Gravirao žezlo patrijarha

ZLATU i srebru daje poseban sjaj. Jedinstven, onaj s dušom, koji oplemenjuje plemenite metale. Temom i sadržajem, ali i načinom izrade. Već četiri decenije, Radiša Minić (58), kragujevački graver, stvara dragocenosti kao što su to činili najveći evropski majstori pre tri veka. Ali po sopstvenom receptu, alatom koji je sam izradio.

Graviranjem minijatura, filigranski, pravi zadužbinu kao poslednji predstavnik stare esnafske loze.

- Graverski nožići, čekić i stega, to je sve što mi je potrebno. Ostalo dolazi iz glave i ruku. Moj rad je u duhovnom maniru. Od burmi sa likovima Isusa Hrista, svetitelja, Svetog Save i Svetog Simeona, pa do kompozicija po slobodnom nahođenju... - kaže Minić, jedini umetnik takvog kova na Balkanu, koji je svoje radove izložio na nedavnom Sajmu u Novom Sadu.

Minić je gravirao žezlo patrijarha jerusalimskog i njegova se dela nalaze u riznici Hilandara, u Jerusalimu, na Kavkazu, u mnogim našim manastirima...

Delo kojim se naročito ponosi je gravura u srebru kojom je okovan kivot za mošti kneza Lazara u manastiru Ravanica. Taj kivot je dug dva metra, a širok i dubok po metar, baš kao i Minićev rad, njegovo najveće delo. Za to mu je bila potrebna čitava godina.

Ono najmanje je gotovo neverovatno. Golim okom teško vidljivo. Na zlatnoj pločici dimenzija 12 puta 14 milimetara ugravirao je Očenaš, 216 slova i 11 znakova interpunkcije. To je radio mesec dana.

Naredni poduhvat je osmislio ovako: na pločici “veličine” četvrtine kvadratnog milimetra ispisaće azbuku slovima Miroslavljevog jevanđelja!?

- Tražim potpunu inspiraciju. To ću da uradim na Svetoj Gori. Koristiću pomagalo, ekstremno veliku lupu. Imam tamo malu, improvizovanu radionicu, baš kao i kod kuće. Idem u Hilandar jednom-dva puta godišnje - priča Minić.

Za ručnog gravera se školovao u Srednjoj tehničkoj školi u Kragujevcu, kao jedini učenik tog smera u čitavoj generaciji. Jedini je i, kaže, s tom diplomom. Jer ni pre a ni posle njega, evo već 40 godina, niko nije završio taj zanat.

Tajna njegove umetnosti su, pored jedinstvenog talenta, posvećenosti i predanog rada, činjenica da, kako kaže, ne živi od graviranja, već za njega. Svoja dela ne broji. Voli da se osvrne, da sa setom kazuje kako su nastajali motivi na minijaturama “rasutim” po celom svetu. Međutim, radije govori o planovima, novim idejama...

- Posvećen sam trenutno možda više nego ikad. Već pola godine radim lanac, veoma specifičan, verskog karaktera, kakav nema ni ruski patrijarh. Želim i da na pločici veličine zrna pšenice ispišem delove molitve - kaže Minić.

PLOČICE ZA GROBOVE JUNAKA

Njegove minijature, diptih i triptih sa raznim, uglavnom verskim, motivima nastaju na pločicama od svega nekoliko centimetara.

- Uradio sam 100 pločica sa imenima naših upokojenih junaka iz Prvog svetskog rata. Tako odajem poštu soluncima, našim vojnicima, koji su se od kolere i tifusa oporavljali u Francuskoj a sahranjeni su u Holandiji. Te pločice su postavljene na njihove grobove - priča Minić.