Očevim zlatnim stopama

I. ŽALAC

19. 07. 2009. u 19:48

Naslednici Velibora Nenadića, Momira Rnića, Jožefa Holperta i Zorana Đorđića preuzimaju primat u srpskom rukometu

VELIBOR Nenadić, Momir Rnić, Jožef Holpert i Zoran Đorđić bili su u rukometu ono što su danas njihovi sinovi Petar, Draško, Momir mlađi, Jožef mlađi i Petar. Da bi pobrojali sve njihove uspehe i medalje, trebalo bi nam daleko više prostora...
Poslednji u nizu sjajnih uspeha jeste osvojeno zlato na nedavno završenim Mediteranskim igrama u Peskari.
- Tačno pre tri decenije u Splitu, takođe na Mediteranskim igrama Momir Rnić i ja smo bili prvaci - priseća se senior Velibor Nenadić. - Bio bih neiskren kada bih rekao da mi svi uspesi mojih sinova ne prijaju. Sa ove distance to je sve sada tako lepo, međutim samo moja supruga Dragica i ja znamo kroz šta smo sve prošli da ih izvedemo na pravi put. Biti vrhunski sportista je jedna od najtežih profesija.
Petar, koji koristi poslednje dane odmora pred povratak u mađarski Segedin, uglavnom provodi u kući.
- Nažalost zbog povrede skočnog zgloba - žali se Petar. - Iskidani su ligamenti, tako da me otac svakog dana vozi na terapije. Sada je mnogo bolje nego što je bilo. Još koji dan i biće sve uredu.
Momir Rnić, posle završetka uspešne igračke karijere, istim žarom bavio se i organizacijskim poslovima u svom matičnom klubu Proleteru iz Zrenjanina, koji može da se pohvali da je bio u finalu Lige Šampiona protiv Barselone.
- Na tom parketu ponikao je i moj sin Momir - naglašava Momir stariji. - Sada igra u slovenačkom Gorenju. Redovno se čujemo, preko interneta, savetujem ga, ali daleko manje nego kada sam mu bio trener.
Momir junior odlično se snašao u Velenju. Tu je već godinu dana.
- Odlično mi je - ističe mladi Rnić. - Ugovor sam potpisao na četiri godine. Pored klupskih obaveza, dres reprezentacije mi je na prvom mestu. Želja mi je da se jednog dana oprobam i u čuvenoj Bundesligi. Ali otom potom, ima i za to vremena. Prvo da se ovde dokažem, pa ćemo onda lako.
Golove i maestralne poteze u dresu SFRJ Jožefa Holperta iz Crvenke i danas mnogi pamte. Dar i osećaj za golove nasledio je i sin.
- Rastao je uz mene - kaže Jožef, koji se sada bavi trenerskim poslom. - Izgleda da mu je rukomet u genima. Zadovoljan sam kako igra i neka samo nastavi ovim putem.
Zoran Đorđić (42) ostao je upamćen kao legendarni golman mnogih domaćih, ali i inostranih klubova. Doživeo je najlepšu stvar u karijeri da zajedno sa sinom Petrom (19), igra u najjačem evropskom nadematnju - nemačkoj Bundes ligi. Sa samo 17 i po godina Petar je debitovao u dresu Veclara.
- U klubu sam koji se već deset godina veoma uspešno nadmeće u Bundes ligi - raportira Petar.
Bundes liga ne pamti da su zajedno igrali otac i sin. Zoran je trenutno drugi najstariji, a Petar treći najmlađi igrač nemačkog šampionata.
- Otac se ove godine malo više povređivao. Uglavnom ga muče ligamenti na kolenima. Nedavno se oporavio i polako ulazi u formu.

ODBIO NEMAČKU ZBOG SRBIJE
PETRU Đorđiću su nudili da obuče dres nemačke nacionalne selekcije.
- Istina je. Gledali su moje partije i jednostavno me pitali da li bih igrao za njihovu reprezentaciju. Odbio sam ih jer za mene postoji samo Srbija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Jagodinac

21.07.2009. 13:40

Muka mi je kada vidim kako poznati ochevi guraju svoju decu. Za razliku od ove dvojice neki drugi klinci kojima tate nisu bili Velibori, Bogosavi, Momiri, Butulije nikada od ovih nisu mogli da dodju do shanse jer nisu imali pravo na greshku. Nije ih stitio tata. Uostalom vidi se shta su postigli u ovome shto je ostalo do Srpskog rukometa. Mali se nije naigrao u Barseloni a koliko ce se naigrati u Madjarskoj videche se. U svakom slucjaju mozhe da se vrati u Zvezdu gde ce biti zakon jer tata je josh jak i uticajan.