POSVEĆENOST UMETNOSTI, SVOJOJ NACIJI I POLITICI: Nadežda je bila jedna od najznačajnijih figura umetničkog života u Srbiji

POSLE povratka iz Bitoljskog vilajeta Nadežda Petrović nastavila je da predaje u Višoj ženskoj školi i intenzivno se bavi slikarstvom.

Foto: "Vikipedija"

Njen pedagoški rad nije predstavljao sporednu aktivnost, već je činio važan aspekt njene ukupne društvene angažovanosti, što je naglašavala i u svojim likovnim kritikama: „Uslovi za kulturni razvitak jednog naroda jesu i negovanje veština, ona je znatna činjenica u životu njegovom, ona je njegova učiteljica i vaspitačica; onaj narod koji se ne trudi da tu prazninu popuni, koji ne neguje veštine, neće nikada znati ni imati plemenitih misli ni osećanja za lepotu“. Neposredan kontakt sa mladima pružio joj je priliku da svoje prosvetiteljske ideje prenese novim generacijama, ne samo u učionici, već i van nje.(...)

Međutim, njeno angažovanje u društvu bilo je ipak mnogo važnije. Od Prve jugoslovenske izložbe 1904. pa do odlaska u Pariz sredinom 1910, Nadežda Petrović je bila jedna od najistaknutijih figura umetničkog života u Srbiji. Kao izlagač, kritičar i organizator, njeno ime se pojavljuje u gotovo svim značajnim umetničkim udruženjima i izložbama u Beogradu, a delimično i u Zagrebu i Ljubljani. (...)

NASTOJALA je da Srbe predstavi kao kulturno sposoban narod koji može da dostigne evropske umetničke visine. Zato nacionalnu umetnost nije doživljavala kao izolovano stvaralaštvo, već kao spoj tradicije i modernih umetničkih kretanja. Takav stav može se okarakterisati kao „progresivan nacionalizam”, koji nije zatvoren u okamenjeni folklor i preživelu istorijsku tradiciju, jer je nastojala da podstakne kulturni razvoj kao vid nacionalnog preporoda.  

Nadeždin politički angažman i umetnička inovativnost bili su deo iste moderne vizije sveta koji treba menjati, pa ne iznenađuje i njen model slike – pejzaža (otadžbine) kao nove ideološko–patriotske tvorevine. Likovni izraz koji ona stvara u prvoj deceniji XX veka, kao sopstveni modernistički izum, odbacuje staru formu i jezik akademske slike i istorijskog narativa („srednjovekovne slave”), u potrazi za savremenim nacionalnim sadržajem u prizorima zemlje, ljudi i običaja. 

Nastojala je da nastavi i likovno usavršavanje. Na leto 1904. ponovo se obratila Ministarstvu prosvete i tražila plaćeno odsustvo i stipendiju za završetak studija slikarstva u inostranstvu: „Poslednje vreme, za ovo godinu i po dana provodim ovde u Otadžbini radeći, spremajući se, da na strani izložim niz studija iz našeg narodnog života seoskog (tipove, kostime i scene iz seoskog života i običaje)”.

Ukazivala je na svoj patriotski i humanitarni rad u Makedoniji, dužnost prema otadžbini od koje neće bežati, ali na potrebu umetničkog napredovanja. Tražila je da jul, avgust i septembar 1904. provede u unutrašnjosti Srbije, a zatim sledeća tri meseca u Minhenu kod svojih profesora. Planirala je da od početka 1905. školovanje nastavi u Parizu „gde ću stupiti na slikarsku akademiju”. Međutim, ova Nadeždina molba nije odobrena. 

NjENA posvećenost umetnosti, naciji i politici nije bila neobična za epohu u kojoj je živela. Bilo je to doba istovremenog razvoja umetničkih društava i isticanja nacionalnih vrednosti, zagovaranja kulturnog i političkog jedinstva Južnih Slovena. Pri tome je Beograd postao središte jugoslovenskog okupljanja, posebno omladine, sa nizom manifestacija, kongresa, izložbi, đačkih poseta.

Jedno od ključnih obeležja umetničke scene u tadašnjoj Hrvatskoj i Sloveniji (u okviru Austrougarske monarhije), kao i u nezavisnoj Srbiji, predstavljale su sve izraženije ideološke i estetske razlike između starije i mlađe generacije umetnika. Dok je starija generacija težila akademskom realizmu i modelu federalnog kulturnog jedinstva, mlađi umetnici zastupali su koncept integralnog jugoslovenskog kulturnog i političkog jedinstva...(...)

U takvim okolnostima umetnici poreklom sa južnoslovenskog prostora pokrenuli su inicijativu za organizovanje Prve jugoslovenske izložbe u Beogradu. Najpre se javila ideja o srpskom omladinskom skupu, a zatim i predlog da se organizuje šira južnoslovenska konferencija s kojom bi se obeležila godišnjica Prvog srpskog ustanka. Predlog su prihvatili i omladinci iz Slovenije, Hrvatske i Bugarske, a potom je odlučeno da se u Beogradu organizuje velika umetnička izložba stvaraoca južnoslovenskog porekla.Izložbu je početkom septembra 1904. otvorio kralj Petar I Karađorđević, što se poklopilo i sa svečanošću njegovog krunisanja.  

Foto: Vikipedija

Tokom izložbe došlo je i do spontanih izliva jugoslovenstva. Nekoliko „oduševljenih Slovenaca i Hrvata” uzviknulo je „Živeo jugoslovenski Kralj!”.  Inače, dinastija Karađorđević igrala je važnu ulogu u ovom periodu ne samo kao simbol srpskog nacionalnog jedinstva, već i kroz aktivnu podršku ideji kulturnog zbližavanja Južnih Slovena. 

USPEŠNA organizacija izložbe i pozitivan odjek u javnosti pokazali su potencijal kulture kao sredstva za prevazilaženje političkih podela. Bio je to deo šireg plana širenja južnoslovenske saradnje, jer je Narodni muzej otkupom slika nameravao da brine o umetničkim delima dok se ne osamostali planirana Jugoslovenska umetnička galerija, koja se ipak nije realizovala. 

Međutim, mnogo je bio značajniji podsticaj koji je ovaj događaj napravio na mladog Ivana Meštrović koji je upravo tada krenuo u osmišljavanje skulptura za svoj „Kosovski ciklus”, koji mu je doneo svetsku slavu i obeležio do kraja života. Istovremeno ovaj ciklus je na likovno ubedljiv način reprezentovao ideju jugoslovenskog ujedinjenja. 
Upravo u ovo vreme ideju jugoslovenstva sve jače je prihvatala i Nadežda Petrović. Za razliku od nekih drugih molbi, Nadežda je pred Prvu jugoslovensku izložbu 1904. tražila i dobila plaćeno odsustvo iz škole kako bi se pripremila za izlaganje:„Svoje radove završiću ovde na selu Resniku, gde se bavim izučavajući tipove i karakterne osobine našeg naroda.” 

SUTRA: PORODIČNI DOM PETROVIĆA ČETNIČKI PRIHVATNI CENTAR

Preporučujemo

Feljton

0 2

HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA: Nadežda duboko umešana u širenje nacionalne svesti i pripreme za oružani otpor

09. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

DVOGODIŠNjENE PRIPREME ZA UBISTVO KRALjA I KRALjICE: Mlađi oficiri nisu mogli da svare Aleksandrovu ženidbu

22. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

STO PUTA PONOVLjENA LAŽ POSTAJE ISTINA: "Koka-kola" je i u vreme Drugog svetskog rata s nacističkom Nemačkom živela u polutajnoj ljubavi

14. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije