MANJE ZLOČINA, VIŠE NASILJA: Godišnji izveštaj Zavoda za statistiku pokazuje pad kriminaliteta

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

19. 01. 2022. u 10:00

BROJ prijavljenih krivičnih dela protiv života i tela, među kojima su ubistva i teška ubistva, u poslednjoj deceniji pada, a 2020. godine prvi put je ispod 3.000. Ovo pokazuje godišnji izveštaj o pravosuđu, koji je objavio Republički zavod za statistiku.

МАЊЕ ЗЛОЧИНА, ВИШЕ НАСИЉА: Годишњи извештај Завода за статистику показује пад криминалитета

Foto N. Fifić

Iz izveštaja se vidi da opada i broj prijava i osuda za dela protiv imovine, poput krađa, teških krađa i razbojništava, broj dela protiv polnih sloboda je približno isti, ali raste kriminalitet u oblasti braka i porodice, odnosno porodično nasilje. U porastu je i posedovanje i prodaja opojnih droga, ali i ugrožavanje bezbednosti. Godina 2020. posebno se, u vreme vandrednog stanja, odlikovala brojnim prijavama i osudama zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima u vreme epidemije i prenošenja zaraznih bolesti.

Slična situacija je i kod punoletnih i kod maloletnih učinilaca, a učešće žena u ukupnoj strukturi prijavljenih dela iznosi oko 10 odsto.

U 2011. godini podneto je 3.908 prijava protiv punoletnih zbog dela protiv života i tela, a 2020. - 2.482. Pre deceniju za ovo je osuđeno 2.320 ljudi, a 2020. njih 1.320. Od toga, broj prijavljenih ubistava bio je 123, a teških ubistava 78, dok je broj osuđenih ubica bio 58, a teških ubica 28. Za nasilje u porodici 2020. godine prijavljeno je 5.932 počinilaca, a osuđeno 2.337, dok je za nedavanje izdržavanja prijavljeno 1.695 ljudi, a osuđeno 1.184. Te godine prijavljeno je i 44 silovanja i 21 obljuba sa detetom, a osuđena su 24 silovatelja i 19 pedofila.

I kod maloletnika su uočene identične tendencije. Dvanaest njih okrivljeno je za silovanje, 13 za obljubu nad detetom, sedam za ubistvo, jedan za teško ubistvo, a zbog porodičnog nasilja procesuirano je 122.

- U celom svetu, pa i kod nas, suprotno utisku javnosti, kriminalitet opada - kaže za "Novosti" prof. dr Aleksandra Ilić sa Fakulteta bezbednosti. - Na to je uticao ceo splet razloga. Između ostalog, stanovništvo stari i smanjuje se udeo mlađe populacije u kojoj je najveći procenat potencijalnih učinilaca krivičnih dela. Dostupnost oružja podleže ograničenjima čak i u Americi, a kod nas je od devedesetih sprovedeno nekoliko akcija prikupljanja naoružanja i municije. Migracije su pod boljom kontrolom...

Ništa manje važan razlog je i opšti trend individualizacije i samozatvaranja, čak i pre korone, objašnjava naša sagovornica. Mladi su više okrenuti kompjuterima, a i mnogi radno sposobni rade od kuće, pa zato sve više raste kriminalitet u virtuelnom svetu u odnosu na realni.

Kod nas bi uticaj mogla imati i pooštrena kaznena politika u poslednjoj deceniji, medijska kampanja, posebno kad je u pitanju porodično nasilje, pa je ono postalo vidljivije i češće se prijavljuje, ali i veliki broj tinejdžera koje policija uhvati u parku sa manjim količinama droge, što se odražava na statistiku.

- Imovinskih dela je takođe u celom svetu manje, jer se ljudi okreću tehničkim sistemima samozaštite. Kod korupcije imamo veliku tamnu brojku, a u Srbiji su i dalje problem krivična dela u saobraćaju, mada su i ona u padu - konstatuje Ilić.

EFEKTI KAZNENE POLITIKE

DOSKORAŠNJI predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor primećuje pad kriminaliteta u oblastima gde su nedavno pooštreni propisi:

- Pričamo o uvođenju doživotne kazne zatvora ili nemogućnosti uslovne osude npr. kod blažih oblika teške krađe. Zato se postavlja pitanje opravdanosti zakonske intervencije - kaže Tintor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NAJNOVIJI KORONA PRESEK: Zaraženo još 336 osoba