Društvo

OD LEPOG JOVE LEPA I ZARADA: Kragujevčanin Vladan Svetisavljević od ljubavi prema cveću iz mladosti napravio unosan biznis

Jelena SUBIN

04. 05. 2022. u 13:00

CVEĆE sam zavoleo kao mali, uz majku. Njoj je to bila ljubav, a ja sam svoju strast prema njemu već sa 14 godina počeo da pretvaram u posao. Tako sam, od malog plastenika, sa svega nekoliko sadnica, došao do 300.000 sezonskog cveća godišnje.

ОД ЛЕПОГ ЈОВЕ ЛЕПА И ЗАРАДА: Крагујевчанин Владан Светисављевић од љубави према цвећу из младости направио уносан бизнис

Foto Z. Jovanović

Ovako za "Novosti", pokazujući nam muškatle, lepog jovu, kadife i ljubičice, tridesetsedmogodišnji Vladan Svetisavljević iz Kragujevca objašnjava kako je od prve ljubavi napravio dobar biznis. Gaji samo saksijsko bilje, a tokom cele godine, čitava kuća, dvorište i staklenici šarene se od cveća.

- Kada sam počeo da se bavim cvećarstvom, bio sam maloletan, pa nisam mogao ni tezgu na pijaci da iznajmim - priča nam Svetisavljević. - To je za mene uradila drugarica i tako je zvanično započet moj posao. Svu ljubav prema cveću sam nasledio od majke, ona ga je volela. Krenuo sam sa malo bilja, a onda sam počeo sve više da sadim. To je kasnije postao lep biznis. Radim sobno i baštensko cveće, ali imam i začinsko bilje, jer ga poslednjih godina sve više ljudi traži. Zbog toga u plasteniku sada imam lavandu, timijan, bosiljak i ruzmarin.

I dok obilazimo plastenike, u kojima je nekoliko stepeni više nego napolju, objašnjava nam da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali da država i resorno ministarstvo ne prepoznaju cveće kao nešto za šta bi odvojili pare za podsticaje.

- Sav materijal je poskupeo, a naročito što seme uvozimo iz Nemačke i Holandije - govori nam Svetisavljević. - Iz inostranstva nabavljamo i zemlju za cveće, jer se ovde ne proizvodi. A svake godine menjamo kompletnu zemlju. Ipak, od ovog posla ne odustajem. Želja mi je da proširim proizvodnju u svom selu Komarice. Isto ovo cveće bih gajio, jer je to najbrži i najdraži obrt. Četinari i listopadno drveće mi se ne isplate, jer je potrebno tri do četiri godine za njih da porastu za prodaju.

Kako nam je ispričao, najzahtevnije su biljke koje gaji iz semena. Uglavnom radi sam, ali mu pomažu supruga i radnica. Posla ima tokom cele godine, a odmora vrlo malo. Polovinom maja sadi se hrizantema, od jula i avgusta ljubičice za jesen, a božićna zvezda za zimu. Tokom čitave zime plastenici su puni ciklama.

Foto: Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Držimo sezonsko, saksijsko, začinsko i četinarsko bilje - govori nam Milena Marković, vlasnica rasadnika "Kuća na brdu". - Nismo se za ovo školovali, ali smo se uklopili lako u posao moje majke. To je posao koji se radi i danju i noću.

I dok obilazimo rasadnike pune cveća, Milena nam pokazuje na tek procvetalu divlju orhideju, jednu od najegzotičnijih u njihovom plasteniku.

CVEĆE NIJE POSKUPELO

RASADNICI u Kragujevcu prodaju muškatle od 250 do 500 dinara. To je ujedno i najtraženije cveće. Sitna begonija košta 40, lepi jova 50, kadifa 40, viseća vrbena od 100 do 150 dinara.

Začinsko bilje, koje se poslednjih godina sve više gaji i prodaje nešto je skuplje. Lavanda košta od 200 do 500 dinara. Domaća nana i timijan su od 150 do 200, a bosiljak 100 dinara.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna