Sačma truje zemljište i vodu: Olovne ribe i u našim tanjirima

U VREME božićnog posta i posnih slava najveći postotak rečne ribe dolazi sa velikih šaranskih ribnjaka koji su ujedno i delovi lovišta. Na ovim ribnjacima, koji su izuzetno vredna staništa ptica močvarica, kako navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), decenijama se love ptice poput pataka, gusaka i liski, a olovna sačma kojom se na njih puca dospeva u vodu i okolno zemljište.
- Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege - navode u DZPPS.
- Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi.
Prema istraživanju koje su uradili ornitolozi iz DZPPS, u Srbiji se godišnje u ribnjake, jezera i reke ispuca oko pet i po tona olovne sačme. Na taj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožavaju javno zdravlje i bezbednost građana.

- Umesto biološki vredne i zdravstveno bezbedne hrane, u naše tanjire iz ribnjaka može da stigne meso kontaminirano opasnim materijama - tvrdi Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS. - Ptice močvarice poput labudova, gusaka i pataka hrane se filtrirajući hranu sa dna i često pojedu olovnu sačmu koju zamene za kamenčiće koji su im potrebni za varenje hrane. Olovo ostaje u njihovim voljkama ili se kroz svarenu hranu usvaja u organizmu, oštećuje im zdravlje i neretko se završava smrtnim ishodom.
 
UPOZORENjE

IZ Društva za proučavanje ptica Srbije pozivaju građane na oprez. Podsećaju i proizvođače ribe na zabranu korišćenja sačme na ribnjacima u kojima se proizvodi hrana za ljudsku upotrebu.

PODMLADAK OD 13,5 TONA

"Vode Vojvodine" obavile su ovog meseca poribljavanje vototoka kojima gazduju. Pušteno je 13,5 tona jednogodišnje mlađi šarana u kanale Hidrosistema DTD, na delovima Dunava i Krivaje, kao i u parkovima prirode Jegrička i Beljanska bara. Ove jeseni dogodio se nezapamćen pomor rive na Velikom bačkom kanalu u Srbobranu i Bečeju, ali to nije bio povod za poribljavanje, koje se, kako ističu u "Vodama Vojvodine", sprovodi redovno krajem godine radi poboljšanja kvaliteta ribljeg fonda. Z. R.