SRBIJA DOMINIRA POSLE RASPADA JUGOSLAVIJE: Reprezentacije sa ovih prostora osvojile 107 medalja na OI, SP i EP
02. 01. 2019. u 12:11
Naši sportisti 62 puta bili na postolju, Hrvati 35, Crnogorci šest, Slovenci četiri puta
Foto: N. Paraušić
VELIKA Jugoslavija je osamdesetih godina prošlog veka bila svetska sila u ekipnim sportovima. "Plavi" su dominirali u košarci i vaterpolu, bili moćni u rukometu, fudbal se vraćao na stare grane, a budila se i odbojka.
Poslednje dane SFRJ pamtićemo po fantastičnim rezultatima reprezentacije i klubova. Te 1991. "delfini" su olimpijskoj kruni pridodali evropsku i svetsku, košarkaši su u junu na EP u Rimu objedinili svetsku i evropsku titulu. Fudbaleri su godinu dana ranije bili peti na SP u Italiji...
Izvanredni su bili i klubovi, jer su fudbaleri Crvene zvezde osvojili Kup evropskih šampiona, košarkaši Pop 84 (ranije Jugoplastika) treći put zaredom su pokorili Stari kontinent, a prvaci Evrope bili su i vaterpolisti Mladosti. Retko koja zemlja je i kasnije mogla da pohvali krilaticom "zemlja-voda-vazduh".
PROČITAJTE JOŠ: Pogledajte kako bi izgledao sastav Jugoslavije na Mundijalu u Rusiji
Sve zemlje su od 1992. na evropskim i svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama osvojile 107 medalja (33 zlatne, 37 srebrnih, 37 bronzaih). A najuspešnija je Srbija, koja je samostalno osvojila 34 (12, 12, 10), a kao naslednica SRJ i SCG taj broj se penje na 62 trofeja - 23, 16, 23. Daleko iza nje je Hrvatska sa 35 odličja - 7, 15, 13. Crna Gora ih ima 6 (2, 4, 0), a Slovenija 4 (1, 2, 1).
Medaljama se na evropskim i svetskim prvenstvima i na Olimpijskim igrama nisu radovali BiH i Makedonija. Zanimljivo je da su najuspešniji vaterpolisti Srbije, koji su kao naslednici SRJ i SCG od 1996, kada su se vratili u svet, osvojili 22 medalje - 11, 5, 6.
- Ta Jugoslavija je osamdesetih godina imala u Evropi i svetu dominantne košarkašku, vaterpolo i rukometnu reprezentaciju. Od raspada, vaterpolo je uspeo da zadrži kontinuitet rezultata, košarka je osvojila mnogo, ali ju je, ipak, teško uporediti s rezultatima koje je imala SFRJ. Odbojka je sport koji se najviše podigao u Srbiji, dok su Hrvati najviše ulagali u rukomet i fudbal - primećuje slavni vaterpolista Andrija Prlainović.
FUDBAL - HRVATI BLISTAJU, MI LUTAMO
FUDBAL je kralj sportova, a poslednjih decenija je prava industrija u kojoj se obrću milijarde dolara. Još u Kraljevini Jugoslaviji je bio naš najpopularniji sport. Posle Drugog svetskog rata fudbaleri su dugo bili perjanica jugoslovenskog sporta, jer su do 1960. osvojili olimpijsko zlato i tri srebra. Na SP 1962. u Čileu dogurali su do polufinala, a igrali su i u dva finala EP (tada Kupa nacija), 1960. i 1968. Posle je usledila kriza, ali su klubovi ostali u vrhu. Pamte se Zvezdina trijumf u Kupu šampiona 1991, Partizanovo finale Kupa šampiona 1966, trijumf Dinama u Kupu sajamskih gradova 1967. Uoči raspada zemlje sjajna generacija je 1987. u Čileu osvojila titula prvaka sveta u omladinskoj konkurenciji.
Magične "čileance" najbolje su iskoristili Hrvati, koji su 1998. na SP u Francuskoj bili treći. Dve godine ranije stigli su i do četvrtfinala EP u Engleskoj. Hrvati su, za razliku od SRJ i kasnije Srbije, propustili samo EP 2000. i SP 2010, što im je verovatno pomoglo da na SP 2018. u Rusiji igraju u finalu sa Francuskom i da Luka Modrić bude proglašen za najboljeg fudbalera sveta.
PROČITAJTE JOŠ: HRVATSKA NAPRAVILA SENZACIJU U MOSKVI: Za titulu svetskog šampiona sa Francuskom!
Naša selekcija se zbog sankcija kasnije uključila u međunarodna takmičenja. Generacija Stojkovića, Savićevića, Mijatovića i ostalih je na SP 1998. u Francuskoj stala u osmini finala, kao i u četvrtfinalu EP 2000. u Belgiji i Holandiji. Igrala je SCG na SP 2006. u Nemačkoj i Srbija na SP 2010. i 2018, ali bez pravog učinka. Ono što budi nadu za bolje sutra je da su naše mlade selekcije bile prvaci Evrope 2013. i sveta 2015.
Od ostalih bivših država SFRJ, Slovenija je učestvovala na dva SP 2002. i 2010 i jednom na EP 2000. godine. Bosna i Hercegovina je igrala na SP 2014.
Klubovi su bili daleko od borbe za trofeje. Veliki uspeh je plasman u grupnu fazu Lige šampiona ili Lige Evrope. Partizan se izborio osam puta za Ligu Evrope, dva puta za Ligu šampiona, a u sezoni 2004/'05. stigao je do osmine finala. Crvena zvezda je četiri puta igrala u Ligi Evrope i jednom u Ligi šampiona. Večiti rivali su prošle godine stigli do 16-finala Lige Evrope.
U regionu je najuspešniji Dinamo sa 14 učešća u Ligi šampiona ili Ligi Evrope (ove godine se prvi put izborio za nokaut-fazu u drugom po snazi takmičenju). Čak šest učešća u grupnoj fazi LE ili LŠ imao je Maribor, Rijeka tri puta u Ligi Evrope, Hajduk dva puta i jednom Vardar. Najdalje je otišao splitski Hajduk, koji je u sezoni 1994/'95. stigao do četvrtfinala Lige šampiona.
Tijana Bošković, Stefana Veljković i Brankica Mihajlović Foto: A. Stanković
ODBOJKA - POSTALI SMO IMPERIJA
ODBOJKA je u staroj Jugoslaviji retko osvajala medalja. Dičila se sa tri bronze, jednom ženskom (1951) i dve muške (1975. i 1979). Ni klubovi nisu stizali do samog vrha.
Eksplodirali su sredinom devedesetih godina prošlog veka. Agilni predsednik Aleksandar Boričić, danas prvi čovek CEV, udario je sa saradnicima temelje moćne organizacije. Odbojkaši su pod komandom Zoranom Gajića od 1995. do 2002. znali samo za medalje. Uz olimpijsko zlato 2000. i evropsku krunu 2001, radovali su se olimpijskoj bronzi 1996, svetskom srebru 1998, evropskom srebru 1997. i bronzama 1995. i 1999. Odlaskom Gajića sa kormila nije potpuno prekinut trofejni niz. Odbojkaši su 2011. pokorili Evropu, godinu dana ranije bili su treći na SP, a na EP osvojili su još četiri bronze.
U isto vreme stvarala se ženska selekcija koja je prvu medalju, bronzanu, osvojila 2006. na SP u Japanu, gde će 12 godina kasnije postati i prvakinje sveta. Na EP, dame se diče sa dva zlata, jednim srebrom i jednom bronzom, a na Olimpijskim igrama 2016. bile su druge.
- Odbojka je pravi srpski sport u regionu, jer do raspada su odbojkaši imali malo uspeha. Uostalom, prvi su osvojili olimpijsko zlato - kaže Prlainović.
Od ostalih jugoslovenskih republika, devedesetih godina uspešne su bili Hrvatice (pojačale su ih tri Ruskinje), sa tri evropska srebra, a do finala EP 2015. stigli su i Slovenci, gde su u finalu izgubili od Francuske.
Samo dva kluba sa prostora bivše SFRJ osvojala su evropske trofeje: odbojkašice Dubrovnika Kup šampiona 1998. i igrači Vojvodine Kup izazivača 2015.
