Kultura

OPSEDALO GA JE ZLO 20. STOLEĆA: Zbornik "rasutih" priča koje nisu ranije objavljene - Zbirka Adieu, Belgrade Borivoja Adaševića (1974-2019)

V. Crnjanski Spasojević

29. 12. 2022. u 20:57

SUDBINE ruskih emigranata, golootočkih logoraša, jevrejskih žrtava u Holokaustu - teme su zbirke priča Adieu, Belgrade prerano preminulog Borivoja Adašavića (1974-2019), koju je nedavno, u izboru Sandre Urban, izdala "Akademska knjiga".

ОПСЕДАЛО ГА ЈЕ ЗЛО 20. СТОЛЕЋА: Зборник расутих прича које нису раније објављене - Збирка Adieu, Belgrade Боривоја Адашевића (1974-2019)

Foto Arhiva "Novosti"

Kako kaže izdavač, u pitanju je svojevrstan bedeker dvadesetog veka.

U januaru će se navršiti četiri godine od autorove smrti, a po rečima Sandre Urban, pred čitaocima je zbornik njegovih "rasutih" priča, koje su između 1999. i 2015. objavljivane u periodici, antologijama, zbornicima, novinama, e-časopisu, a jedna je pročitana u emisiji "Dobro jutro, deco", na Radio Beogradu 1.

- U knjizi je uskladištena Adaševićeva kratka proza, koja nije objavljena ni u jednoj od njegove tri zbirke priča ("Ekvilibrista", "Iz trećeg kraljevstva" i "Iz spiskova prećutanih stvari"). Poređala sam priče hronološki, a knjigu simbolično, kao vrsta epiloga, zatvara "Ptica koja je pevala jutru", jedina napisana za decu, za koju nisam pronašla podatak o godini nastanka - kaže naša sagovornica za "Novosti".

Tokom sakupljanja, imala je uvid i u neke autorove rane radove, kada je imao svega dvadeset godina. Rukopis je, kaže, sačuvan u jednoj privatnoj arhivi, a sadrži i poduži spisak njegove lektire, koju je iščitavao nemilice.

Foto Arhiva "Novosti"

- Taj tekst pokazuje i o kakvom je spisateljskom talentu reč, kakav se sjajan stilista rađa, koji su mu uzori i interesovanja i kakav mu je etički stav o svetu, što mu je bilo primarno - objašnjava Sandra Urban.

Dominantna tema Adaševićevih dela bila je smrt. Prema rečima naše sagovornice, prva priča u "Ekvilibristi" završava se scenom dance macabre. Kada ju je pisao, autor je bio veoma mlad, ali je već jasno da tako rano ima "gotovo opipljiv osećaj smrti". O prelasku iz sveta u svet, na različite načine pripoveda u gotovo svakom delu. Smatrao je da "oslobađanjem od određenih opsesivnih tema, pisac obezbeđuje sebi mogućnost da nastavi dalje, u literaturi koliko i u životu."

- Postoje u svakom vremenu ljudi koji su normalni i koji su preosetljivi na zlo. Adašević je bio takav čovek i pisac. Smatrao je da se mora pisati posle Aušvica i logora na Starom sajmištu, "jer je to način da se tim strahotama odrekne pravo da gospodare i rukovode našim životima". Zlo dvadesetog veka ga je opsedalo, donkihotovski se borio protiv njega, užasnut saznanjem šta sve čovek može da uradi čoveku. Ništa manje nije bio užasnut tragedijom srpskog naroda i vojske tokom prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, o čemu je na osobit način pisao u romanu "Krf" - dodaje Sandra Urban.

Neki njegovi likovi "šetaju" kroz različita dela, pod različitim imenima. Na primer Izador Pal iz priče "Poslednje putovanje Izadora Pala" (Adieu, Belgrade) i Aleksandar Polak, iz priče "Odisej u kanikuli" ("Iz spiskova prećutanih stvari"), građeni su prema Alfredu Palu, jugoslovenskom dizajneru i slikaru, dvostrukom golootočaninu. Pisac je na različite načine uvodio i sebe, od Borisa Adaševa u "Ekvilibristi", do Borivoja Adaševića, u poslednjoj priči "Spiskova".

Adieu, Belgrade je ujedno omaž Andriću i Kišu, a naša sagovornica dodaje da se u svakom Adaševićevom delu mogu videti tragovi njegovih učitelja, polemike koje vodi sa njima, poštovanje koje im ukazuje. Osim što su u pitanju majstori pisane reči, autoru je ključna njihova visoka doza etičnosti.

- U jednom intervjuu rekao je: "Pitanje moralnog čina je ne lagati u vlastitim knjigama. Ne odstupiti od sebe samog ni za pedalj, makar vas to koštalo i glave i knjige" - dodaje Urban.

Upravo zbog toga, veruje, nijedan ozbiljan kritički tekst nije napisan o "Spiskovima", a Adašević je "izgoreo" u vatri pisanja poslednje knjige, otišavši u 45. godini na drugu stranu.

 

IME PO MIHIZU

ZBIRKA Adieu, Belgrade dobila je ime po istoimenoj priči o Borislavu Mihajloviću Mihizu, kao simbolu intelektualca, duboko odanog umetnosti, stvaralačkom principu i sumnji, ali se ne može odupreti Homo politicus-u u sebi:

- On živi u zabludama, maštajući o političkoj misiji u kojoj rekonstruiše narod... Ipak, glavni junak, u dobrovoljnoj trogodišnjoj izolaciji, pred kraj života, dirljivo svodi porazan bilans: da ovde ni kulture, ni politike nema, i nikad ih nije ni bilo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna