U SUSRET OBELEŽAVANJU SVETSKOG DANA DECE NISKOG RASTA: U Srbiji trenutno više od 2.000 mališana prima hormonsku terapiju

V. N.

17. 09. 2021. u 14:34

PROCENE su da u Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormona rasta. U susret obeležavanju Svetskog dana dece niskog rasta (20. septembar), koji je u čitavom svetu posvećen upravo podizanju svesti o značaju normalnog rasta kod dece, iz udruženja “Roditelj” upozoravaju na ovaj problem kod mališana koji treba prepoznati u što ranijem uzrastu.

У СУСРЕТ ОБЕЛЕЖАВАЊУ СВЕТСКОГ ДАНА ДЕЦЕ НИСКОГ РАСТА: У Србији тренутно више од 2.000 малишана прима хормонску терапију

Foto: Udruženje "Roditelj"

Nizak dečji rast nije samo estetski problem, već može ukazati i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetskih činilaca i faktora iz okoline. Normalno, rast je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta i u praksi kod većine dece koji se obraćaju pedijatrima zbog niskog rasta ne postoje organske bolesti, genetski ili hormonski poremećaji.

Sloganom “Do dugačkih pantalona”, udruženje “Roditelj” želelo je ove godine da svim roditeljima ukaže na važnost praćenja rasta dece po godinama, a kao inspiracija za to poslužila je pesma našeg književnika LJubivoja Ršumovića, “Hajde da rastemo”. Nizak rast znači da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol. Najčešće je porodična odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rastenja. Ipak, nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja i što je veće odstupanje telesne visine od normale to je veća verovatnoća da dete ima neki od patoloških oblika niskog rasta.

Foto: Udruženje "Roditelj"

 

Gordana Plemić, predsednica udruženja "Roditelj“ upozorila je na konferenciji za novinare da svest o važnosti praćenja rasta deteta nije dovoljno razvijena, pa se veliki broj dece sa ovim poremećajem dijagnostikuje onda kada je prekasno za terapiju.

- Merenje visine dece obavezno je na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u toku prve godine, dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja. U toku prve godine, dete poraste oko 22 centimetra, u drugoj oko 12, u trećoj osam, potom oko četiri centimetra godišnje, do puberteta. Zato roditelji trebaju da prate visinu svoje dece i ukoliko primete da stagniraju u visini, moraju se što pre obratiti pedijatru - kazala je Plemić.

 Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj. Rano otkrivanje poremećaja rasta značajno poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja normalne telesne visine u onim poremećajima rasta u kojima postoji efikasan način lečenja.

Doc. dr Maja Ješić, pedijatar-endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj objasnila je da su najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima.

Foto: Udruženje "Roditelj"

Dr Maja Ješić

 - Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj. Nedostatak hormona rasta kod dece može biti nepoznatog i poznatog porekla, urođeni i stečeni. Kada se radi o urođenom nedostatku hormona rasta, najčešće se uočava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadično. U stečene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zračenje glave – istakla je doc. dr Ješić.

 Deca sa ovim problemom leče se injekcijama hormonom rasta, o trošku RFZO - Osnovni preduslov uspešne terapije je što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta. Osim stimulacije linearnog rasta, hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od supstitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji – dodala je doc. dr Ješić. Iva Omrčen, pacijentkinja i potpredsednica NORBS, koja je još kao dete primala hormone rasta, rekla je na konferenciji za novinare da u detinjstvu nije imala svest da je bila niža od ostale dece.

 - Imam Tarnerov sindrom, retki genetski poremećaj koji se javlja samo kod devojčica. Odlazak kod endokrinologa kao i primanje hormona rasta za mene je bio sastavni deo života i nešto što se podrazumevalo. Tek ulaskom u pubertet postala sam svesna da sam niža i počela malo više da se interesujem za svoju dijagnozu. Imala sam tu sreću da svoju dijagnozu i terapiju dobijem na vreme, ali mnoga deca nemaju.

Foto: Udruženje "Roditelj"

Iva Omrčen

Zbog toga je jako bitno da roditelji prate kartu rasta i jave se lekaru. Lekari bi trebalo da ako primete odstupanja u visini, decu pošalju endokrinologu gde bi se dalje utvrdilo šta se dešava – rekla je Iva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)