POGLED ISKOSA - Likovni paroksizmi Ćetkovića

GORAN Ćetković ( Kolašin, 1975) izložio je u Galeriji Lucida deo ciklusa slika "Zub vremena".

Goran Ćetković "Mučnina"

Naglasak je više na zubu nego na vremenu, na stravi, grozi i gnozi, jer Ćetković je na svoj, likovni način, filosof i pesnik. Reč je o jednom od najdarovitijih predstavnika novog crnogorskog fantastičnog slikarstva, umetnosti po kojoj su Crnogorci bez premca. Duh dinarskog čoveka preširok je i predubok da bi se smestio u realističko, utilitarno ili initimističko, traži epsko, mitsko, duhovno široko, iracionalno, vizionarsko i ekstatično. Zato je Ćetkovićevo slikarstvo kao krik, vapaj, lament, o čemu ezoterik i nobelovac Vilijam Batler Jejts peva: "Stvari se ruše, centar ne drži više, anarhija je provalila svetom".

Ćetković posmatrača vraća u granična stanja, glava je samo povod, kao najmističniji deo tela (u teologiji postoji mistika Hristove glave a u ikonografiji teme Veronikinog ubrusa i Nerukotvorenog obraza). Njegove glave izražajne su do krajnosti, kao likovni paroksizmi, slikar ide i izvan stvarnosti pa i van (post)moderne umetnosti, gestika njegovih lica seže do univerzalnog i kosmičkog. Svoj sklad ne pronalazi u harmoniji i površnoj lepoti, već u drami, u koju je ogrezao, izvlačeći iz nje katarzu kao preobražaj i inicijaciju. Njegove slike celovite su i monolitne a umetnik smelo u njih unosi i estetiku ružnog, jer zna da je ona druga strana istine i životna celina. Njegova vera u čistu likovnost tvrda je i skupocena, možda i ratnička, jer postoje duhovni ratnici; on bi da slikarstvo vrati na duhovne izvore, čuje jauke Edvarda Munka.

Goran Ćetković u svetu posustalom od besmisla, koji se duhovno koči i umrtvljuje, riče kao lav u pustinji, njegovi likovni urlici paraju tišinu potrošačkog sveta planetarne žabokrečine i možda, kako bi vladika Nikolaj Velimirović rekao, vapiju ka Bogu. Ne možemo, međutim, tvrditi da je ovo grčevito slikarstvo (Andre Breton je rekao:

Slikarstvo će biti grčevito ili ga neće biti) posvećeno samo današnjem čoveku, time bismo ga bespotrebno ograničili i umanjili. Veliki medialni slikar Milovan Vidak tvrdio je da će poverovati u to da se čovek izmenio kada mu bude video pupak deset santimetara gore. Dovoljno je u tom smislu pročitati staroegipatske potresne ispovesti, jadikovke nad poslednjim vremenom koje je zadesilo starovekovnog pisca, kako sada vidimo, možda goreg i tragičnijeg od našeg. Ćetković je slikar ne ovog vremena već svekolikog usuda, inače bi njegovo slikarstvo bilo kratkog dometa. On se obraća svakom čoveku, od prvog do poslednjeg, toliko ima snage na njegovim slikama. Na njima je, međutim, sve samo u skladu sa onim što je izrekao Nebojša Pajkić: "Od Adama sve je pad".

Preporučujemo

Kultura

0 1

POGLED ISKOSA - Dva jubileja Bete Vukanović

26. 04. 2022. u 17:26

Kultura

1 3

POGLED ISKOSA - Šejka: apokaliptičar i integrator

19. 04. 2022. u 16:26

Kultura

0 1

POGLED ISKOSA - Ars Sacra Đorđa Lj. Savića

12. 04. 2022. u 16:34

Kultura

0 0

POGLED ISKOSA - Skulptura i iskon

05. 04. 2022. u 18:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije