Društvo

OPTUŽNICA JE ISPISANA DEČJOM KRVLJU I RANAMA: Najstrašniji utisak zapadne alijanse tokom agresije 1999. ogleda se u pogibijama najmlađih

Dragana Matović

24. 03. 2024. u 09:00

DECA su oduvek bila najnevinije žrtve ratova, a tokom NATO bombardovanja postala su neugasivi plamen tuge i simbol stradanja. Njihovi osmesi, puni radosti i nade, nestajali su u oblacima dima pod ruševinama prekrivenim pepelom nepravde. Njihova nevina tela nisu imala gde da se sklone od bombi koje su padale na gradove i sela širom Srbije. Iako je prošlo mnogo vremena od tragičnih događaja, stradala deca ne mogu se zaboraviti, niti oprostiti. Najteža i najstrašnija optužnica protiv lidera zapadnih zemalja i NATO snaga ispisana je njihovom krvlju i ranama.

ОПТУЖНИЦА ЈЕ ИСПИСАНА ДЕЧЈОМ КРВЉУ И РАНАМА: Најстрашнији утисак западне алијансе током агресије 1999. огледа се у погибијама најмлађих

Tanjug

Tokom 11 nedelja bombardovanja Srbije 1999, prema podacima Ministarstva odbrane, ubijeno je 89 dece. Međutim, precizna lista ukupnih žrtava i posle 25 godina nije utvrđena, a razlikuje se i broj dece koja su nastradala, zavisno od toga ko je vodio evidenciju. Broj ranjene dece je oko 2.700. Kompletan spisak mališana i dece invalida, teže i lakše povređenih, teško da će ikada biti okončan. A bombe nisu birali ni uzrast, ni pol, ni nacionalnost. Među žrtvama su: Milica, Sanja, Bojana, Dalibor, Arijeta, Naser, Osman...

Sanja Milenković / Foto Privatna arhiva

 

Presekle su bombe prvi dodir mladalačke ljubavi i prvi poljubac. Prvu setvu devojčice na očevoj njivi. Igru na mostu. Na putu do škole. Zaustavile smeh i radost detinjstva u podrumu jedne obične surduličke kuće. Otrgle curicu od majke koja ju je na svet donela posle osam meseci borbe da u kolevci zaljulja jedino potomstvo. Projektili su ih zaustavili i u povratku kućama. Tri devojčice, nađene su pod ruševinama, u naručju roditelja.

Zlikovci pogodili autobus

 

NATO projektili pogodili su 1. maja oko podneva autobus "Niš ekspresa", 18 kilometara severno od Prištine, dok je prelazio most u Lužanima. Tada je ubijeno najmanje 60 osoba, među kojima i 15 dece. Ovaj zločin važio je za jedan od najmonstruoznijih. Bio je vedar dan, tako da su piloti jasno videli šta gađaju.

Najmlađa žrtva agresije, jedanaestomesečna Bojana Tošović, poginula je uoči Vaskrsa, 11. aprila 1999, prilikom bombardovanja sela Merdare kod Kuršumlije u naručju oca Božina. Dvogodišnji Marko Simić nastradao je od bombi koje su pale na centar Novog Pazara. Prilikom granatiranja mosta preko Velike Morave prekinuti su mladalački snovi petnaestogodišnje Sanje Milenković, učenice beogradske Matematičke gimnazije. Dan posle, u bombardovanju međunarodnog voza na mostu u Grdeličkoj klisuri, zaustavljeno je detinjstvo šestogodišnjeg Branimira Stanijanovića iz Aleksinca. Na mostu u Vladičinom Hanu, u prvom poljupcu, ubijeni su maturanti gimnazije Milan Ignjatović (17) i njegova devojka Gordana Nikolić. Milan je želeo da studira pravo u Kragujevcu. Gordana je želela da ga sledi.

Foto Privatna arhiva

 

Odgovor je zakasnio

 

U BOMBARDOVANjU Novog Pazara, na putu prema školi, ubijen je Marko Roglić (14). Njegov otac Vukomir Roglić, novopazarski učitelj, napisao je sinu posvetu:

- On je imao svoj svet, u tom svetu nije bilo mesta za raketu. Život mog deteta je bio takav da je živeo život u brezovim šumama, sa patuljcima igrao žmurke, brao kapi kiše, kad povetarac brezu zanjiše, a mislio je da breza plače... Umeo je fudbalskom loptom da dodirne oblake, kad nema ptica - na čuđenje dečaka i devočica. I prvo pismo je napisao. Ono, koje šapuće ljubav... Odgovor je stigao kasno.

- Ne zamerite na rukopisu, ovo piše drhtava ruka majke koja je pre devet meseci grlila sina, a sad olovku i papir i piše slovo bola - pisala je "Novostim" Milanova majka Verica Ignjatović. - Od 11. maja bol je jedino što osećam. U srcu majke koja izgubi čedo za druge osećaje nema mesta. Milan i Gordana bili su gimnazijalci. Još deca. Znam da mi dete ne mogu vratiti, ali neka ceo svet čuje kako su njih dvoje, zaljubljeni i zagrljeni, postali meta saveznika bezumlja.

Foto Privatna arhiva

 

Bombe nisu birale ni po nacionalnosti ni po veri. Projektili NATO pogodili su 14. aprila izbegličko Majino naselje kod Đakovice, u kome su utočište našle izbeglice iz Hrvatske. U barakama su ubijeni Ivan Ivančić (7) i Marko Ivanović (3). Istog dana nastradala su deca Adema Munčaja i Arta Lugić iz Đakovice.

Nenad Spasić iz Niša ubeležio je 7. maj 1999. u svoj crni dnevnik. NATO bombe ubile su njegovu suprugu Ljiljanu i nerođeno dete. Kada je ubijena, Ljiljana je bila na četvrtoj godini medicine i u sedmom mesecu trudnoće.

- Kada sam stigao na mesto nesreće čuo sam da je poginula mlada trudnica, pogledam bolje i vidim Ljiljine papuče. Podignem čaršaf i ne mogu da verujem: "Ubili su mi Ljilju, ubili su mi dete" - pričao je Nenad. - U samo srce su je pogodili. Presekli arteriju.

Rakete i kasetne bombe pokosile su i Anu Marković iz Leskovca i Đulje Zaljfuri iz Prizrena. Obe su bile u poodmakloj trudnoći.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE JUTARNJA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)

DA LI JE JUTARNjA RAKIJICA OTROV ILI LEK? Stručnjak za toksikologiju razbila mitove (VIDEO)