"OLUJA" - ZLOČIN KOJI TRAJE: Busije - svedočanstvo neuništivog krajiškog naroda (VIDEO)

Novosti online

03. 08. 2021. u 20:15

U BUSIJAMA, nedaleko od Batajnice ,početkom avgusta sve priče liče jedna na drugu, jer bude bolna sećanja na izbegličke kolone Srba, prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja".

ОЛУЈА - ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ: Бусије - сведочанство неуништивог крајишког народа (ВИДЕО)

Deo naselja Busije / Foto N. Skenderija

Željko Bursać povlačio se s vojskom, ne znajući gde mu je porodica.

- Nisam ni znao da li je moja porodica došla živa do naše majke Srbije. Bile su to mučne scene, usput su stajali pokvareni traktori, tu se i umiralo i sahranjivalo pored puta - priseća se Bursać.

Među poslednjima iz Knina je izašao Jovan Vučenović, čije je putovanje u izbegličkoj koloni do Banjaluke trajalo danima.

- Na traktoru, sa tugom i bolom u duši i srcu, sa 27 komšija na prikolici na traktoru, krenuli smo do Petrovca, odnosno preko Drvara, Petrovca, Ključa i Prijedora do Banjaluke. Poneli smo dva peškira i hleb koji smo imali taj dan u kući i još nešto hrane, ništa drugo... Bili smo toliko naivni da smo verovali da ćemo da se vratimo - priča Vučenović.

On se među prvima nastanio u Busijama. Na rodni kraj podseća ga žbun smilja, grožđe i smokva u dvorištu, ali i ručno rađena kubura, bukara i jedan sasvim poseban kamen.

- Kad sam 2015. išao u zavičaj, otišao sam do rodne kuće mojih roditelja, obe kuće su srušene, a pre toga verovatno opljačkane i tada sam sa kuće mog oca uzeo jedan kamen i doneo, to je uspomena baš iz zavičaja - priča Vučenović.

Busije neki nazivaju i "Krajinom na kraju grada", jer su mnogi Krajišnici i izbeglice sa drugih prostora krov nad glavom napravili upravo ovde. Složno su gradili, složno i žive.

- Prvi moj komšija je sa Banije, s druge stranu kuće komšija je iz Sarajeva, preko puta sa Korduna... Ima nas sa svih prostora i mislim da upravo zbog toga što smo doživeli istu sudbinu imamo više razumevanja i tolerancije jedni prema drugima - ističe Vučenović.

Sreten Rodić iz Splita potvrđuje da solidarnosti u Busijama ne manjka.

- Kad neko radi nešto, dođe 30 do 40 ljudi da pomogne. Neko to zove moba, kod nas se zvala akcija. Na taj način jedni drugima priskačemo u pomoć i kuće napravljene ovde uglavnom su rezultat toga - kaže Rodić.

Zahvaljujući slozi meštana, Busije danas imaju i asfalt, školu, ambulantu, a želeli bi da reše i problem kanalizacije. Izbegličke rane, kažu, nikada neće zarasti, ali danas su svoji na svome. Zavičaj je uvek s njima, jer su ga smestili u srce, pesme i knjige, poput one koju priprema Jovan Vučenović.

(RTRS)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)