IZBEGAO SMRTNU KAZNU, U GROB GA OTERALA OSVETA: Oliver Injac, branilac, za "Novosti", o najintrigantnijim sudskim procesima

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

03. 10. 2021. u 11:34

MNOGI domaći advokati platili su ceh advokatskoj hrabrosti i odluci da do kraja ostanu "savest društva".

ИЗБЕГАО СМРТНУ КАЗНУ, У ГРОБ ГА ОТЕРАЛА ОСВЕТА: Оливер Ињац, бранилац,  за Новости,  о најинтригантнијим судским процесима

SUĐENJE Slučaj "Lisović", Foto Privatna arhiva

Neki od njih branili su u političkim procesima, pa i sami snosili političke posledice, poput branioca Draže Mihailovića, Dragića Joksimovića, dok su drugi bili zastupnici u kriminalističkim slučajevima od kojih bi zastao dah i Agati Kristi.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže niški advokat Oliver Injac, iz čije su knjige "Velike advokatske odbrane" uzeta tri od šest slučajeva obrađenih u TV seriji "Branilac" koja upravo zaokuplja pažnju gledalaca. Reč je o procesima "Jedan dan do života" - slučaj "Najdanović", u kom je okrivljenog zastupao Veljko Guberina, "Ko je ubio dečaka Vitomira" - slučaj "Uroš Mihajlović", u kom je zastupnik bio Filota Fila i "Dvostruko ubistvo u Mačvi" - slučaj "Milutin Popović", u kom je advokat bio Slobodan Subotić.

OPTUŽBE Draža Mihailović, Foto Privatna arhiva

U prvom procesu na optuženičkoj klupi 1974. našao se Dragan Najdanović, učenik četvrtog razreda ekonomske škole u Zaječaru, koji je ranio devojku koja ga je ostavila, ubio njenu majku, oca i brata, a potom pucao i u sebe. Ubistvo je počinio samo dan pre nego što je napunio 21 godinu i to ga je spaslo smrtne kazne.

TIM Milivoje Perović i Filota Fila, Foto Privatna arhiva

 

U drugom je Filota Fila spasio smrti Uroša Mihajlovića, optuženog da je 1959. u selu Lisović zaklao dečaka Vitomira, pastorka komšije Siniše Minića, sa kojim je često bio u svađi. U jednom trenutku za ubistvo je bio osumnjičen čak i sam očuh. Uroš je u zatvoru "odležao" četiri godine, a po izlasku Minić ga je ubio.

U trećem procesu iz 1957, advokat Subotić odbranio je mehaničara Milutina Popovića, osumnjičenog za dvostruko ubistvo - Slavojke Petrović i Stanimira Kojića. Popović je okrivljen jer je u to vreme bio u bekstvu zbog silovanja. Subotić ga je odbranio u ponovljenom postupku, koji je naložio Vrhovni sud zbog nedostatka dokaza.

- Subotić je bio predsednik Advokatske komore Srbije i Saveza advokatskih komora Jugoslavije - kaže Injac.

- Bio je banjički i logoraš u Mauthauzenu. Posle rata branio je po službenoj dužnosti trojicu okrivljenih u postupku protiv Draže Mihailovića (Boška Pavlovića, Milana Gavrilovića i Radoja Kneževića). I sam je uhapšen u montiranom procesu 1971, u vreme kada se režim obračunavao sa srpskim "liberalima", pošto je branio Jovana Zubovića, autora zabranjene knjige "Krajina i Krajišnici". Osuđen je na 14 meseci zbog "neprijateljske propagande".

Žrtva Dragić Joksimović, Foto Privatna arhiva

GUBERINU je Injac upoznao lično i divio mu se. Prvi put je slavni advokat bio član žirija na beogradskom Pravnom fakultetu 1994, kada je Injac osvojio prvo mesto u besedništvu, na slobodnu temu, a kasnije su bili u istom žiriju na Pravnom fakultetu u Nišu. Naglašava da je Guberina uvek bio svoj:

- Od 1941. je vodio lični dnevnik i zaista bio pravi hroničar svog vremena. Posle Drugog svetskog rata osuđen je iz političkih razloga na tri godine zatvora, a zastupnik mu je bio Dragić Joksimović. Kaznu je služio u niškom zatvoru. Nije mogao da upiše Pravni fakultet u Beogradu, pa je vanredno studirao u LJubljani. Iako je izgubio ujake u čuvenom ustaškom masakru u crkvi u Glini, Guberina je gradio mostove. Do danas su on i Filota Fila ostali najpoznatija advokatska imena u bivšoj Jugoslaviji.

LEGENDA Veljko Guberina, Foto Privatna arhiva

Tome je, kaže Injac, umnogome doprinela i činjenica da je tada bilo malo advokata, malo ubistava, nije bilo toliko novina i televizija, nije bilo turskih serija... LJudi su rado čitali detaljne izveštaje sa suđenja, to im je bio "izduvni ventil", pa su odlični branioci plenili pažnju.

Ipak, po Injcu, neprevaziđena advokatska beseda, i to još od prvog ovdašnjeg advokata Jovana Muškatirovića, Dositejevog prijatelja, koji se upisao u advokatski imenik u Pešti 1773, samo četiri godine od donošenja Dekreta o advokaturi carice Marije Terezije, pa do danas, jeste ona dr Mihaila Polit-Desančića. On je briljirao na suđenju Svetozaru Miletiću, 1876. godine, pred peštanskim sudom.

