ISTORIJSKI DODATAK - POJAVILO SE STARAČKO, ZBRČKANO LICE: Sunovrat Jugoslavije mogao se samo usporiti, ali ne i zaustaviti

SRPSKO RUKOVODSTVO sa Markom Nikezićem na čelu smatralo je da kao predstavnici iz Srbije u prvom kolektivnom Predsedništvu SFRJ 1971. treba da uđu Koča Popović i Dragi Stamenković. Na izbor Dragog Stamenkovića prigovor su imali predstavnici Kosova, dok se Koča kolebao da li da prihvati ovaj predlog. On je bio iz mnogih razloga veoma skeptičan u pogledu mesta i uloge ove nove, Ustavom predviđene, institucije.

Tito i Koča na „Galebu“ 1955. godine

S druge strane, Koča je dobro znao da Tito takvim rešenjem koje dolazi od Nikezića neće biti zadovoljan, pogotovo što se prethodno nisu konsultovali sa njim i da će to protumačiti kao jačanje grupe koja je protiv njega, što se odmah pokazalo tačnim. Tita je njegovo kandidovanje mnogo pogodilo.

U više navrata nije propuštao priliku da kaže da se on u nekim stvarima ne slaže s Kočom i da je to urađeno mimo njegovog znanja. Ipak je u svojoj 63. godini pristao na molbu Nikezića i Latinke Perović. Birala ih je Skupština SR Srbije, dok je Savezna skupština po Ustavu SFRJ samo verifikovala sastav Predsedništva SFRJ. Inače, po Ustavu iz 1971, Predsedništvo SFRJ je bilo sastavljeno od po dva izabrana člana iz svake republike i po jedan iz pokrajine, a po položaju su u njega ulazili predsednici skupština republika i pokrajina.

Predsednik republike je i predsednik Predsedništva, koje iz svojih redova bira potpredsednika. Brojalo je ukupno 22 člana, s Titom 23.

Razmišljajući o tome, Koča u svojim spisima, 28. maja 1971. u 13.15, beleži: "Bili malopre Marko Nikezić i Latinka Perović. Iz bašte nas poterala kiša, oštra. Dobro pokisli. Da li me razumeju? U časnost ne mogu sumnjati. Imam li prava odbiti? U novim okolnostima? Koliko zavisi od toga koliko su nove?

Koča sa cilindrom i Tito

U najgorem slučaju (evoluciji), imaću mogućnosti da se desolidarišem. U međuvremenu? Hoću li imati mogućnosti da kažem neke otrovne istine? Pa i lično. Koliki je značaj toga? Da li zavisi od toga koliko brod ima još šansi da se održi?... Ako se nizbrdica može samo usporiti ali ne i zaustaviti, preokrenuti?... Kako učestvovati kad su razmere mistifikacije (sa tim što to podrazumeva) tolike? Količina onoga što ću morati prećutati. Hoće li to predstavljati 'namesništvo'?

TRI DANA KASNIJE, 31. maj 1971. u 13.30, Koča beleži: "Malopre, saopštih, telefonom, Latinki da prihvatam. Naglasio sam da oni prema meni nisu ni u kakvoj obavezi, ako, iz bilo kojih razloga, se pokaže da je neko drugi pogodniji. Rekla mi je da se mnogo raduje... Možda ću mnoge od njih razočarati, na poslu. Izgubio sam, verovatno nepovratno, za mnoga pitanja i teme, koje nisu sve sitne i sitničarske, u mnogo čemu sam sigurno izgubio korak. Na to sam upozorio dodavši: takav sam kakav sam. Dobar agitator, pa ni tumač, nikad nisam bio. Sad još manje..."

Koča i Dragi izabrani su u Predsedništvo SFRJ 30. jula 1971. godine. Prva sednica održana je 14. septembra 1971. godine. Tito je predsedavao. Za potpredsednika Predsedništva Tito je predložio Krstu Crvenkovskog, a za generalnog sekretara Ljudevita Dežmara, pravnika iz Zagreba. Sednica uopšte nije bila pripremljena. Održana je u jednoj sali toliko neakustičnoj, u kojoj prisutni nisu mogli skoro ništa da čuju. Svi Titovi predlozi prihvaćeni su ćutanjem. Tito je izborom Crvenkovskog za predsedavajućeg obezbedio formalno postojanje ovoga tela u kome se neće rešavati najozbiljnija pitanja države.

