DANAŠNJI GOVOR SPIKERA JE UDAR NA SRPSKI JEZIK: Prepoznatljivi bariton Žarka Obračevića decenijama oplemenjuje radio i TV emisije

GLAS spikera Žarka Obračevića (1947) oplemenio je i obojio mnoge emisije na radiju i televiziji. Decenijama je ovaj prepoznatljivi bariton zaštitni znak Radio Beograda, mera dobrog govora i jezika. Slušaoci i danas prepoznaju njegov način interpretacije, snagu, jasnoću i čistotu izgovora.

Foto: Z. Jovanović

Obračević je već deset godina u penziji, ali, dobroćudan po prirodi, i dalje ne može da odbije kolege kad ga pozovu da "uskoči u studio". Ti slučajni "upadi" često emisijama daju poseban pečat. Vlasnik glasa kojem se veruje je upravo onakav kako smo ga zamišljali. Neposredan i prijatan.

- Kada me neko pita odakle ti takav glas, kažem da me je mama rodila takvog, a posle sam lako savladao osnovne stvari. Nisam učio kako treba da govorim, niti sam mnogo o tome razmišljao. Nisam se trudio da čuvam glas, jer nisam morao. Pijem špricere, vino, sve ledeno i nikad mi nije škodilo. Cigarete ne brojim, uplašio sam se. Kad god je neki moj poznanik iz radija prestao da puši, brzo je završio - šali se Obračević.

- Dok me služi glas, dok me služi dah, moći ću da radim. Mada osećam da mi povremeno fali daha. Nadam se da ću, ipak, da izdržim još koju godinu u ovom poslu.

- Godinu dana sam honorarno radio kao spiker na Trećem programu. Tek sam diplomirao kad je raspisana audicija za Prvi program Radio Beograda. Među 250 kandidata izabrali su mene. Moj otac je bio profesor univerziteta i kad je čuo šta nameravam da radim, mnogo se naljutio na mene. Nisam mario zbog toga. Svideo mi se posao, odgovaralo mi je neobavezno radno vreme. Nisam se nikada pokajao što sam odustao od rudarstva. Taj posao nije bio za mene.

Tehnike disanja, koje je njegova kolegnica Draga Jonaš smatrala najvažnijim za dobrog spikera, brzo je savladao. Visok je i krupan, tako da dugačke rečenice može s lakoćom da izgovori. Možda mu je pomoglo i to što se aktivno bavio ronjenjem. Vremenom se isprofilisao za dnevno-informativne emisije "Novosti dana" i "Dnevnik". U "Radioskopu", jednoj od prvih emisija magazinskog tipa u ondašnjoj Jugoslaviji čitao je "jezičke klackalice" koje je pisao Kosta Timotijević.

- Ne umem da pevam, ali umem da slušam i da prepoznam šta je dobro - kaže Obračević. - Dočekali su me vrsni spikeri. Draga Jonaš se veoma angažovala da mi pomogne. Znao sam akcente, kako da ih obeležavam i koristim, a ona me je uputila kako da ih tražim u rečnicima. I danas kad sam u nedoumici, uzmem rečnik da pogledam kakav je akcenat.

- Izbegavam da čitam sa ekrana - kaže on. - Volim da uzmem papir u ruke i olovkom obeležim sebi logičke akcente. Lakše mi je, šta da radim, navikao sam tako. Više mi smetaju akcentske, nego jezičke greške. Nekada se mnogo više vodilo računa o govoru nego, nažalost, sada. Mnogo mojih mlađih kolega na jednom tonu pričaju, bez logičkog akcenta, neki bez potrebe prave sinusoide. Povratna zamenica se skoro sasvim izgubila. Mediji su važni za očuvanje jezika koji je na vetrometini i udaru kvariša. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Srbiji je postojao Radio-Beograd i još nekoliko lokalnih stanica, gde su radili vrsni i pismeni novinari. Ne kažem da ih sada nema, ali ima dosta onih čije je znanje daleko od toga da bi bili uzor. Da stanu uživo pred mikrofon, tada su mogli samo zvanični spikeri i Josip Broz. Ostali su morali da snimaju priloge.

Priča nam Obračević o saradnji sa lektorima, o različitim pristupima čitanju teksta za radio, televiziju i dokumentarni film. Sve je to on radio.

- Podrazumevalo se da su spikeri profesionalci koji lepo govore, čitaju u skladu sa normama srpskog književnog jezika. Razvojem tehnike i zbog potrebe da se reporteri javljaju sa lica mesta, Radio Beograd je morao da odškrine vrata za promene, a onda širom da se otvori. Lokalne radio-stanice, za razliku od Radio Beograda i televizije, ne zapošljavaju lektore. U elektronskim medijima govori se kako ko zna i ume. To je intenzivni udar na srpski književni jezik. Srećom, na Radio Beogradu i RTS profesija lektor zauzima visoko mesto. Mada lektora nikad nema dovoljno, pogotovu za govorni jezik. Štedi se gde ne bi trebalo. Nekada su novinari i spikeri posle nastupa pred mikrofonom morali posle emisije da idu kod čuvene Radmile Vidak koja im je ukazivala na greške - kaže prvi dobitnik nagrade sa njenim imenom, koja se dodeljuje za lepotu govora. - Pored informativne, mediji imaju važnu obrazovnu funkciju, u okviru koje je važna stavka borba za jezik. Zahvaljujući lektorima, tim predanim zaštitnicima srpskog jezika, možda je situacija u Radio Beogradu bolja nego drugde. Mada uvek može bolje.

- Bila je nedelja, 4. maj - živo se seća Obračević. - Odradio sam smenu na kanalu ozbiljne muzike i vratio se kući. Predveče me je pozvala kolegnica da dođem u radio jer treba da objavimo da je Tito umro. Prvobitni plan je bio da neko iz Centralnog komiteta to objavi, ali se verovatno taj general uspaničio. Svi urednici su bili u studiju. Draga Jonaš je najavila sve radio-stanice koje su se uključile. Bilo je oko pet do sedam. U Splitu su igrali Zvezda i Hajduk. Utakmica je prekinuta kada sam rekao: Centralni komitet vas obaveštava da je umro drug Tito. Posle toga sam nastavio da čitam. Saopštenja su dolazila faksom, glavni urednik je donosio stranu po stranu da čitam, kako je šta stizalo. Bilo je mnogo skraćenica, nije bilo lako. Izdržao sam skoro sat. Sve je moglo da se pripremi unapred, ali očigledno neko nije smeo da rizikuje.

- Desilo mi se da u jednim "Novostima dana" kažem zapadni balkon umesto Balkan. Nisam sebe ispravio i to je prošlo. Jednom sam čitao ponoćne vesti kada se "zaljuljalo" u Beogradu. Noć, papiri beže, a ja čitam vesti. Pretpostavio sam, ali nisam smeo uživo da kažem, da je zemljotres.

Uprkos, kako kaže, kvarišama jezika i onima koji tvrde da spikersko zanimanje odumire, Obračević veruje da će radio i televizijskim stanicama uvek biti potreban dobar čitač koji neguje kulturu govora. Njegov sin Igor krenuo je očevim stopama, dok drugi sin Stefan i ćerka Jovana rade druge poslove.

Preporučujemo

Društvo

1 1

I AFRIČKO SRCE KUCA ZA KOSOVO: Oko deset hiljada naših ljudi živi u Južnoafričkoj Republici, čuvajući svoj identitet i tradiciju (FOTO)

18. 12. 2022. u 12:00

Društvo

1 1

ARAPSKI PREVODI NA SRPSKI: Učenici Matematičke gimnazije osmislili aplikaciju kao pomoć migrantima

14. 12. 2022. u 15:50

Kultura

0 2

OPSEDALO GA JE ZLO 20. STOLEĆA: Zbornik "rasutih" priča koje nisu ranije objavljene - Zbirka Adieu, Belgrade Borivoja Adaševića (1974-2019)

29. 12. 2022. u 20:57

Kultura

0 2

SVEDOK BURNOG VREMENA: Knjiga Gorana Perčevića "Momentum" o važnim istorijskim ličnostima

26. 12. 2022. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije