slikarka Nadežda Petrović
PLAČ ZA OKRVAVLJENIM I NAMUČENIM JUNACIMA: Nadežda se sa vojskom povlačila u nagorelom, blatnjavom šinjelu uz bolničke arnjeve i ranjenike
SRBIJA se 1914. sukobila sa tehnološki i organizaciono superiornijom armijom, koja je za cilj imala kažnjavanje naroda koji je podsticao jugoslovensko ujedinjenje.
19. 03. 2026. u 18:00
NAJAVA SVIH STRADANJA PORODICE PETROVIĆ: Borba na Mačkovom kamenu za Nadeždu je dobila tragičnu dimenziju bratoubilačkog sukoba
IAKO je u Drugom balkanskom ratu ozbiljno obolela, Nadežda je i dalje ispoljavala veliku energiju u svim poslovima koje je obavljala i nije se previše osvrtala na otpore njenim projektima.
18. 03. 2026. u 18:00
BEOGRAD PRESTONICA BALKANSKE KULTURE: Nadežda Petrović je godine pred Prvi svetski rat posvetila povezivanju jugoslovenskih umetnika
RAD na povezivanju jugoslovenskih umetnika Nadežda Petrović je nastavila u jesen 1913, što je bio nastavak aktivnosti iz prethodne godine, kada je pokrenula ideju da sa članovima Jugoslovenske kolonije slika na otvorenom prostoru u Srbiji.
17. 03. 2026. u 18:00
NADEŽDA I ZVANIČNO POSTAJE RATNI SLIKAR: Ulazak srpske vojske u Staru Srbiju i Makedoniju videla je kao ostvarenje vekovne nacionalne vizije
NADEŽDA je tokom juna 1913. boravila u Skoplju, gde je srela francuskog novinara Žana Pelisjea koji je u svom zapisu ostavio svedočanstvo o Nadeždi i njenom nacionalnom zanosu:„Po dolasku u Skoplje, iznenadio sam se kada sam u Grand hotelu ponovo sreo gospođicu Nadeždu Petrović, slikarku velikog talenta, poznatu po svom vatrenom patriotizmu, u šta sam se uverio nekoliko puta u slovenskim političkim krugovima u Parizu.”
16. 03. 2026. u 18:00
PRAVEDAN I POTREBAN OSLOBODILAČKI RAT: U pauzama između bitaka Nadežda je crtala skice pejzaža, likova oficira i vojnika
SRPSKI vojni vrh oprezno je planirao ratna dejstva pred Prvi balkanski rat, dok su intelektualna elita i narod drugačije reagovali.
15. 03. 2026. u 18:00
"RASNA" IDEOLOGIJA NA POČETKU PROŠLOG VEKA: Žiri za Međunarodnu izložbu u Rimu Nadeždine pojedine radove označio kao "pornografske"
NOVI veliki izazov za Nadeždu Petrović bilo je spremanje radova za Međunarodnu izložbu u Rimu, otvorenu 23. marta 1911. povodom pedesetogodišnjice ujedinjenja Italije.
14. 03. 2026. u 18:00
SRPSKI NAROD JE ŽRTVA TUĐINSKE EKSPLOATACIJE: Nadežda je u govorima Austrougarsku prikazivala kao zlokobnu imperijalnu silu
VRHUNAC Nadeždinog angažovanja bio je veliki miting žena koje je Kolo srpskih sestara održalo 25. oktobra 1908. kod spomenika knezu Mihailu u Beogradu.
12. 03. 2026. u 18:00
PORODIČNI DOM PETROVIĆA ČETNIČKI PRIHVATNI CENTAR: Nadežda Petrović je održavala i veze sa Apisovom organizacijom "Crna ruka"
VRHUNAC patriotskog angažovanja Nadežde Petrović u 1908. odigao se tokom velikih demonstracija u Beogradu povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine.
11. 03. 2026. u 18:00
POSVEĆENOST UMETNOSTI, SVOJOJ NACIJI I POLITICI: Nadežda je bila jedna od najznačajnijih figura umetničkog života u Srbiji
POSLE povratka iz Bitoljskog vilajeta Nadežda Petrović nastavila je da predaje u Višoj ženskoj školi i intenzivno se bavi slikarstvom.
10. 03. 2026. u 18:00
HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA: Nadežda duboko umešana u širenje nacionalne svesti i pripreme za oružani otpor
DVE godine kasnije, 1905, Nadežda Petrović je napisala svoj dramski tekst Vojvoda Micko Porečanin koji je posvetila istorijskoj ličnosti vojvode Micka Krstića, borca u srpsko–turskim sukobima i učesnika u rusko–turskom ratu 1877/78. godine, koji je nakon zatočeništva u Osmanskom carstvu učestvovao u Ilindenskom ustanku, a kasnije tragično stradao 1909. godine.
09. 03. 2026. u 18:00
IZAZOVNO PUTOVANJE PO BITOLJSKOM VILAJETU: Seksualno nasilje nad hrišćanskim ženama u Makedoniji bila je važna tema u Nadeždinim govorima
KAKO bi izvršila zamišljenu misiju, pohod srpskom narodu u južnoj Staroj Srbiji, Nadežda je najpre 18. novembra/1. decembra 1903. zatražila petnaestodnevno odsustvo sa posla, da bi iz Makedonije zamolila za još deset dana plaćenog odsustva.
08. 03. 2026. u 18:00
POHOD SRPSKOM NARODU U JUŽNOJ STAROJ SRBIJI: Nadežda Petrović je uspostavila lični kontakt sa kraljem Petrom I Karađorđevićem
KOLO srpskih sestara je u Srbiji tokom jeseni 1903. godine, posle propasti Ilindanskog ustanka, izdržavalo oko 200 izbeglih komita iz Makedonije (bez obzira na nacionalnost).
07. 03. 2026. u 18:00
BRANISLAV NUŠIĆ KUMUJE KOLU SRPSKIH SESTARA: Zbor na Veliku Gospojinu 1903. godine bio je najveći ženski politički skup u Srbiji
PO POVRATKU u Srbiju Nadežda je zastupala podizanje nacionalne svesti. Oslobodilački rat je doživljavala kao sveti čin...
06. 03. 2026. u 18:00
PRILIKA ZA OSTVARENJE NACIONALNIH IDEJA: Nadežda se posle povratka u Srbiju nije ograničila na rad sa decom u Višoj ženskoj školi
PORED sticanja osnovnih slikarskih tehničkih znanja, školovanje u Minhenu bilo je od presudnog značaja za uspostavljanje kontakata sa drugim umetnicima, što je imalo dugoročan uticaj na njenu umetničku samostalnost. Nadežda je uspostavila mnoga poznanstva kako sa srpskim slikarima, tako i sa umetnicima koji su postali poznati na globalnom nivou.
05. 03. 2026. u 18:00
ODLUKA DA POSTANE SLIKAR, A NE UDAVAČA: Nadežda Petrović je po odlasku u inostranstvo izgradila čvrst stav o životnom i profesionalnom putu
ZA razliku od Berlina, prestonice Nemačkog carstva i simbola imperijalne moći i militarizma, gde je car podržavao akademsko slikarstvo, Minhen je postao žarište novih umetničkih tendencija.
04. 03. 2026. u 18:00
SPOZNAJA SNAGE JAVNOG I POLITIČKOG DELOVANJA: Porodična kuća Petrovića u Beogradu nije bila samo prostor za život
PORODIČNO nasleđe bilo je čvrst temelj na kojem je Nadežda Petrović izgradila svoju ličnost, što je odredilo i njenu umetničku, intelektualnu i društvenu misiju. Uticaj oca Dimitrija i njegove porodice Petrović, kao i majke Mileve i njene porodice Zorić, bilo je presudno za prihvatanje nacionalnih, prosvetiteljskih i umetničkih vrednosti.
03. 03. 2026. u 18:00
IZBEGLIČKI KONZULAT KOD MITE PETROVIĆA: Nadežda je rasla u porodici koja je baštinila snažne nacionalno-oslobodilačke ideje
POSLE smrti Hadži–Maksima, Mita i Mileva Petrović 1884. dolaze u Beograd, koji je u to vreme imao oko 36.000 stanovnika. Grad se ubrzano modernizovao, urbanistički, arhitektonski i komunalno.
02. 03. 2026. u 18:01
ŽIVOT U ZNAKU PROMENA: Nadežda, drugo dete Dimitrija i Mileve Petrović, rođena je 11. oktobra 1873. u Čačku
DIMITRIJE Petrović i Mileva Zorić svoj prvi posao učitelja dobili su u Čačku 1869, koji je u to vreme imao oko 2.000 stanovnika (trinaest puta manje nego prestonica) i spadao je među manja gradska naselja Kneževine Srbije. Ipak, bila je to okružna varoš, koja je upravo 1869. ponovo dobila Gimnaziju.
01. 03. 2026. u 18:00
POGLED ISKOSA: Prva srpska žena kritičar
Nadežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku, u uglednoj i poznatoj porodici. Učila je slikarstvo kod Đorđa Krstića, kasnije je studirala u Minhenu.
17. 09. 2024. u 05:00