KOŠARKA - DOMINACIJA SRJ, PROKLETSTVO "KOCKASTIH"
KOŠARKA je svoje mesto pod suncem u Jugoslaviji našla šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je posle evropskog i olimpijskog srebra osvojila prvo zlato, titulu prvaka sveta 1970. u Ljubljani. Od tada su se "plavi" dičili sa pet evropskih titula, dve svetske i jednom olimpijskom, 1980. Blistale su i košarkašice, koje nikako sa trona nisu mogle da skinu SSSR. Košarka je od sedamdesetih godina bila najpopularniji i najuspešniji sport u Jugoslaviji, titule prvaka Evrope osvajali su i klubovi (Bosna, Cibona, Jugoplastika, Partizan, ženska ekipa Crvene zvezde...).
Posle sankcija, "plavi" su se na impresivan način vratili na veliku scenu. SRJ je osvojila EP 1995. u Atini, a taj šampionat biće upamćen i po silasku Hrvata sa pobedničkog postolja zbog naše titule. Od tada "kockasti" nisu uspeli da se domognu medalje.
PROČITAJTE JOŠ: Nekadašnje košarkaške zvezde Jugoslavije i SSSR provele sjajan vikend u Beogradu: Sećanje na dane slave
Četa Željka Obradovića je pokorila Evropu i 1997, svet 1998, na Olimpijskim igrama 1996. je bila druga, a na EP 1999. treća. Trofejni niz prekinut je na Igrama 2000. u Sidneju, ali se selekcija pod komandom Svetislava Pešića brzo vratila na pobednički kolosek osvajanjem evropskog zlata 2001. u Istanbulu i svetskog 2002. u Indijanapolisu. Nažalost, usledile su posne godine, trzaj samostalne Srbije na EP 2009. (srebro)... Srećom, od 2014. "orlovi" ponovo osvajaju medalje, tako da se sada diče olimpijskim, svetskim i evropskim srebrom. Devojke su impresionirale 2015, kada su postale kraljice Evrope, a 2016. su iznenadili osvajanjem olimpijske bronze.
- Mislim da je raspadom SFRJ najviše izgubila košarka kada je u pitanju nacionalna selekcija. Srbija, odnosno SRJ ili SCG, uradila je mnogo, ali ne kao SFRJ - smatra Prlainović.
Ostale jugoslovenske republike nisu bile toliko uspešne. Slovenci su prošle godine postali prvaci Evrope, Hrvati su u prvim godinama raspada bili drugi na Olimpijskim igrama 1992, "bronzani" na EP 1993. i 1995, treći na SP 1994. Veoma blizu medalje bili su i Makedonci, koji su na EP 2011. bili četvrti.
Klubovi nisu bili toliko uspešni kao u bivšij SFRJ. Jedino su Partizan dvaput (1998. i 2010) i Olimpija 1997. dogurali do F4 Lige šampiina. Olimpija je osvojila 1994. Kup Rajmonda Saporte, dok je finalista bila Krka 2003. U finalu nekadašnjeg Kupa Radivoja Koraća igrali su Crvena zvezda, 1998, i Hemofarm, 2001.
VATERPOLO - MOĆ STARE ŠKOLE
VATERPOLO od 1951. godine, kada je osvojena prva medalja, bronza na EP, zna samo za uspehe. Godinama su bili drugi na Olimpijskim igrama i evropskim prvenstvima (SP kreću od 1973), da bi istorijski uspeh ostvarili na Igrama 1968. u Meksiku, gde su se radovali svom prvom zlatu. Od tada sve do raspada zemlje dominirali su svetskom scenom, naročito od 1984. do 1991, kada su bili dvostruki olimpijski i svetski šampiona i, na kraju, bez igrača iz Hrvatske, i šampioni Evrope.
Tek povratakom SR Jugoslavije počela je žetva medalja na velikim takmičenjima. SRJ, SCG i Srbija kao njihova naslednica zlatni niz su započeli 2001. osvajanjem titule prvaka Evrope. Od tada, starim kontinentom vladaju Srbija (pet puta prvak), SRJ i SCG (dve krune), Crna Gora (jedno zlato) i Hrvatska (jedna titula). Naši su dominantni i na svetskim prvenstima, na kojima su bili tri puta šampiona. Hrvati se diče sa dve titule. Na Olimpijskim igrama zlatni su bili Srbi 2016. i Hrvati 2012.
PROČITAJTE JOŠ: SRBIJA ŠAMPION EVROPE: "Delfini" posle drame i peteraca uzeli četvrto uzastopno zlato (FOTO)
Posebno je impresivan učinak Srbije od 2006. na tri velika takmičenja (nismo računali svetske lige i svetske kupove, jer osim odbojke, ta takmičenja nemaju ostali sportovi). "Delfini" samo na dva šampionata (SP 2007. i SP 2013) nisu osvojili medalju. A učinak im je fantastičan: osam zlata, dva srebra i četiri bronze. U tom razdoblju uspešni su bili i Hrvati, sa četiri zlata, dva srebra, četiri bronze, i Crnogorci, sa jednim zlatom i četiri srebra. Bivše zemlje SFRJ su ostalim nacijama od 2006. prepustile samo tri zlata: Mađarima dva i Italijanima jedno.
- To je dokaz da je jugoslovenska škola bila daleko najbolja u drugoj polovina 20. veka, da je imala takav kapacitet i toliko znanja da je bilo dovoljno da se u kratkom periodu formiraju tri države na vaterpolo mapi koje će osvajati evropska i svetska prvenstva i Olimpijske igre - naglašava Prlainović.
Moćni su bili i klubovi, tako da su Bečej, Partizan i Crvena zvezda bili prvaci Evrope, a Radnički pobednik Evrokupa. Crno-beli su 1998. osvojili LEN trofej.
- Pada u oči da su srspki klubovi od 2000. do 2014. bili uspešniji nego u staroj Jugoslaviji, jer su evropske trofeje, osim Partizana, osvajali i Bečej, Crvena zvezda i Radnički - konstatuje Prlainović.
Hrvatski klubovi imaju još više titulu prvaka Evrope (Jug 3, Jadran ST 2, Mladost 1, POŠK 1), a Mladost i Jug osvajali su i Kup LEN. Čast Crne Gore spasli su Primorac, kao šampion Evrope, i Kataro, osvajanjem Evrokupa. Jug je dva puta bio pobednik Superkupa Evrope, a po jednom Partizan, Crvena zvezda, Mladost i Jug.
RUKOMET je i te kako bio uspešan u bivšoj državi. Prvi pobednici olimpijskog turnira 1972. u Minhenu bili su Jugosloveni. Isti uspeh ponovili su 1984. u Los Anđelesu, kada su se olimpijskom zlatu radovale i dame. Žene su prvakinje sveta postale 1973, a muškarci 13 godina kasnije. Titule prvaka Evrope osvajali su i klubovi (Partizan Bjelovar, Borac Banjaluka, Metaloplastika)...
Od raspada zemlje teško su se oporavljali u našem savezu. Imali su sjajne igrače i igračice, ali reprezentacija je retko dolazila do pobedničkog postolja. Muškarci su bili dva puta treći na SP 1999. i 2001, a uzeli su i evropsku bronzu (EP se igraju od devedesetih godina) 1996. Kao Srbija, imaju samo jednu medalju, evropsku 2012. u Beogradu. Dame su do 2001. stigle do svetske bronze, a bile su i vicešampionke planete na SP 2013. u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ: VRAĆAMO RUKOMET U MODU: Andrea Lekić, za "Novosti", posle sjajne partije rukometašica protiv Danske na EP
Od "orlova", daleko uspešniji su Hrvati i Crnogorke. "Kauboji" su osvojili dva olimpijska zlata i jednu bronzu, svetsko zlato uz tri srebra i jednu bronzu, jedino nisu bili prvaci Evrope, ali zato imaju dva srebra i tri bronze na EP. Slovenci su prijatno iznenadili prošle godine, kada su bili treći na SP, a imaju i evropsko srebro. Crnogorke se diče sa evropskim zlatom i olimpijskim srebrom.
- Primetno je da su Hrvati, kao i u fudbalu, više ulagali od Srbije. Oni su uz Francuze obeležili svetski rukomet u poslednjih 20 godina. Imaju dva olimpijska i jedno svetsko zlato uz pregršt drugih medalj - konstatuje Prlainović.
Klubovi bivše Juge bili su uspešni u evrokupovima. Zagreb je bio dva puta prvak Evrope, a po jednom Celje i Vardar. Kup EHF osvojio je Metković, a Kup izazivača Jugovića iz Kaća i Simos Koper. Kod žena, šampionke Evrope dva puta su bile rukometašice Budućnosti i slovenačkog Krima, a jednom hrvatska Podravka. Ljubljanska Olimpija osvojila je Kup EHF, dok su u Kupu izazivača trijumfovali kruševački Napredak, Naisa i zagrebačka Lokomotiva.
- Vidi se da je u uspešnim sportovima bivše Jugoslavije slična priča. Zagreb je godinama vukao hrvatski rukomet, kao Partizan vaterpolo u Srbiji, ili igračice Budućnosti rukomet u Crnoj Gori. Dakle, iz jednog jakog klub crpili su se igrači za nacionalni tim. Za mene je fenomen i Slovenija, jer je osvojila zlato u košarci, srebro u odbojci i bronzu u rukometu - zaključuje Prlainović.
Rukometašice Srbije vicešampionke planete 2013. Foto: N. Paraušić
AS DO ASA
DA se nije raspala bivša Jugoslavija pitanje je da li bi sada bilo toliko zvezda...
- Mnogo je igrača koji nikad ne bi zaigrali za A reprezentaciju da je ostala velika zemlja. U spontanim razgovorima verujem da bi zadali glavobolji svakom treneru ili selektoru da sastavi najbolji tim iz država bivše SFR Jugoslavije. Naročito u vaterpolu - kaže Prlainović.
SRPKINjE BEZ PREMCA
NAŠE dame dominiraju u ekipnim sportovima. Odbojkašice, košarkašice i rukometašice svojoj zemlji donele su četiri zlata, tri srebra i četiri bronze. Crnogorke se u rukometu diče zlatom i srebrom, a Hrvatice u odbojci sa tri srebra.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
JOKIĆ ODIGRAO MEČ ZA ANALE: Nikola u drugom poluvremenu uradio nešto o čemu Ameri mogu da sanjaju (VIDEO)
Srpski košarkaš Nikola Jokić postigao je 40 poena u pobedi i velikom preokretu Denver nagetsa nad Atlanta hoksima rezultatom 134:133 (23:41, 31:32, 40:30, 40:30) i to posle zaostatka od 23 poena u jednom trenutku meča.
06. 12. 2025. u 08:09
"ZNALI SMO DA ĆE BITI TEŠKA ATMOSFERA": Junak Barselona posle pobede nad Crvenom zvezdom
BARSELONA je uspela da pobedi Crvenu zvezdu u Beogradu sa 89:79 u 14. kolu Evrolige, a jedan od junaka trijumfa bio je Vil Klajburn.
05. 12. 2025. u 22:50
IZNENAĐENJE U EVROLIGI: Valensija pobedila Panatinaikos usred Atine
VALENSIJA je pokazala da je ove sezone veoma opasan i dobar tim. Ekipa iz Španije je iznenadila Panatinaikos u Atini i pobedila je sa 79:89 (22:19, 22:19, 17:27, 18:24).
05. 12. 2025. u 22:35
"BILI SU PAMETNIJI": Saša Obradović utučen nakon poraza Zvezde od Barselone
KK Crvena zvezda dočekala je u 14. kolu Evrolige Barselonu. Slavio je tim iz Španije 79:89, a nakon meča Obradović je izneo svoje utiske.
05. 12. 2025. u 22:12
PREKINUTA NEVEROVATNA SERIJA ZVEZDE: Barselona srušila crveno-bele u punoj "Areni"
CRVENA zvezda je prekinula od sedam pobeda kod kuće u Evroligi. Barselona je savlada crveno-bele u prepunoj "Beogradskoj areni" sa 79:89 (17:21, 22:25, 18:17, 22:26).
05. 12. 2025. u 22:02 >> 22:10
Običan radnik
02.01.2019. 12:18
je*o vas sport od toga narod ne živi već vi koji se time bavite i usisavate pare od toga!
Ma Srbija za sva vremena za ceo zivot.
Evropsko zlato u vaterpolu osvojeno 1991. u Atini može slobodno da se računa kao medalja Srbije, jer hrvatski vaterpolisti nisu nastupili na tom takmičenju.
Medalje SFRJ pripadaju Srbiji, tako da ne razumem zašto ih niste uračunali? Ko ne veruje neka proveri na sajtovima međunarodnih sportskih federacija. Svugde je Srbija označena kao naslednik članstva. Ako smo naslednik članstva, onda smo naslednik i medalja. Drugačije ne može da bude.
Zato što smo u mogućnosti!!!
Komentari (7)