OBOŽAVAO HITLERA, SLEDIO KRISTIJANA "Novosti" istražuju: Kakav je psihološki profil masovnog ubice iz Mladenovca

AKO je prvo masovno ubistvo, pre tri dana, u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i bilo sa predumišljajem, budući da ga je K. K. (13) duže planirano, drugo, koje je počinio Uroš Blažić (20) u okolini Mladenovca, moglo bi se, prema dostupnim informacijama, okarakterisati kao primer psihičkog pucanja pojedinca.

Foto: MUP

Ovo je mišljenje docenta dr Nikolije Rakočević, predavača na Fakultetu za sport i psihologiju. Kako objašnjava za "Novosti", masovne ubice generalno najčešće karakterišu izražena agresivnost i impulsivnost, neretko narcisoidnost i manipulativnost.

- Ukoliko su izuzetno inteligentni, mogu iskoristiti i druge kao žrtvene jarce, da umesto njih počine masakr. U trenutku kada počnu sa ostvarenjem svoje namere, gube kontakt sa realnošću, pa im krivci za problem više nisu "neki", već "svi". Gonjeni su potrebom za osvetom i revanšizmom, nečim što oni smatraju "zasluženom kaznom". Pod dejstvom visokog naboja i intenzivnih emocija, pažnja im se sužava, pa osim onih koje percipiraju kao krivce, ubijaju i druge koji se nađu u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu - objašnjava Rakočevićeva.

Da li će neko ko je nesrećan postati masovni ubica, zavisi od više faktora, i kako će se poklopiti personalne karakteristike i spoljne okolnosti. Situaciju pogoršava procena potencijalnog ubice da nema šta da izgubi: ni prijatelje, ni dobar posao, ni porodicu (jer je nema ili zato što su odnosi u njoj loši), pa će mu život u zatvoru biti isti kao i na slobodi.

- Ukoliko su inteligentni, takvi ljudi znaju da bi jedan ili više razgovora moglo da ih odvrati od nauma, zato čuvaju u tajnosti svoj plan, što otežava okruženju da primeti bilo kakve promene. Posle nesrećnog događaja, najbliža okolina suočena je sa grižom savesti misleći da su i oni krivi jer ništa nisu naslutili - primećuje naša sagovornica.

Glavni idol Uroša Blažića, kako se može videti na njegovim društvenim mrežama, bio je bivši kriminalac i rijaliti zvezda Kristijan Golubović. Voleo je brzu vožnju motorom, sukobljavao se sa policijom, gajio imidž žestokog momka, nosio je majicu sa natpisom "Pozdrav generaciji 88", što je bio Hitlerov pozdrav.

Psihoterapeut Ana Vlajković nije ovim iznenađena i primećuje da kultura nasilja, koja se neguje u medijima i na mrežama, a koja u fokus stavlja ljude sa margine, za mlade deluje primamljivo.

- Mladi žele da bez rada, baš kao i oni, postanu popularni i imućni. Promovisanje rijaliti života dovodi do uverenja da nema posledica za ono što je učinjeno. Opasan momak, mišićav, koji se hvali svojom kriminalnom prošlošću antipod je deci i mladima koji tek ulaze u svet odraslih i koji žele da budu kao on, jer veruju da će tada biti poštovani - kaže Vlajković.

Međutim, ne postaju svi mladi koji su isfrustrirani, nezadovoljni i nesrećni - masovne ubice. To da li će neko dići ruku na sebe ili drugog, ili će prevazići svoja stanja i frustracije zavisi od mnogih okolnosti.

- Pogrešno je verovati da ljudi koji će u nekom trenutku života postati masovne ubice imaju prethodno dijagnostikovano mentalno oboljenje, koje nije lečeno uspešno ili nije lečeno uopšte. Takvi su u manjini. Mnogo više je onih koji su neuspešni u kanalisanju emocija i koji ubijaju iz intenzivnog besa, ozlojeđenosti, dugotrajnog osećaja frustracije - naglašava Rakočevićeva.

Pucnjava u OŠ "Vladislav Ribnikar" dala je, misli ona, ljudima koji su na "klackalici" podsticaj da se odluče na isto, jer su videli da je to moguće, da će dobiti publicitet. Veruje i da u nekom delu interneta posebno mladi ljudi, kuraže druge, ozlojeđene i visokoagresivne, da i oni pokušaju slično, jer je sve to "kul". Zato treba biti oprezan.

- Bez vraćanja u fokus onoga što zaista jesu vrednosti, nećemo rešiti ništa na duže staze - zaključuje naša sagovornica.

Vlajkovićeva je uverena da je moguće kod potencijalnih masovnih ubica uočiti promene u ponašanju pre događaja, koje bi bile signal za obraćanje povećane pažnje, budući da je dolazak do takvog stanja ipak proces. On će rezultirati pražnjenjem agresije ka spolja ili ka unutra (samoubistvo ili ubistvo).

- Treba obratiti pažnju na sve promene u ponašanju, bila to povećana agresivnost ili povlačenje u sebe, pojačano trpljenje bez ikakve pobune ili bundžijstvo. Ukoliko je neko bio izrazito fizički aktivan, a onda se zatvorio u sobu i non-stop igra igrice, takođe može biti znak za pooštravanje pažnje. Zato je važan razgovor i kvalitetno vreme provedeno sa decom - zaključuje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije