Dr Novosti

POMOĆ POTRAŽE TEK KADA SE PREPOLOVI FUNKCIJA PLUĆA: Pulmolozi upozoravaju na ozbiljne posledice nelečenja HOBP, evo koji su simptomi

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

20. 01. 2024. u 08:00

TEŠKO podnošenje fizičkog napora uz pojavu kašlja razlog je da se ode kod pulmologa, pogotovo ako je osoba pušač. Ovaj simptom je često prvi znak hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), odnosno oboljenja koje odlikuje suženje disajnih puteva. Zanemarivanje tegoba glavni je razlog zbog kojeg pluća mnogih pacijenata za 50 odsto izgube funkciju.

ПОМОЋ ПОТРАЖЕ ТЕК КАДА СЕ ПРЕПОЛОВИ ФУНКЦИЈА ПЛУЋА: Пулмолози упозоравају на озбиљне последице нелечења ХОБП, ево који су симптоми

FOTO: Arhiva novosti

Ova bolest u Srbiji je dijagnostikovana kod oko 600.000 ljudi, a kako bi se skrenula pažnja na nju u SANU je nedavno održan stručni skup "Savremeni pristup dijagnostikovanju i lečenju HOBP".

U intervjuu za "Novosti" dr Branislava Milenković, redovni profesor i šef Katedre za pulmologiju, kao i Opštu medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je cilj podizanje svesti o mogućnostima prevencije i lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća koji su nam sve dostupniji poslednjih decenija.

Foto D. Milovanović

* Kako se HOBP može sprečiti?

- Prevencija bolesti podrazumeva uklanjanje štetnog agensa, a to je pušenje. Dakle, problem u našoj zemlji je veliki broj pušača, jer oko 30 procenata ljudi u Srbiji aktivno puši, a 30 odsto starijih od 18 godina su bivši pušači, od kojih je isti procenat i muškaraca i žena, a žene su osetljivije na ovaj problem. Kod manjeg broja ljudi ovo oboljenje se javlja usled urođenog problema.

* Ukoliko dođe do oboljenja, koliko je uspešno lečenje?

- HOBP se danas može uspešno i sprečiti i lečiti. Optimalan put primene lekova je inhalacioni, a osnovni lekovi su bronhodilatatori koji proširuju disajne puteve. Pravovremena i redovna medikamentna terapija, kao i adekvatne nefarmakološke terapijske mere, kao što su prestanak pušenja, fizičko vežbanje, dijetetski režim, mogu da uspore oštećenje plućne funkcije, poboljšaju fizičku sposobnost, kvalitet i dužinu života, i da smanje broj pogoršanja HOBP i broj dana bolničkog lečenja.

Invalidnost

* Šta kada se prepolovi plućna funkcija?

- Kako bolest napreduje, sve više utiče na pacijentovo duševno i fizičko stanje, njegovu radnu sposobnost i odnose sa okolinom, kao i na razvoj komorbidnih stanja. Bolest je praćena intenzivnim tegobama koje imaju ogroman uticaj i na obolele i na ljude koji ih okružuju. Mnogi pacijenti sa HOBP imaju lošiji kvalitet života zbog tegoba i ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su fizičko vežbanje, socijalne i porodične aktivnosti, kućni poslovi, kupovina... Uporedo sa progresivnim opadanjem plućne funkcije, simptomi bolesti postaju sve intenzivniji, pacijenti ispoljavaju depresiju, anksiozni su, postaju previše vezani za kuću ili čak invalidi.

* Koliko je opasan HOBP ako se neodgovarajuće leči?

- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je bolest koju odlikuje suženje disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koja nije potpuno reverzibilna, ali je obično progresivna i povezana sa abnormalnim zapaljenskim odgovorom pluća na štetne čestice i gasove koji se udahnu. Povezana je sa značajnim morbiditetom jer čak četiri do šest odsto odraslih stanovnika Evrope ima HOBP, kao i značajnim mortalitetom, pa je treći uzročnik smrti u svetu. Ova teška bolest, koja predstavlja značajno opterećenje za zdravstveni sistem, pacijente i njihovu okolinu, može se sprečiti delovanjem na faktore rizika koji najčešće deluju udruženo - konzumacija duvana i duvanskih proizvoda, ranija astma, hronični kašalj, dugotrajno i intezivno izlaganje aerozagađenju na radnom mestu ili životnoj sredini.

* Koji su dominantni simptomi HOBP?

- Bolest se najčešče ispoljava osećajm teškog podnošenja napora koji se postepeno intenzivira, i to simptomima kao što su otežano disanje pri fizičkom naporu, kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, vanplućnim simptomima. HOBP ima i sistemske manifestacije uzrokovane sistemskim zapeljenjem, nedostatkom kiseonika u tkivima, oksidativnim stresom, hormonskim ili elektrolitnim disbalansom.

Foto: P. Mitić

* A koje su posledice?

- Najčešći komorbiditeti su hronična srčana insuficijencija, ishemijska bolest srca, osteoporoza, depresija, dijabetes, gubitak mišićne mase, mršavljenje i karcinom pluća. S obzirom na to da se intenzitet navedenih tegoba postepeno i polako pojačava, veliki broj pacijenata nije svestan bolesti, što povećava procenat nepravovremenog dijagnostikovanja HOBP. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube čak 50 odsto plućne funkcije jer je progresija HOBP najčešće spora, pa mnogi bolesnici nisu svesni da se njihovo stanje pogoršava.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal