Varljivi mart u Beogradu 1991. godine

Mirko Radonjić / Života Ivanović

02. 05. 2018. u 18:38

U martu 1991. iz "štamparije" Odeljenja za evropske analize CIA izlazi nova procena vojne dinamike građanskog rata u Jugoslaviji i da je Hrvatska još u januaru regrutovala 200.000 rezervista

Варљиви март у Београду 1991. године

Protest opozicije 9. marta 1991. u Beogradu, Foto: P. Mitić

SA mogućeg svejugoslovenskog fronta, fokus američkih obaveštajaca nakratko je preusmeren do uličnog fronta u Beogradu, tačnije do Terazijske česme, gde su se, pošto su tenkovi JNA izašli na ulice prestonice da povrate mir posle devetomartovskih demonstracija, okupili protivnici Miloševićeve vlasti.

CIA 11. marta javlja da je u Beogradu situacija i dalje vrlo zategnuta: "Sporadični sukobi između policije i demonstranata koji se suprotstavljaju režimu srpskog vođe Miloševića, nastavljeni su juče, ali su snage savezne vojske počele u subotu da se povlače sa ulica u centru Beograda. Predstavnici saveznog Predsedništva iz Hrvatske i Slovenije glasali su protiv angažovanja JNA - drugog korišćenja vojske u periodu od nedelju dana - i odbili su da učestvuju u radu jučerašnjeg nastavka sednice Predsedništva... Brzo pogoršanje ekonomske situacije u Srbiji i sve veći zahtevi u javnosti za slobodom štampe i političkom liberalizacijom nesumnjivo će dovesti Miloševića u situaciju da angažuje još veću silu da bi se održao na vlasti."

Tri dana kasnije, 14. marta, konstatuje se da je, u međuvremenu, predsednik Srbije Milošević ponudio da smeni ministra unutrašnjih poslova Srbije (Radmila Bogdanovića - prim. autora) "u pokušaju da deaktivira demonstracije koje su juče u Beogradu besnele protiv njegove vladavine".

"Oko 50.000 ljudi demonstriralo je juče ulicama Beograda. Srpski nacionalista Vuk Drašković i drugi opozicioni lideri zahtevaju da Miloševićeva vlada podnese ostavku, i upozoravaju savezne organe u Beogradu da ne uvode nikakvo vanredno stanje... Milošević verovatno shvata da je njegova reakcija, kada je prošlog vikenda oštro napao demonstracije opozicije, bila preterana", piše u depeši.

U DOKUMENTU iz istog meseca, "varljivog" marta 1991, CIA javlja da je "Vlada srpskog predsednika Miloševića odgovorila na zahteve demonstranata smenom direktora televizije, koja se nalazi pod kontrolom Miloševićeve vlasti, i oslobađanjem lidera opozicije koji su uhapšeni u subotu". Policija, koju su podržale savezne jedinice, kako piše, "ostaje spremna da razbije bilo kakve demonstracije".

"Jučerašnji ustupci su uglavnom bili kozmetičkog karaktera; Milošević je naime već naimenovao na položaj jednog od direktora beogradske televizije drugog, svog prisnog drugara. Vojni pobornici čvrste ruke su već zatražili angažovanje saveznih snaga radi sprečavanja novih protesta. Oni i predsednik Predsedništva Jović možda vide u sadašnjim nemirima priliku da se izvede opštenacionalna intervencija. Savezne oklopne i mehanizovane jedinice verovatno su spremne da budu raspoređene po ključnim gradovima i glavnim instalacijama u njima", javlja CIA iz Beograda.

PONOVO o neposrednoj ratnoj opasnosti: u martu 1991, na osnovu podataka dostupnih do 12. u tom mesecu, iz "štamparije" Odeljenja za evropske analize CIA izlazi nova procena vojne dinamike mogućeg građanskog rata u Jugoslaviji. Brojke su u igri, a u CIA su, očigledno, verovali da će Srbija u rov poslati i sopstvenu republičku vojsku:

"Armija koja bi izgubila između 50 i 60 odsto aktivnih pripadnika i rezervnih snaga posle razjedinjavanja vojske, mogla bi ukupno angažovati u građanskom ratu oko 150.000 ljudi. Prema našim procenama, srpska teritorijalna odbrana bi imala oko 300.000 pripadnika. Efikasne republičke oružane snage u Sloveniji i Hrvatskoj bi, prema našoj oceni, imale između 150.000 i 200.000, iako je Hrvatska u januaru regrutovala 200.000 rezervista, što znači da bi broj bio eventualno znatno veći..."

