KAD SE MLADOŽENJA ZAGLAVI U LIFTU: Liftadžija "Gradskog stambenog" Dejan Zarić u karijeri bio u ozbiljnim situacijama, ali i u šaljivim

G. NOVAKOVIĆ

10. 01. 2021. u 11:31

КАД СЕ МЛАДОЖЕЊА ЗАГЛАВИ У ЛИФТУ: Лифтаџија Градског стамбеног Дејан Зарић у каријери био у озбиљним ситуацијама, али и у шаљивим

Foto Ž. Knežević

STRAH i panika. Svađa ili pomirenje. Strepnja hoće li mladoženja stići na venčanje. Osmeh i olakšanje kada pomoć stigne.

Sve ovo, i još mnogo više, doživljavaju beogradske liftadžije kada dođu na adresu gde je potrebna hitna pomoć. Jedan od poslednjih zvaničnih profesionalaca u ovom poslu, i predstavnik poslednje generacije majstora za liftove srednje škole "Rade Končar", jeste i Dejan Zarić (47), zaposlen u JP "Gradsko stambeno".

U proseku, oko dvadeset minuta potrebno je da ekipa za hitne intervencije ovog preduzeća stigne od trenutka poziva do adrese gde se lift zaglavio. Anegdota šta je sve zaticao na terenu ima napretek, budući da dnevno ima nekoliko desetina poziva. Ipak, one koje su za pamćenje, Dejan je smestio u posebnu "fioku". Jedna od njih je priča iz Bulevara kralja Aleksandra.

- Pre devet godina panično nas je pozvao muškarac insistirajući da stignemo što pre jer mu je svaki sekund važan - priča nam Zarić.

- Kada smo kolega i ja otvorili kabinu, zatekli smo mladoženju koji se sav bio zacrveneo od nervoze i panike, jer je kasnio na sopstveno venčanje u Opštinu Zvezdara. Kako nije bilo slobodnog taksija, a ni mi nismo imali novi poziv, ponudili smo se da ga odvezemo na venčanje. Sutradan je došao kod nas u preduzeće i doneo tortu, i tako je počelo porodično prijateljstvo.

RADNI VEK

- RADNI vek liftova jeste 25 godina. Međutim, njihova prosečna starost u Beogradu iznosi 42 godine. U ispravnom i bezbednom stanju, naši majstori uz velike napore uspevaju da održe i one koji su i po dva do tri puta stariji od njihovog radnog veka - napominje Igor Ćurčić iz "Stambenog".

U sećanju će mu zauvek ostati urezan i "vapaj za bebom", zbog kojeg su na teren u novobeogradskom Bloku 63 krenuli u roku od dve sekunde.

- Žena je plakala na telefon, jer joj je ostala beba zaglavljena u liftu. Rekla je da se to desilo u sekundi, vrata su se nekako zatvorila, a lift zaglavio. Kada smo stigli, ona je bila uplakana. Nismo pomišljali da je pitamo kako je bebu ostavila samu čak i na tren, jer nismo hteli da joj stajemo na muku. Morali smo da razvalimo vrata lifta. Na naše zaprepašćenje, unutra smo videli psa. Uplašili smo se i zbunili, jer nam nije bilo jasno gde je beba, ali je onda stanarka potrčala ka psu i rekla "dođi, Bebo"... - priseća se naš sagovornik.

BRINU O 6.500 LIFTOVA

JAVNO preduzeće "Gradsko stambeno" održava skoro šest i po hiljada liftova u Beogradu, što je više od polovine njihovog ukupnog broja u gradu. Ovim postrojenjima dnevno se preveze oko 600.000 ljudi, više nego GSP-om, te stoga ne čudi da se u liftovima, pored uobičajenih, dešavaju i neke neobične situacije.

Dejan Zarić je simbol zanimanja koje nestaje, iako su liftadžije "na ceni". On je poslednja generacija učenika Srednje stručne škole "Rade Končar", koji su se profesionalno opredelili za popravku liftova. Obrazovni profil davno je ugašen, jer je procenjeno da je takvo obrazovanje uz realnu praksu opasno za decu od 15 do 18 godina. Ideje o kasnijem doškolovavanju svršenih srednjoškolaca su postojale, ali nikada nisu zaživele.

Svedok Zarić na radnom mestu, Foto Ž. Knežević

- Tehnički i tehnološki napredak za poslednjih nekoliko decenija je vrlo intenzivan u svim oblastima proizvodnje. Tako je i sa liftovima - kaže Igor Ćurčić iz "Gradskog stambenog". - Nekada, lift je bio većinski mehanička mašina. Danas, to je kompleksni sistem sa mnogo elektronike za čiju je popravku potrebna svestranost. "Stvaranje" novog majstora nije jednostavan, brz, niti jeftin posao, ali stariji imaju potrebno iskustvo, a mladi bolje barataju novim tehnologijama i na taj način jedni druge dopunjuju i jedni od drugih uče.

Kako bi liftadžijski posao u budućnosti opet "oživeo", pri Privrednoj komori Beograda formiran je Savet za liftove. Plan je da se novi kadrovi dobijaju kroz neformalni sistem obrazovanja u kome bi svršeni srednjoškolci mašinske i elektro struke dobijali peti stepen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)