INTERVJU DOKTOR DEJAN JONEV: O savremenim trendovima u roditeljstvu - "dobrim" i "lošim", kojima podležu nove generacije

I. Kovačić

16. 09. 2021. u 13:30

DECA čiji su roditelji najviše vodili računa o tome da im dete ne ostane gladno i stalno ga nudili da nešto pojede, danas neretko zauzimaju radikalne stavove kada je o ishrani njihovih potomaka reč. Najekstremniji stav novih generacija tata i mama je da mališanima uskraćuju namirnice životinjskog porekla, dok je najmasovniji taj da se potpuno zabranjuju slatkiši, grickalice, gazirana pića i sladoled.

ИНТЕРВЈУ ДОКТОР ДЕЈАН ЈОНЕВ: О савременим трендовима у родитељству - добрим и лошим, којима подлежу нове генерације

Foto: Milena Anđela

U intervjuu za "Novosti", doktor Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica, kaže da je uz ovaj "loš" trend primetan i taj da današnji roditelji često razmaze dete:

 - Dete bi trebalo vaspitavati do treće godine, a moderni roditelji obično smatraju da je ono još previše malo, pa mu puštaju sve na volju. Zato ih podsećam na izreku, koja poručuje da se dete vaspitava do treće godine, a posle toga se od njega vaspitanje samo "krade".

Isto je i na selu i u gradu

Ima li razlika između pedijatara koji rade u manjim sredinama i onih koji rade po većim gradovima?

- Nema razlike jer mi pedijatri svi imamo isto obrazovanje. Važno je da se lekar stalno usavršava. Osim toga, svi smo mi specijalizirali u istim, eminentnim ustanovama.

A, da li smatrate dobrim pristupom to što savremene tate i mame, za razliku od njihovih roditelja, više pažnje poklanjaju psihološkom razvoju deteta?

 - Istina je da se danas roditelji po ovom pitanju dosta trude. Rezultat je da su deca komunikativnija, humanija i druželjubivija. To su dobra dostignuća.

Poznato je koliko opasno po zdravlje deteta može da bude to kada ne jede meso, a zašto je pogrešno da im se strogo zabranjuju slatkiši, grickalice, gazirana pića, pa čak i sladoled?

 - Zato što nijedan rigidan stav nije dobar. Dakle, ne bi trebalo da se preteruje, ali ni zabranjuje konzumiranje tih namirnica. Zabrana kod dece stvara veću želju da ih probaju. Kad-tad će doći u kontakt sa vršnjacima sa kojima će tu želju i da ostvare. Osim toga, grlo deteta koje nije naviklo na čašu gaziranog soka, hladnije vode ili sladoleda mnogo se brže upali za razliku od dece čiji roditelji su po pitanju ishrane fleksibilniji.

Sve je agresivnija kampanja o dojenju dece. Međutim, ima majki koje iz nekih razloga ne mogu da doje. Da li to znači da će im dete biti slabijeg imuniteta?

 - Činjenica je da dojenjem deca dobijaju imunitet, ali to ne znači da će deca koja nisu dojena biti uskraćena za dobro zdravlje. Dojenje ima prednosti, jer je to prirodan način ishrane za novorođenče i u tom smislu nema petljanja oko sterilizacije flašica, određivanja temperature mleka... Znači, kada god je moguće trebalo bi da se forsira dojenje. Stav današnje pedijatrije je da bi nakon navršenog četvrtog meseca odojčetu trebalo ponuditi i mešovitu hranu i postepeno smanjivati broj podoja.

Higijena

Da li su u pravu one majke koje će da podignu hranu sa poda i daju je detetu ili one koje ih drže sterilno?

- I tu važi pravilo zlatne sredine. Jer, prevelika sterilnost ne omogućava da se formira dobar imunitet. S druge strane, ne bi trebalo dozvoliti ojede i bakterijske infekcije kože, kao ni parazitarne infekcije zbog prljavih ruku ili nehigijenski pripremljene hrane.

Da li bi dete koje sisa trebalo da pije vodu?

 - U pedijatriji se smatra da je majčino mleko i tečnost i hrana. Ali, u vrelim letnjim mesecima posle podoja bebi bi trebalo ponuditi vodu. Deci do godinu dana se ne daje voda sa slavine, jer je ona hlorisana, a odojčad ne podnose ukus hlora. Iskustva iz moje prakse su pokazala da bebe obično neće vodu i da im je dovoljno majčino mleko, ali ako se hrane nekom od adaptiranih formula, voda je neophodna.

Zašto je napušteno pravilo širokog povoja?

 - U većini zemalja sveta i u Evropi se više ne savetuje široki povoj, jer se pokazalo da nije neophodan. Naime, utvrđeno je da i odojčad koja nisu široko povijana imaju normalan ultrazvučni nalaz kukova. Međutim, neki naši stručnjaci ga i dalje savetuju, a i u svim našim porodilištima bebe se po rođenju široko povijaju. Ja sam zato napravio kompromis i savetujem roditeljima da široko povijaju decu do prvog ultrazvučnog pregleda i da lekar koji uradi pregled kukova da dalji savet o načinu povoja.

 Ranijih godina, čim dete prohoda kupovle su se najkvalitetnije cipelice. Danas se to "pravilo" napustilo, a ima i istraživanja 
koja tvrde da je bolje da dete prohodava boso.

Šta je tu istina?

 - Dete tek sa navršene dve godine života staje celom površinom stopala na podlogu. Tada su mu cipele neophodne, jer tada se konačno formira hod. S druge strane, ima istine da hodanje bez obuće sprečava razvoj ravnih stopala, koja često viđamo kod školaraca na sistematskim pregledima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)