SVE TEŽE I RODITELJIMA I DECI: Vaspitna uloga porodice sve slabija, deca bez jasnih granica, neprihvatljivo ponašanje postalo poželjno

Srna

23. 01. 2022. u 10:04

SVE veći broj roditelja, pozivajući se na prava dece, a zanemarujući odgovornosti i društvena pravila, ima nerealna očekivanja od obrazovnih ustanova, kaže psiholog u Osnovnoj školi "Branko Ćopić" iz Prijedora Ivana Beronja.

СВЕ ТЕЖЕ И РОДИТЕЉИМА И ДЕЦИ:  Васпитна улога породице све слабија, деца без јасних граница, неприхватљиво понашање постало пожељно

Foto: Depositphotos

- U novije vreme se suočavamo sa poplavom prezaštitničkog vaspitanja koje neguje patologiju ekstremnog egocentrizma, a znamo da je škola još mesto u kojem je kolektivni duh na snazi, a vaspitni socijalizacijski momenat jedan od ključnih, rekla je Beronja Srni.

Ona navodi da su razlozi zbog kojih deca dolaze psihologu anksioznost, osećaj odbačenosti i neprihvaćenosti, manjak samokontrole, nedostatak empatije, nepoštovanje društvenih normi i nedostatak radnih navika.

Beronja kaže da vaspitna uloga porodice slabi jer su deca ili bez jasnih granica ili zatrpana strogom strukturom obaveza, dok je nekadašnje društveno neprihvatljivo ponašanje danas društveno poželjno jer ga favorizuju razni autoriteti prisutni u medijima.

Prema njenim rečima, pozitivne promene su nastale uvođenjem psihologa u škole jer su deca vremenom osposobljena da prepoznaju i osnažena da prijavljuju najraznovrsnije oblike nasilja, a porastom svesti o značaju mentalnog zdravlja u društvu uopšte škole su se više otvorile prema porodici u pružanju podrške u vaspitanju i roditelji samoinicijativno dolaze po savet i pomoć čim primete problem.

- Rešenje je stavljanje porodice u fokus na nivou podrške zakonima tako da bismo imali sistem naklonjen porodici i roditeljstvu, edukaciju roditelja o roditeljstvu, potrebama dece i adekvatnim odgovorima na razne društvene pojave, te podizanje svesti o celoživotnom učenju. Sve ovo zvuči kao utopija u našem sistemu gde majke rade po 12 časova na dan kod privatnika, dok očevi dolaze svakih 15 dana na vikend sa rada u inostranstvu, a na službeni poziv škole nema ko da dođe na najobičniji razgovor, ističe Beronja.

Foto: Depositphotos

Socijalni radnik u Centru "Sunce" LJubica Ivetić kaže da se u posljednjih 15 godina ponašanje dece drastično promijenilo, da su sukobi među decom ranije bili manje opasni i zabrinjavajući, a da su danas takvi da mogu biti i kobni po dete žrtvu, kao i da je neophodno ograničiti pristup onlajn sadržajima, animiranim filmovima i igricama koji jasno ukazuju i uče na agresivna ponašanja.

- Takođe, učenje dece prvo i jedino o njihovim pravima, a nikako o njihovim obavezama i odgovornostima, dovodi do toga da imamo sve više dece koji ispoljavaju delinkventna ponašanja. Nikom nije u interesu da detetu uskrati njegova prava i slobode, ali, ako ćemo ta prava zloupotrebljavati ili preuveličavati, onda ćemo dobiti probleme kod dece školskog uzrasta, izjavila je Ivetićeva Srni.

Ona je navela primer deteta koje je dugi niz godina gledalo i proživljavalo psihička i fizička zlostavljanja u porodici, te je sve svoje probleme i vršnjačke sukobe rešavalo agresijom i fizičkim obračunima.

- On je nasrnuo na drugog dečaka koji je od njega mlađi i fizički slabiji, dok ga je provocirao treći dečak, od njega dominantniji i fizički jači. Nije hteo da kaže da ima probleme sa jačim od sebe, nego je svoju netrpeljivost i snagu pokušavao da iskali na slabijim od sebe, istakla je Ivetićeva.

Psiholog u Ugostiteljsko-ekonomskoj školi Prijedor Dražena Mršić kaže da iz godine u godinu primećuje porast broja učenika kod kojih su bezvoljnost, nezainteresovanost, manjak strpljenja i opšta letargija dominantne karakteristike ponašanja i to ne samo prema školskim aktivnostima, nego u svim sferama života, da ti učenici postižu slabije rezultate u učenju, skloni su bežanju sa nastave i izlažu se rizičnom ponašanju, te da je sve veći dijapazon problema sa kojima se susreću prosvetni radnici čiji rad je sve teži i izazovniji.

