I SREBRO ZA PONOS!

RUKA boljem! Italiji čast i slavlje, nama ponos i vera u lepše dane domaćeg fudbala. Reprezentacija Srbije i Crne Gore poražena je u finalu Evropskog prvenstva mladih reprezentacija (do 21 godine) u Nemačkoj od Italije i okitila se srebrnom medaljom i zvanjem vicešampiona Kontinenta - 3:0 (1:0).
Od ukupno četiri meča u kvalifikacijama i na Prvenstvu, azuri su nas pobedili tri puta. Poslednji i najbolniji, dobili su u finalu ubedljivo, nadigravši plave u svim elementima igre. Zato nema razloga za tugu, trofej ide boljem, ali imamo i mi čime da se dičimo: verom koju su nam mladići u plavim dresovima usadili, da fudbal u ovoj zemlji još ima ko da igra.
Poraz u finalu je previsok, ukrasili su azuri pehar bogatijim saldom nego što su zaslužili, ali nadamo se da će ”dana za megdana” još biti. Za koju godinu na velikoj sceni, ako naše nade dobiju priliku koja im sledi, koju su pokazali da zaslužuju.
Finale je počelo prema očekivanjima, oprezno kao šahovsko otvaranje, obazrivo, čekajući grešku rivala. Ispitivanje je trajalo do 22. minuta, kada je Đilardino prvi ”udario”, sa pet metara pogodio Milojevića. Samo deset minuta kasnije počeo je plavi kraj.
Kompletna strategija naše reprezentacije urušila se u dva minuta: De Rosi je kod kornera ostao sam na petercu i udarcem glavom bacio plave u nokdaun - 1:0. Miladinović je vikao na Bašu, a grogirani i nedovoljno sveži reprezentativci SCG doživeli su ”autonokaut”. Nepredvidivi Nikola Mijailović samo minut posle gola napravio je nepotreban faul na sredini terena za drugi žuti, automatski i crveni karton, čime je stavio tačku na zlatne snove Srba i Crnogoraca.
Sve posle toga bila je italijanska fudbalska kancona u Bohumu, koja je šesti put od poslednjih osam Šampionata svirala azurima za titulu najbolje mlade reprezentacije Evrope.
Plavi su uzalud pokušavali u drugom poluvremenu, a Italijani iako brojčano nadmoćniji, stali su u ”katanaćo”, vrebajući šansu za kontru. Jedinu priliku za SCG imao je Danko Lazović u 70. minutu, kada je iskosa sa šest metara ni šutnuo ni proigrao.
A onda opet ”crna rupa” od dva minuta u plavom timu: golman Milojević ispušta loptu na nogu Bova za 2:0, a greška na sredini terena i kontra Đilardina - 3:0. Šteta. Plavi su zaslužili poraz, ali ne tako ubedljiv u šlageru Evropskog prvenstva.
Velikog slavlja nije bilo, ali razloga da se ponosno digne glava gore, jeste i za pretek. Posle 15 godina fudbal se ”vratio” u našu zemlju na velika vrata. Vratila ga je generacija od koje se to možda i najmanje očekivalo. Fudbaleri Srbije i Crne Gore su viceprvaci Evrope. Neka smo i to dočekali!

DE ROSI NAJBOLJI
MLADI reprezentativac Italije, Danijele De Rosi proglašen je za najboljeg igrača finalne utakmice EP u Nemačkoj. De Rosi je bio strelac prvog gola za Italiju, koji je praktično i označio kraj svih nada naše selekcije.

SKUPE GREŠKE
STRELCI: De Rosi u 32, Bovo u 83. i Đilardino u 84. minutu. Stadion: ”Rur” u Bohumu. Gledalaca: 18.000. Žuti kartoni: Mijailović, Biševac, Matić (SCG), Donadeli, De Rosi, Del Nero, Bovo (Italija). Crveni kartoni: Mijailović (SCG) u 34. i Ivanović (SCG) u 88. minutu.
SCG: Milojević 5, Ivanović 5,5, Mijailović 5, Miladinović 6 (od 79. Neziri -), Baša 5,5, Biševac 6, Stančić 6, Marić 6, Milovanović 6 (od 63. Matić 6), Lazović 6,5, Đalović 5,5 (od 46. Vukčević 6).
ITALIJA: Amelia 7, Moreti 7, Bonera 7 (od 90. Zakardo -), De Rosi 8, Palombo 7, Barzalji 7,5, Bovo 7,5, Donadel 7 (od 88. Brigi -), Mesto 7,5, Đilardino 8, Skuli 7,5 (od 72. Del Nero 7).

NISMO TUŽNI
KAPITEN Danko Lazović pokušao je još u svlačionici da razbije tugu koja je bila evidentna kod svih igrača, iako su drugi u Evropi.
Pričaćemo i u autobusu, jer zaista niko nema razloga da bilo ko bude tužan - ističe Lazović. - Ovo doživljavam kao veliki uspeh, bez obzira na poraz od Italije, koji je rezultatski previsok. Nema razloga da iko bude potišten, jer se kući vraćamo kao vicešampioni Evrope i učesnici Olimpijskih igara u Atini.

DOSADAŠNJI ŠAMPIONI
EVROPSKO prvenstvo za mlade do 21 godine igra se od 1978. godine (do tada su postojali šampionati za fudbalere do 23 godine). Slučajnost ili ne, ali prvi prvak Starog kontinenta je bila Jugoslavija, uz još jedno izgubljeno finale (1990. od selekcije SSSR).

1978. - Jugoslavija
1980. - SSSR
1982. - Engleska
1984. - Engleska
1986. - Španija
1988. - Francuska
1990. - SSSR
1992. - Italija
1994. - Italija
1996. - Italija
1998. - Španija
2000. - Italija
2002. - Češka
2004. - ITALIJA

SANJALI SMO MEDALJU
SELEKTOR Vladimir Petrović posle utakmice je izjavio:
- Čestitam Italijanima na zasluženoj pobedi. Igrali smo svoju igru samo do isključenja Mijailovića. Zaslužio je crveni karton, ali ne želim da u tome tražim bilo kakvo opravdanje. Moji igrači su se trudili, borili se i izgarali onoliko koliko su mogli. Ovo je velika škola za budućnost.
- Ovo je uspeh. Drugo mesto u konkurenciji najboljih kontinentalnih timova, nešto je o čemu smo dugo sanjali. Želim da nam fudbalska budućnost bude još bolja.

VERA U FUDBAL
POVODOM osvajanja drugog mesta na ovogodišnjem Prvenstvu Evrope u Nemačkoj, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, Dragan Kićanović uputio je članovima mlade reprezentacije SCG, igračima i Stručnom štabu, čestitku sledeće sadržine:
”U ime Predsedništva OK SCG i svoje ime lično, čestitam vam osvajanje titule vicešampiona Evrope i plasman na Olimpijske igre Atina 2004. Ovi uspesi mlade reprezentacije SCG vratili su veru u istinske vrednosti fudbalskog sporta naše zemlje.”

TUŽNI I PONOSNI
POPADALI su po terenu, gotovo zaplakali, svesni da se ovakvo finale igra možda samo jednom u životu. Silno su želeli zlato, ali su morali da se zadovolje srebrom. Tuga je zamenila osmehe na licima naših mladića, koji su omogućili naciji da se konačno raduje jednom uspehu fudbalera. Oni su silno želeli da budu gospodari Evrope i zbog toga ih je izuzetno bolelo dok su gledali kako Italijani slave sa svojim navijačima.
Atmosfera u Bohumu bila fenomenalna. Oko 18.000 gledalaca, podeljenih na dve strane, pružali su veliku podršku svojim ljubimcima. Na kraju su se radovali Italijani, a naši su pokvarili utisak samo početkom drugog poluvremena, kada su zapalili baklje i počeli da ih bacaju na teren, zbog čega je meč prekinut.
- Molim vas, budite pravi navijači kao što ste bili i do sada. Prestanite sa bacanjem baklji - morao je preko razglasa da reaguje i predsednik Fudbalskog saveza SCG Dragan Stojković, dok su se ispred ograde sa našim navijačima rasporedili brojni nemački policajci.
Posle utakmice ubedljivo najteže bilo je Nikoli Mijailoviću. Sam je najbolje znao koliko je oštetio ekipu, pošto su mu noge i srce bili brži od pameti.
- Sve sam upropastio, nemam snage ništa da kažem - rekao je Mijailović, dok su ostali fudbaleri pokušavali da ga uteše, kao i golmana Nikolu Milojevića, koji je direktan krivac za drugi gol na utakmici.
Time su naši fudbaleri želeli da dokažu da su stvarno veliki kolektiv i da su imali jedno zajedničko srce, koje je u pobedničkom ritmu kucalo sve do finala. Tu su ih zaustavili Italijani, ali naši fudbaleri mogu da budu samo ponosni posle svega što su uradili. Daj Bože da nam se svaka reprezentacija sa velikih takmičenja vraća tužna zbog ”samo drugog mesta”.

OVO NISMO ZASLUŽILI
MILAN Biševac bio je, kao i svi ostali fudbaleri, tužan posle velikog finala sa Italijom, u kojem je titula ostala samo san.
Nismo zaslužili poraz sa tri gola razlike, ali šta da se radi. Kad Italija povede 1:0 i još ima igrača više, mnogo je teško vratiti se u život. Nismo uspeli, ali se ponosni vraćamo kući. Titula vicešampiona Evrope i učešće na Olimpijskim igrama su fenomenalan uspeh ove generacije. Sigurno niko neće moći da kaže da je drugo mesto u Evropi mala stvar. Ostaje nam samo da čestitamo Italiji i pokušamo da se nekom drugom prilikom revanširamo.

