OREOL NAUČNIČKE SLAVE OROŠEN SUZOM PREDAKA: Posle povratka iz Evrope, Nikola Tesla postaje najpopularnija ličnost u Americi

SLEDEĆEG jutra, posle velike zabave, Tesla je u društvu Đorđa Stanojevića otputovao za Budimpeštu. Između njih dvojice razvio se blizak kontakt i poverenje koje je rezultiralo dogovorom da Stanojević objavi knjigu o Tesli i njegovim pronalascima.

Foto arhiva

Stanojevićeva knjiga o Tesli druga je u svetu i prva u Srbiji.  (Prva knjiga o Tesli autora Tomasa Komerforda Martina, predsednika Američkog udruženja elektrotehničara, Pronalasci, istraživanja i članci Nikole Tesle objavljena je u Americi nekoliko meseci pre Stanojevićeve knjige.) Vrativši se u Ameriku Tesla je Stanojeviću poslao kompletan materijal, tekstove, predavanja i fotografije svojih radova.

Đorđe Stanojević u predgovoru svoje knjige „Nikola Tesla i njegova otkrića” - sa slikom Teslinom i 189 slika u tekstu, koja je objavljena 1894. godine, informišući čitaoce piše: „Odma po odlasku Teslinom iz Beograda, potpisani je, u sporazumu sa njim priredio sve do tada objavljene spise njegove za štampu. Što samo delo nije moglo ugledati sveta ranije, uzrok nije do potpisatoga već do drugih, stranih smetnja. Ali u koliko je s jedne strane mana što Teslini radovi tako dockan izlaze pred srpsku publiku, u toliko je s druge strane ovo izdanje potpunije od prvog spremljenog izdanja jer su ovde ušla i docnija otkrića Teslina pa dakle i ona, što je on izneo na amerikansku izložbu u Čikagu. Prema tome, ovim je izdanjem obuhvaćeno uglavnom sve, što je Tesla do sada izneo pred naučni svet.”

Stonojeviću pripada velika zasluga i za uvođenje Teslinog polifaznog sistema u Srbiju. Užice je prvi grad u Srbiji koji je, 1900. godine, osvetljen Teslinim polifaznim sistemom, iz elektrane na Đetinji, samo četiri godine posle puštanja u rad hidrocentrale na Nijagari.

MEĐU onima koji su imali prilike da se tokom Teslinog boravka u Beogradu sretnu sa njim bio je i veliki srpski pisac, pesnik Mačve, Janko Veselinović. On će tokom jeseni 1892. godine objaviti svoje najznačajnije delo, roman „Hajduk Stanko”, koje će doživeti najveći broj izdanja u istoriji srpske književnosti. Veselinović će ovaj svoj roman posvetiti Nikoli Tesli: „JUNAKU NAŠEG DOBA, VELIKOM SRBINU, NIKOLI TESLI - Devetnaesti Vek plete Ti venac slave. Dopusti i meni da u nj upletem jedan cvetak sa naših polja, cvetak prost, ali pokropljen krvlju i orošen suzom naših predaka. Njegov miris neka Te seća Tvoje Otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja Srpska Majka u detinjstvu zapajala. Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što ti ga srdačno pruža tvoj veliki poštovalac Janko M. Veselinović.”

Nažalost u nekim od izdanja „Hajduk Stanka”, nakon Drugog svetskog rata, ova posveta je, zbog svoje srbofilnosti, bila izostavljena. I Tesla i Janko bili su sveštenički sinovi, pa je Janko neke od osobina njihovih očeva ugradio u lik popa Miloja, jednog od junaka romana „Hajduk Stanko”.

Foto: Fond Narodnog muzeja Užice

Veselinović nije jedini koji je svoje delo posvetio Tesli. Isto je učinio i Jovan Ćosić, učitelj iz Segedina, koji u svom pismu upućenom Tesli u oktobru 1906. godine piše: „Visokoučenom Gospodinu! Ja sam moje dijelo Drugi Jug Bogdan posvetio Gospodstvu Vašem.” 

U Teslinoj biblioteci kao što smo već rekli bilo je dosta naših autora. Nju su krasile i četiri knjige Jovana Dučića. Od kojih je „Blago cara Radovana” Dučić poslao Tesli sa posvetom: „Velikom naučniku, Velikom Srbinu, ponosu naše krvi i naše misli, Nikoli Tesli, svim srcem Jovan Dučić”.  

TESLA se krajem leta vratio u Njujork, sa još nezalečenom ranom od gubitka majke ali pun samopouzdanja, nakon uspešnog puta po Evropi. Pun životne i radne energije, želeo je da se potpuno posveti visokofrekventnim strujama, i prenosu energije bežičnim putem. Njegova istraživanja na tom polju još uvek nisu mogla biti dovoljno komercijalna što mu je stvaralo probleme oko pronalaženja finansijera za realizaciju njegovih ideja.

