Buđenje zaslužnih revolucionara

Ivan Miladinović i Rade Dragović

30. 06. 2018. u 19:05

Politizacija studenata vidno je rasla iz dana u dan, cele '68. Ono što se u Evropi već događalo moglo je ovde samo "stilski da inspiriše", a podsticaja je, dakle, bilo "unutra" dovoljno

Буђење заслужних револуционара

Đorđije Uskoković, glavni urednik Radija Studentski grad

STUDENTSKI pokret, odnosno "studentska akcija 68" ili "lipanjska gibanja", a naročito ono što se i u svetu i u nas događa neposredno nakon 1968. i kasnije sedamdesetih godina događalo i dalje pobuđuje znatno interesovanje. O tim godinama pre "incidenta" u Studentskom gradu i događajima koji će uslediti, sociolog Đorđije Uskoković kaže:

- Protivrečnost i raskoračje na jednoj, i sve šira nezadovoljstva na drugoj strani su stalno rasla, pa je fitilj konfliktnosti, iako bezdimno, sve brže dogorevao. Politizacija studenata vidno je rasla iz dana u dan, cele '68. Ono što se u Evropi već događalo moglo je ovde samo "stilski da inspiriše", a podsticaja je, dakle, bilo "unutra" dovoljno. Prema tome, to nije bio iznenadni "eksces", a još manje "diverzija spoljnog neprijatelja".

USKOKOVIĆ, neposredni učesnik demonstracija, i u to vreme glavni urednik Radija Studentski grad, nekoliko decenija posle juna 1968. godine je napisao:

"Studentski pokret '68. je bio je intelektualni politički pokret. Kao takav, on je u Jugoslaviji imao više pojedinačne simpatije (mahom intelektualaca, a mnogo manje političku podršku (radničke klase). Iako on, za razliku od drugih, naročito zapadnoevropskih, nije bio pokret osporavanja i negiranja sistema (poretka), već je bio negiranje negirajućih tendencija tog sistema koje su bile vidne. Kao intelektualni politički pokret, studentska '68. u nas imala je onolike domašaje kolike je mogla da ima u jednoj sredini sa skromnim političkim (naročito demokratskim) i prilično dugim i jakim antiintelektualnim tradicijama. Dakle, skromne i ograničene.

"Da preciziram: nije poraz '68. u tome što studenti nisu 'osvojili' vlast, što nisu postali ministri i predsednici vlada - jer im to nije ni bio cilj!

"PORAZ '68. je, pre svega u tome što su zahtevi iz Akciono-političkog programa ostali neispunjeni, mnoge ideje neostvarene: zatim, što su mnoge negativne pojave i tendencije protiv kojih su studenti ustali '68. - raslojavanje i birokratizacija društva, korupcija, bogaćenje mimo rada, uz porast nezaposlenosti uprkos sve većoj emigraciji radnika u zapadnoevropske zemlje, i porast nezadovoljstva ...). Te pojave će u sedamdesetim i osamdesetim godinama čak galopirajuće napredovati. A sve to uprkos tome što je Akciono-politički program bio prihvaćen i pretočen, ugrađen u mnoga politička dokumenta (Smernica CK SKJ, kongresne rezolucije, ZUR...) Dakle, erozija socijalistikih vrednosti protiv koje su studenti ustali 1968. nije zaustavljena. NJoj se priključuje još jedna, možda i najopasnija - nacionalizam. To je najveća opasnost po tekovine socijalističke revolucije, po mom uverenju, nije slučajno napredovala baš posle 1968. Naprotiv! Nacionalizam, kao oslonac i izraz desnice, ne samo da se kuražio, nego je i jačao s porazom 'levice'. To je najbolje pokazao Maspok u Hrvatskoj 1971. i iredentistički pokret 1981. na Kosovu. Politička birokratija je i u ovim slučajevima, kao i uvek spremna i s đavolom da se 'venča' samo da se osigura od opozicije, naročito 'leve'. A kad zatreba, ona će se brzo snaći i uskliknuti protiv 'neprijatelja svih boja'!

"GENERACIJA mladih '68. bila je prva posleratna generacija koja se ozbiljno suočila s društvenom krizom i dekadencijom, a istovremeno i poslednja koja je iskreno verovala u mogućnost socijalizma. Sasvim dovoljno, da se, uz određenu već stečenu političnost, unutar i izvan svoje političke organizacije, krene u akciju. Generacija '68. bila je generacija nade i kritike, dakle, i revolucije.

"Treba li posebno govoriti o ulozi studentske 'javne reči', dakle i 'Studenta' u toj studentskoj '68? Ne, jer je ta reč, a naročito 'Student' bila ne odraz, već izraz, pa i njena misao, i njena svest i savest.

"Ni tada, '68, nisam verovao u mogućnost 'istorijskog preokreta' kojeg će izvršiti studentski pokret, bilo je izvesno da će studenti probuditi, drmnuti iz dremeža i onespokojiti 'zaslužne revolucionare', udobno smeštene u komforu i obilju što ih je pružaju vlast i neprikosnovenost, kao svojevrsna renta za 'učešće u revoluciji'. Bilo je takođe jasno, gotovo očigledno, da vlast neće lako 'predati', iako - naglašavam - studenti nisu želeli osvajanje političke vlasti."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije