Ćuk: Rio je moja strašna rana

MILOŠ Ćuk ne vidi sebe na naslovnim stranicama. Više voli da uživa u miru svoje porodice. Sjajni vaterpolista odiše mirnoćom, navijači često imaju utisak da iz senke svojim prepoznatljivim šutom baca u očaj protivničke golmane. Letos je briljirao na EP u Barseloni, gde je sa "delfinima" četvrti put zaredom pokorio Evropu. U isto vreme je mađarsku ligu zamenio hrvatskom, prelaskom iz Solnoka u Mladost.

- Po prirodi sam tih, povučen, nenametljiv. Ne volim da se eksponiram. Trudim se i izbegavam koliko mogu medije, jer mi ne prija njihova pažnja - priča Miloš Ćuk.

Ne krije da mu odgovora što i u reprezentaciji deluje iz senke.

PROČITAJTE JOŠ: SRBIJA DOMINIRA POSLE RASPADA JUGOSLAVIJE: Reprezentacije sa ovih prostora osvojile 107 medalja na OI, SP i EP

- To je i neka moja uloga. U reprezentaciji za tu rolu imam mnogo više prostora nego u klubu, kao sada u Mladosti. Imamo pet igrača u top pet na svetu, što mi omogućava više prostora u igri. Zna se od koga preti najveća opasnost, na mojoj strani najviše obraćaju pažnju na Prlainovića i Stefana Mitrovića, a na drugoj na Filipovića i Mandića. Snaga naše reprezentacije je što ima 13 vrhunskih igrača, a to je ključ uspeha - ističe Ćuk.

Kao rođenom Novosađaninu, čoveku ravnice, mirnoća je deo karaktera.

- Nisam tremaroš, ne uzbuđujem se previše. Svi mi kažu da sam prepoznatljiv po šutu, ali ja mislim da to nije moj najveći kvalitet.

Hrvati ga od prvog dana hvale i ponosno ističu da je bio najbolji igrač EP u Barseloni.

- Super je dok hvale... Stvarno mi je dobro u Mladosti. Odnos je prijateljski, trude se da mi uvek kad mogu izađu u susret. Navikao sam se i na život u Zagrebu. Živim na Jarunu, stan mi je pet minuta od bazena, što je idealno.

Vaterpolo je zavoleo dok je sa roditeljima na svakom takmičenju pratio starijeg brata Marka.

- Uticaj brata na mene nije bio veliki, nikad ga nisam previše zapitkivao. Nije me ni on mnogo savetovao, jer sam svojeglav i radim kako mislim da treba. Ponekad me posavetuje, ali odluke donosim sam - ističe Ćuk.

Miloš je dete Vojvodine, a kao igrač "isklesao" se u Partizanu, s kojim je 2011. osvojio Ligu šampiona. U reprezentaciji je od 2009. i nikad nije imao utisak da je među zvezdama, niti sebe tako doživaljava.

PROČITAJTE JOŠ: KRUNA ZA TRI GODINE: Vaterpolisti Šapca ostvarili istorijski uspeh osvajanjem trofeja Kupa Srbije

- Svaki normalniji igrač brzo se uklapa sa nama. Kod nas preovlađuju ljudski kvaliteti - podvlači Ćuk.

Imao je Miloš i trnovite trenutke u karijeri. Uoči Olimpijskih igara 2012. u Londonu neočekivano je ispao iz tima. A na Igrama 2016. u Riju finale je gledao sa klupe zbog povrede šake.

- Mnogo mi je teže bilo u Riju nego kada nisam putovao u London... Rio je strašna rana, teško je to opisati. Očajno sam se osećao u finalu dok sam sedeo na klupi. A morao sam i na zagrevanju da glumim da ću da igram, Hrvati su shvatili da sam "aut" tek kada sam se sa njima rukovao levom rukom. Radovao sam se zlatu, ali je to u isto vreme moj najteži trenutak u karijeri.

Voleo bi Miloš da igra u zemlji, ali je to sada nerealno zbog teškog položaja klubova.

- Nadam se da će biti bolje, da makar karijeru završim u Srbiji. Koliko znam, samo Šabac i Radnički funkcionišu normalno. Nadam se da će nešto bitnije da se promeni, ali ako se ovako nastavi, nema nam spasa - primećuje Ćuk.

Reprezentaciju i u 2019. očekuju brojni izazovi, prvi zadatak izvaditi olimpijsku vizu već na F8 Svetske lige u Beogradu.

PROČITAJTE JOŠ: FILIPOVIĆ UMESTO SAVIĆA: Selektor vaterpolista Srbije iznenada se povukao sa kormila Zvezde

- Radimo kao i uvek što smo radili. Spremamo se, okupljamo kad god možemo. Cilj nam je da što pre osiguramo odlazak u Tokio. Kasnija takmičenja igrali bi mirniji i sva bi bila u svrhu priprema za Igre.