Naredne godine su najplodnije u njegovoj karijeri i on postaje najpopularnija ličnost, super star, u Americi. Novinski stupci su prepuni najfantastičnijih priča o njegovom životu i radu. „Njujork Herald” u julu 1894. godine donosi članak iz pera Artura Brizbejna „Naš najveći elektrotehničar - veći od Edisona”. U isto vreme najprestižniji evropski listovi objavljuju brojne članke o Tesli i njegovom radu.

Uporedo sa popularnošću stižu mu i razna priznanja. Godine 1893. postaje član Kraljevskog instituta Velike Britanije i Društva engleskih inženjera. Sledeće godine postaće počasni doktor Jejla i Kolumbija univerziteta, a Frenklinov institut odlikovaće ga Elliot Cresson medaljom. Pišući preporuku za Kolumbija univerzitet jedan njegov prijatelj, opisujući Teslin karakter, pored ostalog zapisao je da je on čovek: „(...) velike ljupkosti, iskrenosti, skromnosti, prefinjenosti, velikodušnosti i snage (...)”. Na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 1892. godine nije prošao, to će priznanje dobiti tek 1937. godine.

Potpuno je predat svojim pronalascima i radu, kao u groznici ne spava i po sedamdeset sati. Ne prijavljuje nove patente ali drži predavanja. Na njegova predavanja „Svetlosne i druge pojave kod visokih učestanosti” koja je održao od 24. februara do 1. marta 1893. godine u Filadelfiji, pred Frenklinovim institutom i u Sent Luisu pred Nacionalnom zajednicom električnog osvetljenja došlo je više od šest hiljada posetilaca da bi mogli da vide kada Tesla propusti 200.000 volti kroz svoje telo, i kada iz njegovih šaka i prstiju izlaze vatreni plamenovi dugački 20 centimetara.

Nažalost, velika slava i laskanje ljudi navodili su ga da lakomisleno otkriva i neka svoja dostignuća koja nije autorizovao pre toga, što je njegovim takmacima davalo mogućnost da ih bez problema preuzimaju i ugrađuju u svoja dostignuća. Zbog te svoje neopreznosti i manjka zainteresovanosti za ovozemaljske stvari, Tesla će se kasnije kajati i kuburiti sa finansijama. Sa malo više prisebnosti i životne praktičnosti mogao je biti jedan od najbogatijih ljudi.

POVODOM obeležavanja četiri veka od otkrića Amerike, u Čikagu je 1893. godine, organizovana velika izložba, koja će zahvaljujući umešnosti Vestinghausa biti kompletno osvetljena Teslinim polifaznim sistemom, što je bilo od izuzetnog značaja za dalji razvoj priče u ratu struja sa Edisonom. Američki predsednik Gruver Klivland u ponoć 1. maja 1893. godine pritisnuvši dugme od zlata i slonove kosti pokrenuo je 180.000 sijalica i više stotina lučnih lampi. Za ovu priliku izgrađena je do tada najveća elektrana višefazne struje. Odjednom je blesnuo čitav grad sa kompletnom scenografijom, napravljenom za ovu priliku, koja je odslikavala uspon i moć Amerike. Izložbu je videlo preko dvadeset miliona Amerikanaca. 

Tesla je na ovoj izložbi imao svoj štand na kome su bili izloženi razni modeli njegovih motora i oscilatora. Za nas je posebno zanimljivo da je tom prilikom Tesla izložio i sijalice ispunjene razređenim gasom koje su bile oblikova- ne imenima Faradeja, Maksvela, Frenklina i Zmaja. Tako se veliki srpski pesnik zatekao u najboljem društvu na Kolumbijskoj izložbi u Čikagu.

SUTRA: TESLA PREVODILAC SRPSKE KNjIŽEVNOSTI NA ENGLESKI

Preporučujemo

Feljton

0 2

U ZAGREBU SE DRUŽIO SAMO SA SRPSKOM OMLADINOM: Studentima Nikola Tesla uputio savet da se "čuvaju žena"

13. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 1

STO PUTA PONOVLjENA LAŽ POSTAJE ISTINA: "Koka-kola" je i u vreme Drugog svetskog rata s nacističkom Nemačkom živela u polutajnoj ljubavi

14. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ČOVEK KOJI JE DRŽAO SVET U STALNOJ NEIZVESNOSTI: Džejms Bond je pred Henrijem Kisindžerom postajao izmišljotina lišena svake visprenosti

07. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KRIMINALCI ZLOSTAVLjAJU POLITIČKE ZATVORENIKE: Ivo Andrić opisao atmosferu svačije krivice u "Prokletoj avliji", objavljenoj 1954. godine

04. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije