Ekonomija

ZAŠTO SRBI JEDU KINESKI LUK? Tri puta je skuplji, a ova stvar se stavlja u njega da bi izgledao bolje

08. 08. 2020. u 10:00

SRBIJA već godinama uvozi beli luk, najviše iz Kine, ali i iz Egipta, Španije, Albanije, a manje količine i iz Makedonije i Argentine.

ЗАШТО СРБИ ЈЕДУ КИНЕСКИ ЛУК? Три пута је скупљи, а ова ствар се ставља у њега да би изгледао боље

Jelena Lemajić

Samo u 2018. uvezli smo oko 440 tona ovog značajnog i traženog poljoprivrednog proizvoda. Dok se vrednim domaćinima koji ga u Srbiji proizvode nudi 180 dinara za kilogram neočišćenog najjačeg prirodnog antibiotika, mi u marketima kupujemo kineski i to za 700 dinara!

Gotovo svaka druga kuća u malom bačkom selu Šupljak nadomak Subotice u njivi ili bašti gaji beli luk. A ludoški je ove godine odlično rodio - prosečni prinosi prelaze četiri tone po hektaru. Proizvodnja ove biljke nadaleko čuvene po svom mirisu je i te kako isplativa, ali na naše trpeze ipak najčešće stiže iz Azije.

- Uvoz je jedan od problema, ljudi kupuju taj luk jer je belji, a ne znaju da on verovatno sa ljuskom ide u hlor, a ko zna kakvom se hemijom tretira dok ne stigne iz Kine do nas - objašnjava Tibor Sakač, jedan od najvećih proizvođača u Šupljaku.

- Svi gajimo staru sortu, koja se pokazala najboljom za ovo podneblje, ručno ga vadimo i čistimo, jer tako čenovi ostaju čitavi, neudareni, a time i duže traju. Uz to, ludošli beli luk ima sedam puta više alicina od kineskog. Problem je što nemamo organizovan otkup kao što to postoji za druge ratarske i povrtarske kulture, ne postoji zadruga ili neka hladnjača koja bi rukovodila time da ga proizvođači prodaju po najboljoj ceni. Ovako ga prodajemo nakupcima i onima koji ga koriste kao sirovinu, retko ko izlazi na pijace, jer se to samo sa lukom ne isplati.

Jelena Lemajić

Porodični posao Tibora Sakača


Oni koji rade i druge kulture mogu sebi da priušte da luk skladište i čekaju cenu, dok su oni koji moraju odmah da plate radnike prinuđeni da ga odmah prodaju nakupcima. Iako ludoški luk u džakovima može da stoji do februara, kod mnogih ne dočeka zimu.

VENAC SKUPLjI

ZA razliku od neočišćenog, venac belog luka košta oko 500 dinara, a skuplji je jer zahteva posebnu pripremu i rad domaćica. Biraju se najkrupnije glavice, a pre pletenja, preko noći, luk odstoji napolju da bi na njega pala rosa. Plete se rano izjutra, dok još nema vlage i može lepo da se uvija.

- Ovaj posao nije težak, ali je prljav i zahteva mnogo ruku. Kada počnemo vađenje, oko 20 radnika iz Kanjiže je sigurno na njivi i to košta najmanje hiljadu evra, a pritom ne računamo naš rad - dodaje Sakač. - Za seme nam otprilike ode 1.500 evra po jutru. Zarade bude, ne žalimo se, ali svi radimo, već pola veka cela porodica je uključena u ovaj posao. Najlepše glavice iz sopstvene proizvodnje svake godine odaberemo i ostavljamo za seme i tako se u porodici proizvodnja belog luka prenosi sa generacije na generaciju. Glavice belog luka, u zavisnosti od krupnoće, imaju osam do 12 čenova, a od svakog zasađenog kilograma semenskog, kada je sve u redu, primeni se odgovarajuća nega i agrotehnika, u leto daje bar pet kilograma roda.

Zbog činjenice da zahteva dosta manuelnog rada, sve je teže naći radnike. Ove godine je, kako kažu, bilo još i dobro, jer se mnogi, zbog korone, nisu vratili na rad u inostranstvo.

U SVETU NESTAŠICA

NEDAVNO se pojavila informacija da Evropi preti nestašica belog luka i da će opet morati da uvozi veće količine iz Kine, jer su količine kojima raspolažu najveći proizvođači već rasprodate.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (29)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POKRENUTA PLATFORMA KOJA OTKRIVA CENE U MARKETIMA: Od danas možete videti ko je najskuplji
Ekonomija

0 3

POKRENUTA PLATFORMA KOJA OTKRIVA CENE U MARKETIMA: Od danas možete videti ko je najskuplji

GRAĐANI će od danas preko Nacionalne platforme o cenama moći da svakog dana prate cene u trgovinskim lancima, odnosno da vide koliko je svake nedelje proizvoda na akciji, kako su se cene kretale poslednjih meseci, ali i da uporede trenutne cene u različitim trgovinskim lancima i izaberu najpovoljnije, izjavila je danas ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević.

09. 12. 2025. u 15:48

Politika
Tenis
Fudbal
HRVATSKA U ŠOKU: Evo šta su grobari iz Beograda uradili Bed blu bojsima, navijačima FK Dinamo Zagreb! (FOTO)

HRVATSKA U ŠOKU: Evo šta su "grobari" iz Beograda uradili Bed blu bojsima, navijačima FK Dinamo Zagreb! (FOTO)