Plaćenici krše ljudska prava

Leonid Savin

12. 03. 2020. u 20:53

Плаћеници крше људска права

Depositphotos

Paradoksalno zvuči ali privatne vojne kompanije koje zarađuju na nasilju, imaju raznorazne aranžmane sa vladinim strukturama i bave se eksploatacijom prirodnih resursa

MNOGO skandala je pove­zano sa privatnom voj­nom kompanijom Blac­kwater Worldwide. Posle niza incidenata u Iraku kompanija je 2009. izvršila ribrending i jedno vreme se zvala Xe Servi­ces, a zatim je promenila naziv u Academi. Ozbiljne diskusije su vođene krajem 2006., kada je 24. decembra pripadnik firme Blackwater Endrju Munen ubio telohranitelja zamenika pred­sednika Iraka. Septembra 2007. se dogodio još jedan incident u Iraku, u kome je poginulo 17 ci­vila.

Uz pomoć ove firme obavljena je istraga pogibije civila u Av­ganistanu. Jedan od islednika, koji je radio na slučaju sličnih firmi, konstatovao je da su nji­hovi ljudi često ubijali civile u Iraku, radi zabave, pa da i sam upad SAD u Irak ne bi bio moguć bez ovakvih kompanija, sa mena­džerima koji su bili vrlo dobro plaćeni, a uz male plate redov­nog osoblja.

PREMA zapadnoj štampi, po­kušaji da se sudi saradnicima firme Blackwater Worldwide ne bi doveli ni do čega, jer sarad­nici ove kompanije imaju imu­nitet u odnosu na svaku istragu odnosno kaznu, zahvaljujući lju­dima za koje rade. Oni ne potpa­daju pod jurisdikciju lokalnih sudova jer sprovode ugovor za dr­žavnu upravu SAD, tako da su i "u Iraku oni radili u legalnom vakuumu".

U celini, u Iraku se za vre­me okupacije nalazilo najmanje 100.000 pripadnika privatnih vojnih kompanija, a osim toga za njihove potrebe angažovani su i lokalni stanovnici koji su uglavnom i postajali žrtve oružanih sukoba. Često su nji­hova tela masovno sahranjivana bez poštovanja bilo kakvih nor­mi, a kasnije ih je pronalazilo lokalno stanovništvo. Takođe, sumnjalo se da se ova firma u Av­ganistanu bavi švercom oružja.

RAZLIČITA istraživanja su pomogla da se utvrde veze ta­kvih firmi i konkretizuje ono čime su se one bavile. Privat­ne kompanije Titan i CACI bile su angažovane u incidentima u zatvoru Abu Graib, a Diligence LLC i SAIC su se u Iraku bavi­le špijunažom i analizom po­dataka. Firma He je imala svo­ju ličnu vojnu bazu u Severnoj Karolini, bavila se izradom svog firmiranog naoružanja i tehnike, i vršila obuku za pri­padnike vojske iz drugih zemalja, posebno za Jordan, u kome je ova firma otvorila svoju filijalu. Tu je organizovana obuka pilota za helikoptere, istrebljivače i pružane su usluge konsultacija iz oblasti funkcionisanja oba­veštajne službe.

Preko zajedničke firme In­ternational Development Solu­tions, Xe Services je 15. oktobra 2010. zaključio ugovor sa drža­vom u vrednosti od 10 milijar­di američkih dolara. A 3. janu­ara 2011. objavljeno je da je ova firma pobedila na još jednom tenderu za ugovor, vredan 84 miliona američkih dolara za rad u Izraelu, odnosno na obez­beđivanju diplomatskih službi SAD u Jerusalimu. Osim toga, prema "Vašington postu" od 18. juna 2010. firma Xe Services je zaključila ugovor u vrednosti od 100 miliona američkih dolara sa agencijom CIA za poslove obezbeđenja njihovih saradnika i Avganistanu.

BIVŠI kanadski diplomata, profesor Kalifornijskog uni­verziteta, analizirajući rad sličnih kompanija, došao je do paradoksalnog zaključka, da ova­kve organizacije koje su zara­đivale na nasilju, pored trans­nacionalnih kompanija, koje se bave eksploatacijom prirodnih resursa, imaju različite ci­ljeve sa vladinim strukturama, bez razlike da li je to Pentagon, CIA i drugi, i funkcionišu kao pravi geopolitički igrači na velikoj šahovskoj tabli.

U Avganistanu je rad privat­nih vojnih kompanija isto ta­ko izazivao široke diskusije. Američke diplomate vrše veli­ki pritisak na vladu ove zemlje, zahtevajući da se poveća broj­nost ovakvih kompanija i uce­njujući, da u slučaju da se o tome ne dogovore, različiti projekti koji su u vezi sa izgradnjom in­frastrukture, industrijom i to­me slično - neće biti izvedeni. U svoje vreme Hamid Karzaj je zabranio rad ovakvih privatnih vojnih struktura u Avganistanu, ali je pod pritiskom predstav­nika zemalja NATO bio prinu­đen da revidira svoju odluku.

U POSLEDNjE vreme, u okviru operacija u borbi sa piratima, britanske i američke PVK do­bijaju ugovore za obezbeđivanje brodova, koji plove duž obale Somalije. Britanske kompani­je Sea Marshall i Naval Guards Ltd angažuju se na obezbeđenju posada brodova iz Bosne i Her­cegovine, Hrvatske, Ukrajine i Rusije.

Ako se na primeru SAD i Ve­like Britanije konstatuje veza sa različitim nevladinim or­ganizacijama, koje su u vezi sa vojnim konfliktima, kao i voj­no-industrijskim kompleksom, nameće se zaključak da su šire­nje nasilja i interesi sticanja ekonomske dobiti znatno širi globalni problem i predstavlja­ju sistem kapitalizma u globalu.

Sasvim je logično da će pred­stavnici ovog sistema da se iz­jašnjavaju za zaštitu delatnosti organizacije privatnih vojnih kompanija. Džejms Petison sa Univerziteta u Mančesteru ob­razložio je to time da međuna­rodnoj zajednici nedostaje re­sursa i spremnosti da uspešno sprovede različite operacije. Petison je predložio da se sa privatnim vojnim kompanijama i onim koje se bave obezbeđe­njem obezbedi, ne samo funkcija armije, već i samo sprovođenje humanitarnih intervencija, tvrdeći pritom da za to postoji moralno opravdanje u celini.

MEĐUTIM, američki poli­tikolozi isto tako priznaju da se "zavisnost Amerike od privatnih vojnih kompanija u Iraku i Avganistanu u posled­njih deset godina ne samo pro­širila, već je počela da unosi promene i u međunarodne od­nose. U teoriji, oružane snage koje rade na principu najma, daju privatnim subjektima mo­gućnost da vode rat koji ili ne mogu ili neće da vode vlade dr­žava. Na primer, glumica i ak­tivistkinja Mija Farou je 2008. poručila preko mreže ABC News: "Privatne vojne kompa­nije dozvoljavaju vladama da se odreknu učešća u spornim po­litičkim situacijama, dok je njima istovremeno omogućeno da krše ljudska prava".

Treba reći da je osnivač i vla­snik ove kompanije Erik Prins predstavnik porodice čiji su članovi u vezi sa Republikan­skom partijom i različitim ultradesničarskim projektima, kao, na primer, Savet za naci­onalnu politiku. Sam Prins je finansirao kampanju Republi­kanske partije, a njegova sestra Betsi je udata za predstavnika porodice Devos, glavnog donato­ra republikanaca.


KLjUČNA ULOGA U NAPADU NA SRBE

AMERIČKA vojna privatna kompanija Military Professional Resources Inc. ( MPRI) potpi­sala je istovremeno kad i sa Hrvatskom gotovo isti ugovor i sa Vladom Bosne i Her­cegovine, što je odigralo bitnu ulogu u udruživanju napora do tada neprijateljskih oružanih snaga Hrvatske i snaga Herceg-Bosne sa jedne strane, i muslimanske vojske Bosne i Hercegovine sa druge.

Ova kompanija je odigrala bitnu ulogu u razbijanju srpske vojske u Zapadnoj Slavoniji (1. i 2. maja 1995), u Kninskoj Krajini (od 4. do 8. avgusta 1995) i u Bosanskoj Krajini (od jula do oktobra 1995). Prema srpskoj štampi, kao i izjavama predstavnika same kompanije 1998. i 1999. kompanija je obavila identičan posao u Albaniji prilikom obuke alban­skih jedinica UČK koje su vodile rat protiv srpske vojske na Kosovu i Metohiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

RBL

12.03.2020. 23:31

"... аранжмани са владиним структурама и бављење експлоатацијом природних ресурса". Преведено на српски: "... пословни уговори сa владиним круговима и бављење искориштавањем природних богатстава" Само треба мало напора... У супротном, напишите енглески да бисмо могли лепо читати на енглеском.

Мр Радомир Шћепановић

18.03.2020. 05:47

Напиштие колико је таквих припадника добило српски метак!