SJOGRENOV SINDROM: Suvoća oka i usta ukazuju na bolest

Bojana Jovanović

06. 07. 2024. u 17:47

Učestala suvoća očiju i usta, bolovi u zglobovima, umor, simptomi su koji onog kod kog se javljaju najčešće odvedu kod oftamologa ili lekara opšte prakse, ako ih uopšte shvati kao pretnju zdravlju, a ne prolaznu slabost.

СЈОГРЕНОВ СИНДРОМ: Сувоћа ока и уста указују на болест

Foto Shutterstock

Još ako pomenuti boluje od neke hronične bolesti, češće će smetnje pripisati njoj i, sve popularnijoj dijagnozi, stresu, nego što će odmah otići u „prave ruke“. Adresa na koju bi, zapravo, trebalo odmah da se javi je specijalista reumatolog ili imunolog, jer je vrlo verovatno da je reč o ne takoj čestoj, hroničnoj autoimunoj bolesti zvanoj Sjogrenov sindrom.

Znamo da je svaki dan lečenja važan, pa ih ne bi trebalo uludo gubiti, a sa njima i umanjiti kvalitet života. Šta dovodi do pojave ovog oboljenja, kako nastaje i šta utiče na njegov postanak, objašnjava nam doc dr Vera Milić, internista-reumatolog Instituta za reumatologiju:

- Sjogrenov sindrom je autoimuno oboljenje u čijem nastanku značajnu ulogu imaju genetika, faktori spoljne sredine i neuroendokrini poremećaji. Utvrđeno je da prisustvo određenih gena povećava rizik za razvoj ove bolesti. Od faktora spoljne sredine najveći značaj pridaje se virusnim infekcijama koje pokreću proces autoimunosti različitim mehanizmima. U prilog tome ide čest nalaz virusnih nukleinskih kiselina u tkivu pljuvačnih žlezda obolelih od Sjogrenovog sindroma. Kada su u pitanju neuroendokrini poremećaji, najveći značaj pridaje se hormonima i to pre svega estrogenima. Smatra se da je upravo nedostatak estrogena u menopauzi najčešći razlog povećane učestalosti ovog oboljenja kod žena srednje i starije životne dobi.

Reč je o autoimunoj bolesti, koji su najčešći „okidači“ zbog kojih se ona manifestuje? Koliko dugo, prethodno, može biti prisutna u organizmu, a da to ni ne znamo?

Foto Shutterstock

- Kao mogući okidač bolesti najčešće se spominje stres, bilo da je u pitanju akutni, velikog inteziteta, ili, češće, hronični, prolongirani, umerenog inteziteta. Bolest počinje postepeno, pa se i simptomi tako razvijaju. Često je neprepoznata, a, prema podacima iz literature, prosečno vreme do postavljanja dijagnoze iznosi šest godina. Međutim, u kliničkoj praksi dijagnoza bolesti često se postavlja nakon 10 i više godina od početka obolevanja. Neretko se pri prvom ultrazvučnom pregledu žlezda utvrde značajne promene u njihovoj strukturi, što indirektno ukazuje na dugo trajanje bolesti.

Da li je reč o naslednoj bolesti?

- Da, u pitanju je bolest u kojoj faktori nasleđa imaju značajnu ulogu. Međutim, pojava autoantitela u krvi obolelih može godinama prethoditi početku razboljevanja. Rođaci obolelih od Sjogrenovog sindroma takođe su često nosioci autoantitela za istu ili srodne sistemske bolesti. Sve je to dokaz da su potrebni i neki drugi faktori koji podstiču razvoj oboljenja kod osobe koja ima genetsku sklonost ka njemu.

Koji su prvi pokazatelji da imamo Sjogrenov sindrom?

- Bolest se najpre manifestuje simptomima suvoće usta i očiju, bolovima u zglobovima, koji mogu da otiču, i sindromom hroničnog umora. Ovaj trijas simptoma praktično je prisutan kod svih pacijenata sa Sjogrenovim sindromom. Međutim, bolest može početi atipično, npr. trnjenjem nogu usled zahvatanja perifernih nerava ili suvim kašljem uzrokovanim fibrozom pluća. Ponekad, prvi znak bolesti može biti dugogodišnje smanjenje broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi.

Koji simptome najčešće pacijenti ni ne primete, odnosno ne dovode u vezu sa ovom bolešću?

- Upravo su ti početni simptomi često potcenjeni i od strane bolesnika i ordinirajućeg lekara. Oboleli često zglobne tegobe ne dovode u vezu sa simptomima suvoće, kao ni njihovi lekari. Zbog toga je izuzetno važno uzeti dobro anamnezu (istoriju bolesti) koja predstavlja siguran put ka tačnoj dijagnozi bolesti. S druge strane, simptomi suvoće očiju i sluznica su česti u opštoj populaciji i ne moraju uvek ukazivati na prisustvo bolesti. Posebno su učestali kod starijih osoba, gde mogu nastati usled fiziološkog smanjenja funkcionalno aktivnog žlezdanog tkiva i/ili nedostatka estrogena kod žena. Kod mlađih ljudi najčešći uzrok suvoće očiju je prolongirano fokusirano gledanje u ekran računara. Međutim, ubedljivo najčešći uzrok suvoće očiju i usta u svim starosnim grupama je korišćenje lekova, i to pre svega psihoaktivnih, antidepresiva, anksiolitika, sedativa, ali i mnogih drugih koji se koriste u lečenju različitih bolesti, najčešće kardiovaskularnih.

IZBEGNITE POGREŠNE DIJAGNOZE

Zbog čega se ovo oboljenje tako teško dijagnostikuje, pa se simptomi često pripisuju drugim bolestima, pacijenti „lutaju“ od specijaliste do specijaliste, gubeći dragoceno vreme? Sa kojom bolešću se najčešće „pomeša“?

- Sistemski karakter bolesti sa mogućom pojavom njenih manifestacija od strane različitih organskih sistema zahteva multidisciplinarni pristup obolelima. Ponekad nedostaje sinteza u formiranju mozaika koji čini dijagnoza ovog složenog oboljenja i bolesnici su prinuđeni da lutaju po lekarima različitih specijalnosti, bez precizne dijagnoze bolesti. Neretko se smatra da su tegobe psihogene prirode, posebno kod mlađih osoba. Pojava difuznih bolova u mekim tkivima uz hroničan osećaj umora često vodi pogrešnoj dijagnozi fibromijalgije, dok prisustvo hronične upale zglobova upućuje na dijagnozu reumatoidnog artritisa.

Ako se ne prepozna i ne leči, do čega može dovesti?

- Kod većine obolelih bolest je benignog i hroničnog toka, i značajno im smanjuje kvalitet života. Bolesnici su skloni intezivnom razvoju karijesa sa brzim gubitkom zuba. Ukoliko se ne primenjuje lokalna terapija suvog oka mogu nastati erozije i oštećenja njegove površine, koja ponekad mogu biti izražena. Najteža komplikacija bolesti je pojava limfoma koji se javlja kod pet odsto bolesnika, mada je rizik za dobijanje i do 20 puta veći u odnosu na opštu populaciju.

U kojim godinama se najčešće javlja?

- Kod žena srednje životne dobi, mada se javlja i u starijem uzrastu, kao i kod dece. U beogradskom Institutu za reumatologiju leči se značajan broj dece obolelih od Sjogrenovog sindroma, najmlađe u uzrastu od pet godina.

Može li se i na koji način izlečiti ili držati pod kontrolom, da ne napreduje dalje?

- Oboljenje je hroničnog toka i poput većine autoimunskih bolesti ne može se izlečiti. Međutim, primenom odgovarajuće terapije bolest se može držati pod kontrolom. Zbog mogućeg razvoja limfoma potrebne su redovne kontrole reumatologa, posebno kod bolesnika sa hroničnim bezbolnim uvećanjem zaušnih pljuvačnih žlezda, kožnim promenama tipa purpure, neuropatijom i laboratorijskim nalazom krioglobulinemije i niskim vrednostima komponenti komplementa (dela imunološkog sistema).

Foto Shutterstock

Zbog čega je najčešće udružen sa još nekom bolešću i prisutniji kod žena nego kod muškaraca?

- Ne zna se tačan razlog udruženosti Sjogrenovog sndroma sa drugim bolestima. Jedinstvena karakteristika ove bolesti je da se može javiti izolovano, kada je u pitanju primarni Sjogrenov sindrom, ili udruženo sa drugim bolestima, kada je u pitanju sekundarni Sjogrenov sindrom. Najčešće je udružen sa drugim reumatskim bolestima tipa reumatoidnog artritisa, sistemskim eritemskim lupusom ili sistemskom sklerozom. Takođe, može biti udružen i sa autoimunskim tiroiditisom, pernicioznom anemijom, celijakijom i multiplom sklerozom. Razlog češće pojave kod žena u odnosu na muškarce verovatno je hormonske prirode. Kod muškaraca je češća pojava izolovanog otoka pljuvačnih i suznih žlezda, tzv. Mikulićev sindrom.

Koji organi najpre stradaju kao posledica ove bolesti?

- Na početku oboljenja najpre su zahvaćene suzne i pljuvačne žlezde i zglobovi. U daljem toku bolesti može doći do ispoljavanja kožnih promena, zahvatanja perifernih nerava, pluća, bubrega i drugih organa.

Kako može glasiti najgora prognoza za obolelog, a kako najbolja, odnosno do čega sve može dovesti?

- Najteža komplikacija Sjogrenovog sindroma je razvoj limfoma, dok se u najboljem slučaju bolest može manifestovati zahvatanjem samo suznih i pljuvačnih žlezda i zglobova. Sistemski karakter oboljenja ukazuje na to da bilo koji sistem organa u organizmu može biti zahvaćen.

Foto: Shutterstock

U kojoj meri ova bolest remeti način života?

- Osnovni simptomi bolesti u značajnoj meri umanjuju kvalitet života obolelih. Nedostatak pljuvačke dovodi do češćih infekcija usta, problema sa žvakanjem i gutanjem hrane, dok nedostatak suza dovodi do zamagljenog vida, peckanja, svraba i osećaja stranog tela u očima.

Koja bi bila Vaša najvažnija poruka, pa i savet, bolesnicima sa Sjogrenovim sindromom?

- Da se potrude i prevaziđu strah koji osećaju nakon postavljanja dijagnoze sistemske bolesti. Tok bolesti je individualan, kod svake osobe ponaosob različit, tako da se ne treba opterećivati prognozom bolesti i mogućim komplikacijama. Trebalo bi negovati optimizam kao pozitivni životni stav i redovno se kontrolisati kod reumatologa, sa ciljem pravovremene dijagnoze i lečenja mogućih komplikacija bolesti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ŠTA ĆE REĆI NOVAK ĐOKOVIĆ KAD IH VIDI? Ovako su australijski plivači došli u Pariz na Olimpijske igre (VIDEO)