BROD-MUZEJ ATRAKCIJA ZA TURISTE: Svedok burne istorije, monitor "Sava" ukotvljen ispod Brankovog mosta svakodnevno dočekuje posetioce

D. Matović - A. Klisurić

03. 07. 2022. u 16:00

HRABRI svedok stradanja u Prvom svetskom ratu i svedok burne istorije, brod "Sava", ukotvljen, ispod Brankovog mosta svakodnevno dočekuje posetioce.

БРОД-МУЗЕЈ АТРАКЦИЈА ЗА ТУРИСТЕ: Сведок бурне историје, монитор Сава укотвљен испод Бранковог моста свакодневно дочекује посетиоце

Foto I. Marinković

Uglancana rečna neman fascinantne biografije, nekadašnji monitor "Bodrog", svojim izgledom i eksponatima rasplinjuje maštu i podseća kako se nekad ratovalo.

Brod koji je tokom burnog 20. veka plovio pod zastavama četiri države, koje više ne postoje: Austrougarske monarhije, Kraljevine Jugoslavije, Nezavisne Države Hrvatske i FBR/SFR Jugoslavije, posle dvogodišnje rekonstrukcije postao je još jedna turistička atrakcija Beograda. Doskoro olupina, brod-muzej sada sija istim sjajem kao pre više od jednog veka, kada je izašao iz poznatog mađarskog brodogradilišta. O istoriji ploveće tvrđave sa koje su ispaljivani hici na Beograd tokom Velikog rata razgovaramo sa Natašom Tomić iz Vojnog muzeja.

- Brod je raritet i jedan od retkih plovnih objekata ove vrste u svetu. Pre 17 godina proglašen je za kulturno dobro Srbije i u vlasništvu je Vojnog muzeja. Izgrađen je 1904. u brodogradilištu Danubius-Schonischen-Hartmann u Budimpešti, napravio ga je pomorski konstruktor Jozef Til. U početku je korišćen za praćenje trgovačkih tokova, ali 1914. postaje deo ratne mornarice Austrougarske.

Prikaz urađen u silikonu, Foto I. Marinković

"Sava" je jedini preostali brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar na Beograd. U austrougarskoj flotili, pored ovog, bili su monitori "Temeš", "Samoš", "Kereš" i tri patrolna čamca.

- Bio je pozicioniran na Dunavu, u Zemunu, a artiljerijski napadi ispaljivani su prema kalemegdanskoj tvrđavi i Dorćolu - kaže Tomićeva.

- U to vreme zvao se "Bodrog", a po oslobođenju kralj Petar Prvi Karađorđević nazvao ga je "Sava".

Brod je tri puta potapan i vađen iz Dunava i Save. Prvi put se nasukao 1918. kod Višnjice.

Izvukla ga je srpska vojska i zadržala kao ratni plen. Jugoslovenska vojska ga je potopila u Drugom svetskom ratu, u blizini Ušća. Vojska Anete Pavelića ga je zaposela i koristila dve godine. Onda se opet našao pod vodom, dok ga jugoslovenska armija nije izvukla i sabrala u svoju mornaricu.

- Kasnije su ga otkupila dva privatna preduzeća, koja o njemu nisu brinula, pa je on više decenija bio u mulju - kaže Nataša Tomić. - Inicijativu da se "Sava" obnovi pokrenuli su entuzijasti, što se i dogodilo od 2017. do 2019. godine u Apatinu.

Sačuvani dva topa i mitraljez, Foto I. Marinković

Potom je "Sava" bio smešten u rečnoj flotili, sve do dolaska podno Brankovog mosta. Kustosi Vojnog muzeja uradili su zanimljivu muzejsku postavku. Sačuvana su dva topa i mitraljez. U kabinama posetioce dočekuje posada od tri člana - verni prikazi oficira urađeni u silikonu na osnovu živih modela. Izloženi eksponati nisu originalni navigacijski predmeti sa ovog broda, ali potiču iz vremena kada je plovilo bilo aktivno.

Nataša Tomić, Foto I. Marinković

KARTA 200 DINARA

- POSETIOCE najviše interesuje kako je brod nekada plovio i voleli bi da vide motor, ali, nažalost, on nije sačuvan - kaže potpukovnik u penziji Branislav Jevtić.

- Često nam dolaze stranci, najviše strane diplomate. Posebno vodimo računa kako ćemo prezentovati istoriju broda kada svrate Mađari. Brod je sagrađen kod njih i nećemo da ih uvredimo. Dok su ulaznice bile besplatne, bilo je više posetilaca. Ne razumem ih, jer karte nisu skupe. Karta je 200 dinara, a penzioneri i studenti plaćaju po 100.

POPUT "LEITE" U BUDIMPEŠTI

OSIM monitora "Sava", sačuvan je još samo jedan austrougarski brod ovakve vrste. Ploveći brod "Leita" u Budimpešti predstavlja svojevrsnu turističku atrakciju. Mada beogradski monitor krasi burnija istorija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

LEGLA NA HAUBU AUTA U POKRETU: Snimak iz Beograda zaprepastio mreže (VIDEO)