Crvenkovski se već oprobao u slučaju smene Rankovića kao pouzdan saradnik. Sama atmosfera, koja se odvijala u sobi u kojoj se slabo čulo, savršeno je simbolična, jer je odavala utisak da će se tu inače voditi razgovor gluvih. Na prvoj pauzi Tito je napustio sednicu i nije se više vraćao.

Tito i Koča u periodu bliske saradnje

Druga sednica Predsedništva SFRJ održana je dva dana kasnije. Koča Popović je zapisao svoje utiske sa ove sednice: "Predsednik Tito bio je krajnje natmuren, veoma opuštenih crta lica, većinom obešene desne strane usne. Pojavilo se jedno staračko, zbrčkano lice." Sednica nije dugo trajala niti su se na njoj postavljala pitanja, a kamoli rešavala kakva ozbiljnija.

Konstituisani su saveti, od kojih su u dva ušli Tripalo (narodna odbrana, državna bezbednost) i Tito kao predsednik i jednog i drugog. Koča je ušao u dva: narodna odbrana, po predlogu iz Srbije, i spoljna politika. Predsednik Tito je neprestano tražio da se napravi pauza, pa se posle pauze nije ni vratio te je sednica bez njega i završena. Koča je tada rekao Minčevu: "Mora da je gladan", na šta se ovaj nasmejao.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kočina aktivnost u kuloarima

NEKAKO, BAŠ U TO VREME, na prijemu povodom posete Brežnjeva, Cvijetin Mijatović se obratio Koči: "Čuo sam da nisi diskutovao na Predsedništvu SFRJ, ali da si bio aktivan u kuloarima." Koča mu odgovara: "Pa, to je ono što je bilo najvažnije, učinjeno." Naime, Koča je primetio da u delegaciji za razgovore sa Brežnjevom nije predviđen Veljko Mićunović, koji tek što se vratio iz Moskve, gde je bio ambasador SFRJ, a u tom času bio je novoizabrani član Predsedništva SFRJ kao jedan od predstavnika Crne Gore.

Odmah je našao potpredsednika SFRJ Crvenkovskog i rekao mu da to nema smisla i da to treba ispraviti. Ovaj se složio i rekao da će se stvar ispraviti. Pravio se lud, jer to nije bilo slučajno niti nenamerno. Da Koča nije intervenisao, prošla bi i ova očigledna diskriminacija. Bilo je poznato da Rusi ne podnose Veljka Mićunovića, ali je logika sastava delegacije za razgovore sa njima zahtevala da obezbedimo svoje interese. Rusi su znali za Titovu slabost, pa i starost, i nastojali su da veći deo razgovora bude u "četiri oka" između Tita i Brežnjeva.

Tito, Koča i Leo Mates u Ujedinjenim nacijama

Upravo u isto vreme kada je otpočelo da funkcioniše Predsedništvo SFRJ, predviđeno ustavnim promenama donetim iste godine, u Beograd je došao Brežnjev, prvi sekretar KPSS, na čelu delegacije SSSR. Poseta je bila "privatna", a u suštini veoma zvanična. Bila je važna zbog toga što već nekoliko godina glavna ličnost SSSR-a nije prešla granicu Jugoslavije. Iako su se izgovarali zauzetošću, bolešću, glavni razlog bili su slabi odnosi i neka vrsta pritiska SSSR na Jugoslaviju putem državnog bojkota. Kao što se i pretpostavljalo, u tom pogledu je bilo teškoća sa Josipom Brozom, jer je prema Rusima uvek bio mek i popustljiv.

U TOKU DIPLOMATSKIH dogovora o modalitetima Brežnjevljeve posete, Rusi su neočekivano (10-15 dana pre same posete) izrazili želju da njihov ambasador bude primljen kod Tita zbog važnog posla. Odobrenje je stiglo i trebalo je da bude primljen, ali nije došao jer je naglo pozvan u Moskvu.

Čulo se da se Brežnjev zbog toga Titu izvinio telefonom, o čemu je Tito obavestio uže rukovodstvo kome je i protumačio taj sovjetski postupak. SSSR je bio spremio dokumenat o zaključenju odbrambenog ugovora sa Jugoslavijom (slično onome koji je nedavno zaključen sa Indijom), pa kako je preko nekih ljudi iz naše vlasti (sumnjalo se na Dolanca) saznao da ćemo to energično odbiti, onda je bio pozvan ambasador da bi se sprečilo da se dokument preda Titu. Šta je od svega ovoga istina, pitanje je koje ostaje nejasno. Bez sumnje, to je bila nekakva igra.

Zapravo, SSSR je za razgovor Tito - Brežnjev poslao jedan dokumenat, neku vrstu zajedničkog saopštenja posle razgovora u kome se pominje i Beogradska deklaracija. Kada se to kod nas pročitalo, odmah je bilo jasno da je u njemu mnogo "podvodnih stena". Ako bi se usvojio, onda bi bilo moguće sve opravdati, pa i upad - okupaciju ČSSR, uz formalno priznavanje i pominjanje suvereniteta.

Tito je naredio da ovaj dokumenat ne cirkuliše, jer je bio običaj da ga dobiju svi koji učestvuju u razgovorima, već ga je zadržao za sebe. Interesantno je i to da Tito nije želeo da se na sednici Predsedništva SFRJ diskutuje o predstojećoj poseti Brežnjeva, jer treba navodno razjasniti misteriju odlaska ambasadora u Moskvu. O tome je ipak diskutovano, ali ne solidno i suštinski.

Predviđeno je da najveći deo razgovora Brežnjeva s Titom bude u "četiri oka". To nije bilo u skladu s ranijim običajima, čak je značilo svojevrsno nazadovanje. Nikezić je tim povodom u poverenju rekao Koči: "Zašto 'u četiri oka' kad znamo da nije sposoban da vodi ijedan konkretni razgovor nasamo." Tadašnji državni sekretar za inostrane poslove SFRJ Mirko Tepavac Beli detaljno je u svom razgovoru sa Aleksandrom Nenadovićem opisao vrlo teške i neprijatne razgovore povodom završnog saopštenja.

Doček nove 1962. godine. Koča svira violinu

O OVOJ POSETI Brežnjeva Mirko Tripalo je u svojim memoarima napisao "...U delegaciji za razgovore nema nikog iz SK Hrvatske, čak ni Bakarića, iako je predlagan... Brežnjev je na početku govorio tri sata. Titovo izlaganje bilo je kratko i pomirljivo... Tripalo ističe da su razgovori u četiri oka Tito - Brežnjev trajali preko sedam sati i niko ne zna šta je pri tome govoreno, niti je Tito o tome izvestio rukovodstvo.

Uz to, Tripalo napominje da je Brežnjev podržao Tita u predstojećim koracima za sređivanje stanja u Hrvatskoj, a reklo bi se i šire, jer je Tito kazao da moramo u interesu zemlje i dobrih odnosa sa SSSR ukloniti neke drugove s najuočljivijih mesta, a sve s ciljem stvaranja boljeg raspoloženja SSSR prema Jugoslaviji..."

Kardelj je pričao Koči: "Kada je stigao Brežnjev, još na aerodromu mi je rekao: 'Nismo došli da vas skidamo, raspoređujemo, zavađamo'..." Kardelj je pomislio da mu na to odgovori: "Koča Popović bi vam na to kazao: 'Mi smo vam na tome veoma zahvalni', ali nije to učinio. Interesantno je da mu se misao o Koči javlja kao neka opomena, savest, iako poslednjih godina uopšte nisu razgovarali niti su se sastajali. Njihovi kontakti su, osim formalne učtivosti, bili svedeni na minimum.

Koča je bio na dočeku Brežnjeva i Kiro Gligorov ga je pitao: "Ti si, valjda, predvideo loše vreme pa si obukao mantil?" Koča njemu: "Pa, ja se bavim politikom." Aluzija na eventualno loše strane pregovora sa Brežnjevim - njihove mahinacije, naše eventualno popuštanje, Titovo samovoljno ponašanje tokom priprema za posetu i slično.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kardelj pred rusima napada Srbe

SPOMENUTI PRIJEM u čast Leonida Brežnjeva u zgradi Saveznog izvršnog veća Koča je opisao u svojim beleškama. Na prijemu je razgovarao sa umetnicima koje je sreo u grupi: Dušanom Matićem, Desankom Maksimović i Vaskom Popom. Bilo je od Desanke i Vaska nekog udvaranja. Vasko je po prilici rekao: "Ne znate vi kolike su među nama simpatije za vas." Koča: "Znači, ima nekih kojima nisam simpatičan, dobro bi bilo da znam koji su to." (Smeh). Desanka pita: "Jeste li još tako duhoviti kao ranije?" Koča: "Pa, nezgodno je da me tako pitate, jer ako sam još uvek duhovit, to će se videti, a ako nisam, onda mi je nezgodno davati na znanje." Tada je Koča dodao: "Pa mi se, inače, u mnogo čemu ne slažemo." Desanka: "Sigurno po srpstvu." Koča: "Da, po srpstvu i po još mnogo čemu. Na primer, vi volite Ruse." "Pa oni su tako divni ljudi." Koča: "Da, divni su ljudi, ali, evo ovaj Brežnjev, znate li šta nam sprema", pokazujući na grlo. "Je li moguće?!" itd. Na prijemu je bio i prvak baleta Trninić, koji je rekao da ima dve dame koje bi htele razgovarati sa Kočom ali im je nezgodno. Pokazalo se da su to glumica Ljiljana Krstić i jedna balerina. "Vi ste nas zbunili", rekla je Ljiljana, verovatno iznenađena Kočinim duhovitim iskricama.

Koči je prišao jedan strani novinar da mu čestita. Koča je mislio da je to zbog izbora u Predsedništvo SFRJ, ali mu je novinar čestitao na zdravici koju je Tito održao Brežnjevu. Koča: "Šta ja imam sa tim?" "Vaš duh tu kruži!"

Na prijemu su zajedno sedeli Cvijetin Mijatović, Koča Popović, Mirko Tepavac i Nijaz Dizdarević, koji se malo ustezao da sedne, sumnjajući da su to njihova mesta. Kada je naišla grupa sa Brežnjevom, niko nije ustao, a Brežnjev reče: "Dok mi radimo, oni uživaju!" Kad se udaljio, Koča je izjavio: "Najvažnije je bilo ne ustati", a Tepavac: "Da, uvek treba jednu važnu caku naći."

Bakarić je bio potpuno opsednut eskaliranjem nacionalizma i separatizma u Hrvatskoj, čemu je sam "kumovao" i inicirao, misleći da će moći sve to da kontroliše i da drži u svojim rukama. Situacija je počela da mu izmiče iz ruku, pa je samo o tome govorio na prijemu sa kim god bi stao.

Hrvatski tjednik ga je u to vreme otvoreno napadao, nazivajući ga "političkim mrtvacem". Kakva ironija! Bakarić je imao nadimak Mrtvac još uoči rata. On je tu, pred Kardeljem, Petrom Stambolićem, Stevanom Doronjskim, Mirkom Tepavcem, otvoreno govorio o Miki Tripalu kao o potpunom nacionalisti i da je on - Bakarić već ranije to predvideo i upozoravao na to. Slušali su ga, a u sebi su mislili - kako ga je upravo on doveo, do juče hvalio, podržavao i gurao napred. Kakva je to principijelnost!

Koča sa suprugom Lepom Perović

Kada je Bakarić okončao svoju kukumavku, neočekivano se ubacio Kardelj i rekao: "Ali, najgore je u Srbiji. To menadžerstvo, te integracije, taj etatizam." Niko od Srba, pa ni Koča namerno, nisu hteli da ulaze u diskusiju sa njim.

Ta izjava Kardelja na prijemu u Federaciji povodom posete Brežnjeva, u jeku euforije "maspoka" u Hrvatskoj, "da je ipak u Srbiji najgore, to menadžerstvo, te integracije, taj etatizam..." ima svoju predistoriju. Po kuloarskim krugovima bilo je poznato da je Kardelj formulator ocene o političkom rukovodstvu Srbije, "da je to jedna politička grupa čvrsto srasla sa tehnokratijom, da je ona opasna po jugoslovenski razvitak i da je zbog toga treba ukloniti".

Zato nije nimalo čudno što je Kardelj na prijemu tako govorio o Srbiji, a i što su Slovenci iste godine, na jednoj od sednica CK SK Slovenije, ukazivali na porast tehnomenadžerstva u Srbiji. Iz aparata CK SKJ procurilo je još u vreme XXI sednice CK SKJ da se dograđuje ocena formulisana na sledeći način: Da se u SR Srbiji formirala jedna grupa, koja je srasla sa najopasnijom bankarskom i drugom tehnokratijom, da je to veoma opasno, da dok je ona tu, od samoupravljanja nema ništa, jer je ona prozapadna i vodi u kapitalizam. Nema nikakve sumnje da se to radilo na Kardeljevu inicijativu, jer se vremenski poklapalo s početkom priprema za napade na srpsko rukovodstvo na čelu s Nikezićem.

POPOVIĆ NE PRIMA MIŠKOVIĆA ZA STO

KOČA SVOJA politička raspoloženja nije krio ni sputavao. Često je dolazio na ručak sa suprugom u ondašnji Klub poslanika na početku Tolstojeve ulice na Dedinju i u društvu sa Mijalkom Todorovićem ili nekim drugim od svojih prijatelja, glasno komentarisao pojedine unutrašnje ili spoljne događaje. Dobrivoje Vidić, koji je tamo svakodnevno ručavao sa suprugom, žalio mi se da mu je kao predsedniku Predsedništva Srbije, a kasnije članu Predsedništva CK SKJ vrlo neprijatno da to sluša, misleći da je to njemu namenjeno, pa je požurivao suprugu sa ručkom da bi se što pre izgubio iz Kluba.

Drugi su to slušali ali su retko ulazili u polemiku sa njim, dobro znajući da sa lucidnim Kočom nije lako izaći na kraj. Bilo je u tom klubu i komičnih situacija. Nekad je bilo i gužve, pa je konobar za Kočin sto posadio i generala Viktora Bubnja, a nameravao je tu da smesti i Milana Miškovića, saveznog sekretara za unutrašnje poslove. Koča je reagovao tako što je zadržao Bubnja, koga je inače uvažavao, a konobaru je kazao: "Miškovića mi ne dovodi za sto, dovoljno je što me prisluškuje kod kuće, ne mora i u kafani."

FOTOGRAFIJE: Stevan Kragujević, legat Koče Popovića i Lepe Perović, Arhiv Grada Beograda, Muzej Jugoslavije, Vikipedija, , Arhiv Jugoslavije, Fejsbuk, Muzej Beograda, Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Preporučujemo

Društvo

2 6

ISTORIJSKI DODATAK - TITOV KADROVSKI GOLI OTOK: O jednom simboličnom susretu Koče, Leke i Blaška u Dubrovniku

28. 05. 2022. u 17:14

Društvo

0 8

ISTORIJSKI DODATAK - UVEK KORAK ISPRED NEPRIJATELjA: Komandant armije postaje ministar spoljnih poslova

27. 05. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - ULAZAK U NATO NA MALA VRATA: Koča Popović kao načelnik Generalštaba Jugoslovenske armije

26. 05. 2022. u 17:14

Društvo

2 10

ISTORIJSKI DODATAK - TITO JE HTEO DA STRELjA KOČU: Neverovatni životni zapleti najslavnijeg ratnog komandanta

25. 05. 2022. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije