Knjiga kao spomenik junacima Velikog rata

DVE udovice, Stojka Srgilović iz Čajetine i Stanka Maca Šukilović iz Šljivovice, ispratile su u vihor Velikog rata po petoricu sinova. Kuće su ostale bez muške glave, nijedan ne htede da ostane kao hranilac, smatrajući da je potrebniji otadžbini.

- Neka ih, neće me, valjda, Bog kazniti, da svi izginu - govorila je Stojka komšijama, opraštajući se od sinova.

Na rastanku, Stankino uzdrhtalo srce izgovorilo je pretešku kletvu vojnicima:

- Sinovi moji, neka vam je srećan put i neka vas Bog čuva. Ali ako budete kukavice, dabogda se nijedan majci ne vratio!

PROČITAJTE JOŠ: Trajna veza Srba i Grka

Njima se pridružila i Milenija Rajevac, kad je sinu Radomiru uputila kletvu koja je odzvanjala zlokobnim prizvukom:

- Pođi, sine, ali ako budeš izdao kralja i otadžbinu, dabogda te moje mleko poprelo!

OD OVE tri majke, dostojne čuvenih Spartanki, jedino se Stanki sudbina osmehnula - s ratišta joj se vratiše sva petorica sinova: Miloš, Dragutin, Čedomir, Ljubomir i Božo. Srgiloviće i njihovu majku sreća nije pratila: sustizale su vesti jedna drugu o pogibiji Miloja, Sretena, Radosava i Vidosava. Svake noći kraj kandila molila je Boga da joj poštedi bar Đorđa. Kad je već bila izubila svaku nadu, jedne noći on dođe iz zarobljeništva. Da srećom ozari i odmeni majku...

Primeri toga s kojim su zanosom majke i ratnici ispoljavali rodoljublje i patriotizam istrgnuti su sa stranica knjige "Zlatibor u Velikom ratu", Milisava R. Đenića (85),čajetinskog profesora istorije i hroničara toga kraja. Knjigu objavljenu 2006. godine dopunjuje zrncima junaštva i podseća na obavezu da se junaci pamte i spominju.

PRREDSTAVLjAJUĆI udeo Zlatiboraca u odbrani zemlje, njihovo sedmogodišnje krvarenje i teror okupatora, Đenić je prikupio imena više od 2.500 palih ratnika iz 18 opština zlatiborskog sreza, među kojima je i devet sela sadašnje novovaroške opštine na desnoj obali Uvca. Braneći rodnu grudu, oni su, pod zastavom slavom ovenčanog Četvrtog puka, pa Drinske divizije i drugih jedinica, ostavili živote na ratištima od Drine do Krfa, "plavih grobnica" i logora.

Krajputaši braći Spasojević na Straži, u Beloj Reci / Foto Nikić

Iz priča saboraca i potomaka, iz požutelih spisa, sa spomen-česama i krajputaša, tumarajući zlatiborskim zabitima i grobljima, Đenić je pleo venac tuge, nesreća, ponosa i čudnih sudbina.

- Čajetinci Todor Pavlović i Ljubomir Ćirović poginuli su od jednog metka dok su na Vračem brdu pripaljivali cigaretu. Od jedne granate na Solunskom frontu poginula su petorica Kremanaca. Radomir Velanac i sin mu Ljubomir umrli su u istom danu: otac u skopskoj, a sin u štipskoj bolnici. Braća blizanci Bogosav i Radoje Milikić iz Jablanice poginuli su istog dana u borbi na Markovici...

Živojin Rajković, Ljubomir Ršumović i Branislav Raković

PODSEĆAJUĆI na to da je Veliki rat, jedan od najznačajnijih perioda naše novije istorije, bio ponižavajuće zapostavljen u drugoj polovini 20. veka, pa je za samo jedan školski čas trebalo obraditi tu obimnu građu u osmom razredu osnovne škole, dok su za NOB bila izdvojena 33 časa, profesor istorije objašnjava zašto se latio mukotrpnog posla:

- Nasuprot takvoj klimi u društvu, osećao sam dužnost i imao obavezu prema svom zavičaju da se angažujem u prikupljanju građe, sačuvane u narodu, a toliko dragocene u pisanju lokalne istorije. Ponela me je želja da se sačuva uspomena na velike pretke i na to vreme našeg najdubljeg bola, a ujedno i najvećeg ponosa. Trebalo je iskoristiti zadnji čas, pre no što zamru i poslednji glasovi koji su imali mnogo šta kazati, mnoge događaje opisati...

PROČITAJTE JOŠ: Pivara Dunđerskog ide u staro gvožđe

Veoma dragocene podatke Đenić je prikupio o najhrabrijim ratnicima, nosiocima Karađorđeve zvezde, od kojih su na Zlatiboru neki bili zaboravljeni. Među 54 viteza slobode je i trostruki nosilac ordena, armijski general Krsta Smiljanić, komandant Drinske divizije u otvaranju "vrata slobode" na Kajmakčalanu.