SNIMANJE Nenad Jezdić i Oliver Injac, Foto Privatna arhiva

Ističe i advokatski govor dr Hinka Hinkovića na "Veleizdajničkom procesu" u Zagrebu, 1909, kao i dr Rudolfa Cistlera, branioca po službenoj dužnosti Gavrilu Principu i mladobosancima, posle Sarajevskog atentata, 1914.

- Cistler je sebe smatrao Hrvatom jugoslovenske orijentacije. Nije žalio truda u tom procesu, zbog čega je posle suđenja proteran iz Sarajeva. Ustaše su ga 1941. zatvorile, misleći da je Jevrejin, a posle Drugog svetskog rata uspeo je da ospori jedan slučaj nacionalizacije švajcarskog rudnika boksita, u Hercegovini - kaže Injac.

NOVE komunističke vlasti osudile su ga posle toga na sedam godina "zbog saradnje sa Nemcima", ali je, na intervenciju Švajcarske, oslobođen.

- Upoznao sam 2007. u Zagrebu njegovu kćerku Vandu, koja mi je ispričala očevu životnu priču, objavljenu zatim u "Večernjim novostima". U to vreme imala je 95 godina i bila primadona Sarajevske opere u penziji - kaže Injac.

Zanimljiv mu je i sudski slučaj iz 1925. u Zagrebu, kao prvo domaće suđenje za trgovinu belim robljem, u kom se istakao advokat dr Svetozar Ivković Braca, rodom iz Sremske Mitrovice, školovan u Zagrebu. Izdvaja i "Vidovdanski proces", suđenje atentatorima na regenta Aleksandra 1921, u kom je čuveni advokat i pisac Dragiša Vasić branio komunistu Spasoju Stejića. Vasić je, podseća Injac, bio izraziti levičar sve do povratka iz SSSR, posle čega se udaljuje od komunističke ideje, da bi u Drugom ratu dospeo u štab Draže Mihailovića. Pripovetku "U praznom oltaru" posvetio je upravo Stejiću.

U vremenu posle Drugog svetskog rata, osim suđenja Draži i suoptuženima, posle čega je advokat Dragić Joksimović i sam skončao u sremskomitrovačkoj kaznioni, naročito ističe Veljka Kovačevića, koji je branio Milovana Đilasa. Tu je i suđenje zbog zabranjene knjige Gojka Đoga "Vunena vremena", pa suđenje Mihailu Đuriću zbog suprotstavljanja ustavnim amandmanima iz 1971, kao i suđenje Đinđiću 1996. zbog "žitne afere".

- Veljko Kovačević je bio ideal advokatske hrabrosti jer je trebalo imati smelosti 1954. i braniti oštrog kritičara Tita, kao što je bio Đilas - kaže Injac.

- On je zastupao i Vladu Dapčevića, Pekovog brata, osuđenog kao ibeovca, koji je kidnapovan posle bega u Rumuniju i u hladnjači transportovan u Beograd. Zastupao je i disidenta Mihaila Mihailova, kao i SPC protiv rušenja NJegoševe kapele i podizanja mauzoleja na Lovćenu.

INJAC je, proučavajući sudski proces mladobosancima, naišao na fotografiju Veljka Čubrilovića sa ženom i bebom, neposredno pred Sarajevski atentat. Pitao se šta je bilo sa tom Veljkovom kćerkom Nadom. A onda je jednom otišao kod prof. Vere Vujčić, ćerke Veljka Kovačevića, jer je porodica htela da mu da rukom pisanu odbranu Đilasa. Tu je sedela i starija gospođa, koja se povremeno uključivala u razgovor. Ispostavilo se da je to Nada, kćerka Veljka Čubrilovića, Kovačevićeva supruga.

OPTUŽBE PROTIV PISCA IVANOVIĆA

U FOKUSU javnosti je bilo i suđenje piscu Ivanu Ivanoviću, inače četničkom sinu, za roman "Crveni kralj" 1972. Ivanović je optužen zbog neprijateljske propagande. Naročito je bilo sporno to što je glavni junak Zoka King, fudbaler, "izložio poruzi SFRJ, nazivajući je na više mesta Juga i Jugovina". Posebna pikanterija je da je "četničkog sina" branio i na kraju odbranio jedan od najpoznatijih tadašnjih advokata, dr Milivoje Perović, komunista, bivši republički poverenik (ministar) industrije i rudarstva i prijatelj Ivana Stambolića.

BODLER PRAVOSUĐA

NAVODEĆI imena velikih advokata Injac potencira ime Ilije Radulovića. Kako kaže, dodatak crnogorskom časopisu "Advokat", pod imenom "Sudsko besjedništvo", imalo je podnaslov "Od Sokrata do Ilije Radulovića". Zvali su ga "Bodlerom jugoslovenskog pravosuđa", "jedinim Dostojevskim u evropskim sudnicama" (Vuk Drašković), i "pesnikom pravde i prava i najumnijim advokatom srpskim ovog doba", kako mu je napisao Dobrica Ćosić, u posveti na "Vremenu smrti".

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)