GRADNjA NAD SKLONIŠTIMA KAO KOCKANjE: Primedbe građana za nadziđivanje objekata predate Sekretarijatu za urbanizam i građevinarstvo

A. Z. KLISURIĆ

22. 12. 2020. u 10:50

ГРАДЊА НАД СКЛОНИШТИМА КАО КОЦКАЊЕ: Примедбе грађана за надзиђивање објеката предате Секретаријату за урбанизам и грађевинарство

Mesto potencijalne zgrade u Batajnici

PRIMEDBE 1.600 građana na planove detaljne regulacije za nadziđivanje četiri skloništa u Borči i jednog na Čukarici, u ponedeljak su stigle na adresu Sekretarijata za urbanizam i građevinarstvo.

Iako se u dokumentima navodi da nadziđivanjem neće biti ugrožena funkcija ovih objekata, potencijalna izgradnja zgrada iznad skloništa ne zabrinjava samo građane, već i struku.

Od kada su ova idejna rešenja stavljena na rani javni uvid, među žiteljima Borče digla se bura, jer meštani ovog naselja ne žele da izgube zelene površine, kao ni bunkere koji su ih 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja spasli.

Među stručnjacima, pogotovu građevincima, preovlađuje stav da potencijalno građenje zgrada na ovim objektima nije dobra ideja, i da bi se na taj način narušila njihova glavna funkcija.

- Skloništa su rađena sa ozbiljnim razlogom, da ljudi u nevolji imaju gde da se sklone. Koliko su značajna i potrebna pokazalo se tokom bombardovanja 1999. godine - kaže za "Novosti" profesor dr Branislav Ivković sa Građevinskog fakulteta. - Ukoliko bi se izgradila višespratnica, a tokom ratnih dejstava se uruši, bili bi blokirani izlazi razrušenim materijalom.

I ventilacioni sistem, koji je od najvećeg značaja, bio bi nesiguran, jer za njegovo uređenje morala bi da se ulože dodatna sredstva u samom skloništu.

- A postavlja se pitanje kako i gde bi bili izmešteni ovi sistemi, i gde bi bili smešteni u odnosu na postojeće stanje i kako bi sve to uticalo na funkciju novih objekata - kaže profesor Ivković. - Nekada je kupcima ovih stanova, bio uračunat i deo za skloništa. Ukoliko bi se izgradile zgrade, u ovim delovima bi bilo više stanovnika, a skloništa su predviđena za određeni broj ljudi.

Naš sagovornik smatra da bi eventualno građenje objekata na bunkerima konstruktorski bilo izvodljivo, jer bi se uštedelo na temeljima, ali i na infrastrukturi.

Govoreći o aspektima u prilog ovoj vrsti gradnje, ne ulazeći u bezbednost, profesor podseća da su skloništa kvalitetno građena, pa bi investitori koji bi ovde gradili "uštedeli dosta novca jer bi se povezali i na postojeću infrastrukturu."

- U celini gledano, ja nisam oduševljen ovom idejom jer bi se narušio izgled planski izgrađenog naselja, a onda bi komšije mogle da "gledaju u šerpu jedni drugima", a na taj način se gubi privatnost - naglašava Ivković.

Osim toga, ovakvi objekti građeni su tako da oko njih bude slobodna zelena površina ili igrališta. Zabrinjava i činjenica da bi izgradnja stambenih objekata mogla da dovede u pitanje i prostor koji bi trebalo izdvojiti za parking-mesta, ali bi se uništile i zelene površine, koje su ljudima preko potrebne.

PROTIV I U BATAJNICI

NA ranom javnom uvidu našao se i plan za nadziđivanje skloništa u Batajnici, a objekat je omeđen ulicama Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Mihajla Zetskog i Stevana Dubajića. Dokument će biti na ranom javnom uvidu do 28. decembra. Žitelji Batajnice već su pokrenuli potpisivanje onlajn peticije, a kako kažu, na ovaj način žele da spreče "bezumnu gradnju".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)