- Iz anketa koje provodimo u našoj školi, evidentno je da ta deca sve ranije počinju konzumirati duvanske proizvode, alkohol, te sve mlađi stupaju u seksualne odnose. Razlozi su jak uticaj medija, sve veći broj disfunkcionalnih porodica, ali i nastavni sadržaji koji ne prate napredak tehnologije, ne drže pažnju današnjim adolescentima i neophodno ih je stoga reformisati, rekla je Mršićeva Srni.

Lekcije spremne za učenike u Srbiji i Republici Srpskoj / Foto M. Anđela

Prema njenim rečima, kod mladih apsolutno prevladavaju prava nad obavezama, nemaju strpljenja, hoće sve po principu "sad i odmah", ne razmišljaju o posledicama, samo je bitno danas i nema projekcije u budućnost.

- Današnje vrijeme nije nimalo bezazleno sa svim izazovima i rizicima koje nosi za našu decu i omladinu, te smo dužni i obavezni sistemski raditi na edukaciji roditelja, učenika, nastavnika, ali i kompletnog društva, poručila je Mršićeva.

Učiteljica u OŠ "Branko Ćopić" Milka Mijatović zapaža da deca danas, uglavnom, dolaze iz malobrojnijih porodica, da su u većini slučajeva mažena i pažena u svojoj užoj i široj porodici i da nastavak takvog scenarija očekuju i u školi, što u kolektivu nije moguće.

- Većina dece se brzo prilagodi novonastaloj situaciji, ali manji broj ih želi da dominira, ne libeći se da to bude i negativnim ponašanjem. Takvo dete se teško popravlja, narušava harmoniju odeljenja u kojem se nalazi, ne prihvata obaveze i odgovornosti, ugrožava prava vršnjaka i učitelja jer i oni imaju pravo da uče i rade i da ih pri tome niko ne ometa, rekla je Mijatovićeva Srni.

Prema njenim riječima, dobre promene današnjice su što su učenici slobodniji, komunikativniji, samopouzdaniji, imaju veće životno iskustvo što se tiče putovanja, letovanja na moru, zimovanja na planini, kao i korištenja digitalnih tehnologija, a loše su što neki učenici zloupotrebljavaju slobode koje imaju, pa time štete i sebi i svima u odeljenju.

- Loše je i to što neki postaju zavisnici o mobilnom telefonu i ne razlikuju dobre i loše sadržaje koji im se nude putem interneta. Čini mi se da bi rešenje problema bilo u kombinaciji intelektualnog i manuelnog rada, naravno u skladu sa učeničkim mogućnostima. Jedan rad odmara od drugog, a učenici bi više naučili kroz praksu i time se bolje osposobili za kvalitetnije življenje, poručila je Mijatovićeva.

Foto Tanjug

Ona je nedavno sazivanjem roditeljskog sastanka pokušala doprinijeti rešavanju problema koji su deca imala kod kuće, a ne u školi, a koji su njoj prijavili roditelji i zatražili pomoć nakon što su uočili neprimerenu, vulgarnu i uvredljivu komunikaciju u "viber" grupama kreiranim među decom iz odjeljenja. Ta komunikacija vremenom je dovela i do izbacivanja pojedine dece iz grupa gde se onda ta onlajn izolacija prenosila i u oflajn sferu – ista deca bivala su od strane vršnjaka izolovana i u učionici.

- U više navrata djeci sam na to ukazala. Oni to nisu ni radili u školi, ali bilo je slučajeva da spominju te svoje grupe. Sugerisala sam im da imaju jednu grupu i razgovarala sa njima o štetnosti uvredljivih poruka. To se posle smirilo, a roditelje sam pozvala da se i sami uključe. To nije problem koji se dešava u školi i bila sam u dilemi da li sazivati roditeljski sastanak na tu temu ili ne, ali sam se eto i na taj način pristala uključiti da pomognem ako mogu i koliko mogu, kaže Mijatovićeva.

BONUS VIDEO: 

ČUDO OD DETETA PAVLE MARIN: 28. marta u štampanom izdanju "Večernjih novosti"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

VREMENSKA PROGNOZA ZA UTORAK, 24. MAJ: Toplo i nestabilno, mogući lokalni pljuskovi sa grmljavinom