KOLEVKA evropske civilizacije, preistorijsko naselje Lepenski vir, sahranjena je pod talasima Dunava posle izgradnje brane hidroelektrane u Đerdapu. Ova često ponavljana fraza je, kao i sve ostale, samo delimično tačna. Svet Lepenskog vira nije nestao, naprotiv, on je i dalje živ i bujan, samo ako umete da pronađete “lepenske vremenske kapije”.

To nije teško: ako dolazite sopstvenim vozilom parking Muzeja Lepenski vir je ulaz u bujni mikrosvet, gde je svoj rajski vrt pre oko 10.000 godina našla zajednica prvih Evropljana koji su pripitomili životinje i počeli da uzagajaju biljke, tvoraca prve monumentalne umetnosti sveta.

Ovu priču, njihove skulpture, nakit i alat možete videte u muzeju, ali to nije dovoljno. Lepenski svet treba obići vremeplovom čija se kapija, kanjon Boljetinske reke, nalazi oko dva kilometra od parkinga muzeja. Do njega se stiže starim asfaltnim putem koji prati Dunav i služi kao pešačka staza.

S druge obale velike reke posmatraće vas silna litica Treskavca koji je Lepencima bio sveta planina.Često se dešava da hodate po lepenskim stazama obasjanim suncem i posmatrate preko Dunava ovu moćnu stenu okrunjenu maglom iz koje se čuje potmula grmljavina.

Staza se uliva u kanjončić koji poznaje ceo naučni svet, jer se sa njegovih litica šarenih kao parče torte čitaju milioni godina prošlosti naše planete. Do klisurice je lako stići sa pedesetak metara udaljene stanice međugradskih autobusa na Boljetinskom brdu.


Od mosta na uzvodnom kraju Boljetinske klisure treba nastaviti pravo starim asfalnim putićem uz rečicu. On se lagano penje pod senkom zelenila ka Boljetinskom brdu. U kući pored puta kod Žike i Milice. Kod njih možete da probate lokalni specijalitet, kuvani sir. On se može jesti svež, ali je posebno ukusan kad se peče na roštilju, tiganju ili tostira

Greben nad Dunavom


Grickajući ovaj energetski sir munjevito ćete stići do Đerdapske magistrale i kućice koja označava autobusku stanicu. Tu se prelazi put i nailazi na prve putokaze za Greben, možda najlepši vidikovac Đerdapa.


Staza preko Boljetinskog brda uvodi u svet bujnih livada pokrivenih mirisnim cvećem i travama koje hipnotički lelujaju na vetriću. Vatromet boja i oblika zelenih kupa brda nad Donjomilanovačkim jezerom, razlivenim delomo Dunava u kotlini posle Gospođinog vira, zasenjuje sva čula

Klisura Boljetinske reke

Vidikovac Greben koji se nadnosi nad velikom rekom, udaljen je od magistrale nešto više od kilometar, a staza je široka i najvećim delom ravna.



Kad se najzad izbije na te visoke stene vrlo je teško napustiti ih, jer se odavde kao ni sa jednog drugog mesta vidi koridor najveće evropske klisure i doživljava mikrosvet Lepenskog vira, materice iz koje je potekla evropska civilizacija.