VIŠE OD PLANA
ANDRIJI Delibašiću i Đorđu Jokiću je sigurno bilo najteže. Zbog kartona bili su samo navijači u velikom finalu.
Žao mi je što nisam igrao i što je reprezentacija nezasluženo izgubila ubedljivo. Po onome što smo videli, Italija nije zaslužila tih 3:0, ali šta da radimo, platili smo visoku cenu nekim našim greškama. Ipak, na kraju moramo da gledamo kompletan učinak na ovom Evropskom prvenstvu, a on je fenomenalan. Drugo mesto u Evropi je sigurno velika stvar za naš fudbal, koji ne odavno pamti ovako radosne dane na velikim takmičenjima.

NISU NAS NADIGRALI
IZ Bazela je u Bohum na finale doputovao i Ivan Ergić, koji je počeo kvalifikacije u mladoj reprezentaciji SCG, ali ga je teška bolest odvojila od drugova.
- Mnogo mi je krivo što nisam igrao na ovom Šampionatu - rekao je Ergić. - Možda neki nisu očekivali ovakav uspeh, ali ja jesam. Odlično poznajem momke, koji su pojedinačno izuzetno moćni i igraju dobro, a sada su i pravi kolektiv. Ostvarili su sjajan uspeh, a žao mi je što su na kraju izgubili nezasluženo ubedljivo.
Koliko je fudbaler Bazela nedostajao plavima, najbolje svedoče reči Gorana Lovrea:
- Sa Ergićem bi priča sa Italijom bila potpuno drugačija.
Lovre za razliku od saigrača, nije želeo da priča o utakmici. Očigledno mu je teško pala odluka selektora Vladimira Petrovića da ga ostavi na klupi. Sanjao je finale, a na terenu nije proveo ni minut. Prethodno je protiv Belorusije zamenjen već posle 32 minuta, a na poluvremenu polufinala sa Švedskom selektor ga je još na poluvremenu ostavio u svlačionici.

ISPUŠTENE PRILIKE
- DA li je moguće - bile su prve reči Miloša Marića posle izlaska iz svlačionice. - Nismo zaslužili ovako ubedljiv poraz. Znam da bismo morali da budemo srećni i ponosni zbog drugog mesta u Evropi, ali ja sam tužan. Borili smo se i sa igračem manje, ali nismo iskoristili neke prilike. Bilo je teško nadoknaditi igrača manje, a Italijani su nas kaznili za sve greške.
Marić je ubeđen da će već sutra biti nasmejan:
Sada smo i tužni i ponosni, ali možda nismo svesni kakav smo uspeh ostvarili. Zahvalio bih se i našim fenomenalnim navijačima, koji su nas ispratili aplauzom i posle 0:3, a od prvog dana u Nemačkoj bili su apsolutno uz nas.

MNOGO MI JE TEŠKO
UBEDLJIVO najtužniji posle velikog finala bio je najmlađi Simon Vukčević:
Mnogo mi je teško, a drugi smo u Evropi. Imali smo veliku šansu da postanemo šampioni, ali na ovoj utakmici nismo mogli da ostvarimo više. Primili smo prvi gol posle greške, odmah ostali sa igračem manje, a kasnije nismo uspeli da se vratimo u utakmicu, iako smo pretili.

ISPUNILI SMO CILJ
PLAVI su ostvarili cilj, ali Radomir Đalović nije ispunio obećanje da će odlučiti finalnu utakmicu.
Krivo mi je zbog toga, ali šta da radim - rekao je Đalović. - Drugo mesto u Evropi je fenomenalan uspeh, a šta smo stvarno učinili shvatićemo, verovatno, kada prođe tuga zbog poraza u finalu. Da nam je neko ponudio titulu viceampiona Evrope, prihvatili bismo bez razmišljanja i zapevali, mada će kod svih nas dugo ostati gorčina zbog lako izgubljenog finala.

DRUGI SMO U EVROPI
IGOR Matić je šansu dobio u nastavku, ali nije imao sreće da donese rezultatski preokret.
Bilo je mnogo teško sa igračem manje, jer se Italijani i protiv 11 dobro brane - kaže Matić. - Zasluženo su postali prvaci Evrope, a mi moramo da budemo srećni, jer smo ostvarili veliki uspeh za naš fudbal.

PORTUGALCI U ATINI
”SREBRNI gol” izvadio je vizu Portugalcima za Olimpijske igre u Atini. Posle pravog triler meča u Oberhauzenu, fudbaleri sa Pirinejskog poluostrva pobedili su vršnjake iz Švedske sa 3:2 (2:2, 0:1) i tako osvojili treće mesto na Prvenstvu Evrope za mlade do 21 godine.
Slavljenički gol Portugalci su postigli u, za njih, najboljem mogućem trenutku - pet minuta pre nego što je sudija označio kraj produžetka, a samim tim i utakmice. Strelac je bio Karlitos, a prethodno su golove za Portugal postigli Viana u 24. (penal) i Riberio u 85. minutu.