U najpesimističkijem scenariju pretećeg jugoslovenskog haosa, CIA je zamišljala kako se JNA istovremeno bori na pola tuceta frontova, od Vardara pa do Triglava!

U DEPEŠI od 19. marta, analizira se "priprema terena za intervenciju vojske":

"Zakonodavni organi Republike Srbije juče su glasali za smenu predstavnika pokrajine Kosovo u saveznom Predsedništvu, ostavljajući na taj način ovo najviše izvršno telo paralizovano, pošto u ovom trenutku u njemu imaju predstavnike samo četiri republike: Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina... Armija odbija svaku komunikaciju sa saveznim Predsedništvom od petka prošle nedelje.

Srbija je, kako se javlja, mobilisala najmanje 25.000 rezervista milicije.

ODBIJANJE JNA da prizna rad Predsedništva u sadašnjem sastavu otkad je predsednik Predsedništva Jović podneo ostavku, pokazuje da će vojska biti možda spremna da nametne vojnu vladavinu, pošto je Predsedništvo prestalo da funkcioniše. Na taj način bi vojska za takvu akciju imala ustavno opravdanje. Milošević će možda, međutim, izvršiti pritisak na vojsku da deluje pre nego što se njegovi protivnici u Srbiji okupe i krenu protiv njega. Osim toga, predstavnik Kosova će možda osporavati ovlašćenje zakonodavnog organa Srbije i pokušati da zadrži svoje mesto u Predsedništvu, što bi oslabilo zakonsko opravdanje eventualne vojne akcije."

Iznenada i gotovo niotkuda, među Amerikancima se pojavila nada u JNA! Izveštaj njihovih obaveštajaca od 21. marta 1991. u naslovu sadrži konstataciju da se armija suprotstavlja srpskoj strategiji: "Suprotstavljanje armije da uskoči u vakuum nastao u vođstvu zemlje i stvoren ostavkom saveznog predsednika Jovića osujetio je, ali verovatno nije i okončao srpsku kampanju da se izazove vojna intervencija...

SRPSKA skupština je juče odbila da prihvati Jovićevu ostavku na položaj predsednika osmočlanog Predsedništva, samo dva dana posle iznuđene ostavke predstavnika Kosova, u pokušaju da se parališe savezna vlast. Ovo odbijanje usledilo je posle izjave komande armije u utorak da se vojska neće mešati u politička pitanja, ali isto tako neće ni dozvoliti bilo kakve promene granica zemlje pre nego što se u pregovorima odredi politička budućnost Jugoslavije u celini...

Milošević je, možda, posle štete koju su mu nanele demonstracije prošle nedelje, još više diskreditovan neuspehom da dobije podršku savezne vojske. On i Jović su očigledno pogrešno računali na reagovanje drugih republika na Jovićevu ostavku na funkciju predsednika u Predsedništvu prošle nedelje.

Odluka Bosne i Hercegovine i Makedonije da se pridruže Sloveniji i Hrvatskoj i ostanu u Predsedništvu možda je ubedila visoke vojne rukovodioce da vojni udar ne bi bio opravdan ukoliko bi došlo do velikog nasilja..."


HRVATSKA UVOZI ORUŽJE

CIA se ovom prilikom osvrnula i na ulogu starih znanaca, trgovaca oružjem: "U takvim okolnostima teško je odvojiti činjenice od propagande, ali je sasvim verovatno da trgovci oružjem iz Izraela, Evrope i sa Bliskog istoka imaju pristupa zvaničnicima u pojedinim republikama u Jugoslaviji i sa nekima od njih zaključuju sporazume... Priliv stranog oružja ubrzan je u drugoj polovini prošle godine, kada su Slovenija i Hrvatska počele da uviđaju sve neposredniju opasnost od intervencije JNA...

Zapadne vlade odbijaju Hrvate, ali je vlada u Mađarskoj odgovorila tako što je odobrila spornu prodaju nekoliko hiljada jurišnih i automatskih pušaka. Mađarski zvaničnici i izveštaji u jugoslovenskoj štampi tvrde da je Hrvatska dobila oružje i iz Čehoslovačke. Najzad, prema jednom izveštaju, kod pripadnika hrvatskih paramilitarnih snaga primećeno je oružje iz Singapura i Nemačke."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije