POSLE 90. POLOVINA OBOLI OD DEMENCIJE: Lekaru se javljaju u razvijenim fazama bolesti, kada je već kasno

NA svakih pet godina života broj obolelih od demencije se udvostručuje. U najvećem riziku su žene starije od 65 leta, a sa godinama su i veće šanse da se oboli. Posle 60. oko pet odsto osoba boluje od nekog oblika demencije, a posle 90. čak polovina.

Za primanja seniora primenjuje se švajcarska formula, Foto M. Anđela

Docent dr Smiljana Kostić sa Vojnomedicinske akademije objašnjava da demencija nije jedna bolest, ona je sindrom koji podrazumeva gubitak mentalnih i intelektualnih kapaciteta obolelog, koji je dovoljno jak da dovede do poteškoća u radnom i socijalnom funkcionisanju, a rezultat je hronične bolesti mozga.

- Alchajmerova demencija je najčešća i čini gotovo 70 procenata svih demencija, zatim sledi vaskularna, sa Levijevim telima, frontotemporalna. Simtomi su u početku diskretni i teško primetni. Obolele osobe često pribegavaju i nekim kompenzatornim strategijama kako bi sebi olakšali i nadomestili probleme, a neretko nalaze izgovore i opravdanja - kaže doktorka.

Prve simptome, tvrdi dr Kostić, obično primete oni koji žive sa obolelima, ponekad su i sami pacijenti svesni da njihovo kognitivno funkcionisanje nije isto kao pre i sami potraže pomoć lekara. Veoma čest scenario u našem okruženju je da se osobe sa demencijom obraćaju lekarima u razvijenim fazama bolesti, kada su simptomi vrlo očigledni i kada je bolest odmakla.

- Krive su zablude koje su, nažalost, još uvek prisutne, da je kognitivno oštećenje u starijim godinama nešto "normalno", da to nije bolest. Najčešće počinje poremećajem pamćenja, a zaboravljanje se odnosi na događaje i informacije iz skorije prošlosti. Pacijenti ne mogu da se sete događaja, razgovora, dogovora koji su se desili nekoliko sati ili dana ranije. Zaboravljaju gde su ostavili stvari, postavljaju često ista pitanja, zaboravljaju lica, imena ljudi koje su nekada poznavali, gube sposobnost učenja novih sadržaja, a vremenom se postepeno gubi i ranije stečeno pamćenje i znanje - objašnjava naša sagovornica.

Kasnije bivaju pogođene ostale funkcije kao što su orijentacija u vremenu i prostoru, govor, sposobnost planiranja, logičkog mišljenja, shvatanja, opažanja, pažnje, spretnosti, volje. Javljaju se i promene u ponašanju, apatija, nezainteresovanost, depresija, sumnjičavost, agresivnost, anksioznost.

Pacijenti imaju problem i da razumeju tuđi govor, što dovodi do poteškoća u komunikaciji, a onda dolazi do nesigurnosti, nezadovoljstva, agresije i povlačenja bolesnika.

Uzrok bolesti, nažalost, nije poznat, pretpostavlja se da je odgovorno više udruženih faktora. Od Alchajmerove bolesti može da oboli svako, retke su čiste nasledne.

Faktori rizika su starost, prisustvo određenih genskih sklonosti koje ne dovode nužno do obolevanja, ali predstavljaju dodatni rizik za osobu koja je nosilac, hipertenzija, insulinska rezistencija, dijabetes, pušenje, poremećaji srčanog ritma, povišen homocistein, gojaznost. Ove faktore je iznedrio savremeni način života čoveka, manjak kretanja, fizičke aktivnosti, loše navike u ishrani, stres. Ako su obolela oba roditelja, rizik potomaka da će oboleti je 10 puta veći. U povećanom riziku od obolevanja su osobe ženskog pola, sa nižim obrazovanjem, oni sa prethodnim povredama glave, ispoljavanjem depresije posle 50. godine života, konzumiranje alkohola, izloženost dejstvu toksina.

- Neke se stvari polako kreću nabolje, bar kada je reč o gradovima u našoj zemlji - kaže dr Kostić. - Sve više se govori o merama prevencije, o simptomima, uzrocima, problemima koje ova bolesti donosi ne samo pojedncu već čitavoj porodici i društvu.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti" navodi da su u najvećem broju slučajeva, neformalni negovatelji obolelih od demencije žene, u 80 odsto slučajeva su to supruge, kćerke, snahe, unuke. Međutim, sve češće i muškarci se uključuju u brigu o obolelima, ali to nije dovoljno. Potrebna je još veća preraspodela poslova unutar porodice, između muškarca i žene sa jedne strane, a sa druge, porodice i društva.

- Prosečna starost žena koje neguju obolele je 54 godine, ali često su one starije od 65 godina i ne mogu fizički da izdrže poslove koje moraju da rade. Negovanje obolelih je ne samo fizički, nego i emotivno naporno, a i vremenom i ekonomski iscrpljujuće. Negovanje je teže, nego kada se radi o osobi sa fizičkom bolešću. Kada neko iz familije dugo vodi brigu o svojoj dragoj osobi, vremenom se često i sam razboli - ističe Satarić.

Ona naglašava da su negovatelji dva do tri puta skloniji da postanu depresivni, od drugih ljudi i dugo ostaju depresivni posle smrti osobe o kojoj su brinuli. Kod žena koje neguju svoje bližnje, često se javlja visok krvni pritisak, kao i nivo masti u krvi, a osobe koje imaju problem sa kontrolom besa razvijaju strategiju izbegavanja, odnosno sveukupno se povećava rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Problemi su i ukoliko su negovatelji zaposleni, ne mogu da dobiju više od sedam dana bolovanja u toku godine za negu odraslog bolesnog člana porodice, ne mogu da dobiju mogućnost da rade od kuće niti skraćeno radno vreme.

Preporučujemo

Svet

0 0

GADAFIJEV ŠATOR, BOMBE I REKORDER KASTRO: Najupečatljiviji momenti sa debata UN (FOTO/VIDEO)

22. 09. 2022. u 09:02

Poznati

0 0

GLUMAČKE MUKE Otac i sin na snimanju filma - Žika oduševio slikom iz 1990, vidite šta rade u pauzi: "Je l' vam bilo hladno?"

22. 09. 2022. u 08:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije