Ima jedan kućerak u Sremu...

Srem se deli na vinski i svinjski, a u Pećincima se izuzetno ponose što pripadaju ovom ukusnijem delu! Vudući da je ova godina proglašena za godinu turizma u istoimenoj opštini, sada je prava prilika da besplatno posetite etno kuće, svinjarsku kolebu, Obedsku baru, Muzej hleba i ostatke srednjovekovnog utvrđenja Kupinik.

Pećinci se nalaze u Donjem Sremu i opštinu čine 15 sela. Industrijska zona, u kojoj sa fabrikama prednjače Šimanovci, potpuno je odvojena od turističkog dela. Južna granica je Sava, a severna - autoput. Od Beograda su udaljeni samo 25 kilometara.

Ovo mesto je nadaleko čuveno po Muzeju hleba, koji je osnovao umetnik Slobodan Jeremić Jeremija pre dve decenije. Tu se može videti više od 2.000 predmeta, neophodnih da se "od zrna" napravi hleb. Jeremija pred posetiocima na žrvnju melje brašno i izgovara: brašno, so, kvasac, voda.

- Kačamak, proja, kulja, mamaljuga, popara i ostale domaće reči ne smemo zaboraviti na putu ka Evropskoj uniji - upozorava ovaj umetnik. - Uživamo zaštitu Unesko i treba da se ponosimo našom istorijom.

Turistička ruta nastavlja se u Donjem Tovarniku, u prelepo uređenom dvorištu Lovačkog doma od blata i pruća nalazi se replika tradicionalne svinjarske kolibe ili kolebe, kako se kaže u Donjem Sremu. U mračnoj, kružnoj kolebi lovci prave roštilj od mesa mangulice, što je neverovatna atrakcija za turiste iz grada.

U Ogaru se nalazi najpoznatije rodino gnezdo u Sremu. Na odžaku Aksentijevog konaka, bogate seljačke kuće iz 18. veka, godinama se baškari par roda. Ovo je najstarija kuća sagrađena od pletera, blata i biber crepa, a zabat je naročito lepo ukrašen.

- Aksentije je bio poslednji iz bogate kuće vrednih domaćina, koji su se bavili uzgojem svinja - objašnjava Ljubica Bošković iz Turističkog info centra Kupinovo. - Bio je bećar široke ruke i kada je imao novca, nemilice ga je trošio. Prema rečima njegove sestričine, sav prihod od svinja, šume i 60 jutara zemlje potrošio je na žene, kocku i kafane. Danas je to jedina kuća koja na originalan način pokazuje kako se živelo pre dva veka.

Aksentijev kućerak nije etno-muzej, kakav imaju mnogi gradovi, već prostorija sa zemljanim podom, autentičnim ugradnim šporetom i otvorenim ognjištem, pored kojeg je uvek sedela baka sa unucima i kuvala u kotlu na verigama. U Aksentijevoj sobi nalazi se originalan nameštaj, koji je poslednji gazda koristio. Opština Pećinci je uložila četiri miliona dinara u kućerak, pa se uređeno travnato dvorište koristi za izložbe, druženja i predah posetilaca.

Reka Sava je nekada razdvajala dva carstva - Habsburško i otomansko, a današnje Kupinovo se nalazilo između dve imperije. Kupinik je bio rezidencija despota Stefana, koju je dobio od Mađara, pa je u ovom kraju ostalo sijaset zanimljivih priča.

- Despot Stefan Lazarević je u Kupiniku ostavio dva prsta i mnogo novca, jer je bio kidnapovan i tadašnji kriminalcii su za njega tražili otkup - kaže Boškovićeva. - Nasledio ga je Đurađ Branković i ovo je bila poslednja srpska prestonica do 1521. godine, kada su je Turci osvojili i razorili.

U Kupiniku je tri noći proveo i Sulejman Veličanstveni, a crkva sveti Luka iz 15. veka važi za najstariji pravoslavni hram u Vojvodini. Đurađ je, posle pada Carigrada, u Epiru kupio mošti svetog Luke od tuskih trgovaca, preneo ih u Smederevo, a zatim i u ovu oazu srpstva. U prelepo sređenoj crkvi i uređenoj okolini bili su sahranjeni i poslednji Brankovići, Stefan i Jovan, sinovi majke Angeline. Ikonostas je oslikao barokni umetnik Jakov Orfelin u 18. veku, a crkva je i danas otvorena za vernike i treba je posetiti u vreme službe.

- Ovde je bila polazna tačka i Zmaju Ognjenom Vuku, mističnom junaku koji se borio gerilski, frontalno i sa konjicom, ali i kao oklopni vitez - ističe Boškovićeva. - Ovde je izuzetno jak kult majke Angeline, jer kada je sa dereglijom prešla Savu, ona i sinovi rasklopili su čamac i od dasaka napravili manastir Obed, što je bio znak da su došli da ostanu.

Oko crkve cveti Luka nalazi se staro jezgro Kupinova sa devet starih kuća, koje čine poseban ambijent i mali centar sa nekoliko restorana. Ovde se nalazi etno kuća sa pomoćnim objektima i okućnicom porodice Putnik iz 18. veka. Pored vajata, ambara, hlebne peći i bunara, u travnatom dvorištu napravljena je arheološka igraonica za decu, ali i osmatračnica, letnjikovac, suvenirnica, pa je idealno mesto za čas istorije u prirodi. Nedaleko je i reka Sava, do koje se stiže kroz najveću šumu topola na Balkanu, a tu je i spav-restoran.

FOTOSAFARI U OBEDSKOJ BARI

Pešice, čamcem, biciklom, katamaranom ili sa vidikovca - u Obedskoj bari tokom juna i letnjih meseci, mogu da se naprave fantastične fotografije.

U prirodnom rezervatu stanuje čak 224 vrsti ptica, koje će svoje ptiće uskoro početi da uče da lete. Uz ptice- močvarice, mogu se videti vidre i kune, ali i mnogi gmizavci i bezbroj insekata. Obedska bara je okružena stoletnim hrastovima i prekrasnom prirodom.

FILMSKI KADAR

Kuća iz filma "Belo odelo" i spota grupe Galija "Dodirni me", nalazi se u obližnjem selu Karlovčić. Izgradila je bogata seljačka porodica 1912. godine, u obliku slova "G" i divan je primer kako gradski način stanovanja može da se preslika u seoski ambijent. Deo koji je okrenut ka ulici je luksuzno dekorisan, za pokazivanje, dok je u zadnjem nabijen temelj i otvoreno ognjište. Nažalost, nije deo turističke rute i može da se vidi samo spolja.