KAO čovečanstvo smo možda i zaslužili sve što nam se sada događa. Naneli smo mnogo nepravde prirodi, koja nam sada žestoko vraća. Pokazuje nam da je jača od ljudi, a mene više od svega brine šta će biti sa svetom kada se izborimo sa virusom korona. Čeka nas velika kriza na mnogim poljima - analizira, u intervuju za "Novosti", Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Kako izgleda jedan dan u izolaciji, kako trošite vreme, šta radite, što pre vanrednog stanja nikad niste?

- Zbog trenerskog posla u sedam zemalja do kuće sam samo svraćao. Premalo vremena sam u domu provodio i kao dečak. Pošto sam jedinac, spas sam tražio napolju, na ulici, u sportu. Dakle, kod kuće bih samo prespavao. Sad je totalno drugačije. Dobio sam silom prilika šansu da upoznam moje stvari koje sam nagomilao svih godina. Iznenađen sam šta sve imam! Neke fotografije me obraduju, ili stvari koje sam zaboravio da su kupljene davnih godina. Upoznajem sopstvenu kuću...

Koliko vremena provodite uz telefon, uz televizor? Šta radite, da li dan brzo prođe?

- Dan ne prođe brzo, svako ko kaže da prođe - laže. Pogotovo meni, s obzirom na tempo i način života. Nekad sam, kad nije bilo obaveza, redovno sebi nametao zadatke. Odlazio bih do Knjaževca, Skoplja, Subotice... i vratio se istog dana. Sada sam kao vozač F1 kojeg su na silu izvukli iz bolida i prebacili ga u miran penzionerski život. Ne može da mi bude lepo.

Šta vam najviše nedostaje, što je redovna navika, a sada nemoguća misija zbog vanrednog stanja?

- Unuka Lana! Viđam je i čujem samo na "Skajpu". Ona mi najviše nedostaje, a onda svakodnevne aktivnosti. Odlasci u OKS. I bolestan sam redovno odlazio.
BEZ KRAJA LIGA NEMA PRAVDE SPORTSKE federacije čekaju rasplet sa virusom korona. Ne zna se ni kad, ni kako, ni da li će da se završe sezone u raznim sportovima. Šta bi bilo najbolje rešenje, proglasiti Crvenu zvezdu šampionom u fudbalu, Partizan u košarci... Ili?
- Ako se ne odigra do kraja, pravednog rešenja nema. Jedino je sportski da se sve reši na borilištima kakvo god bilo - košarkaško, fudbalsko, odbojkaško, tatami, strunjača...

Želite li da odmah nešto uradite kad sve prođe, a sad ne možete?

- Sigurno, da vidim unuku. A teško mi pada i što sam u ugroženoj grupi od preko 65 (Maljković će 20. aprila napuniti 68, op. a). Onda neminovno pomislim "ala si brzo ostario", jer prijatelji redovno zovu i nude pomoć ako je potrebna u izolaciji. Život trči pored nas i iznenađuje brzinom.

Ne izlazite, jedina šansa vam je nedelja rano ujutro?

- Nikad nisam išao u prodavnice. Volim pijacu kad imam vremena, tamo osećam miris sela i bogatstvo Srbije. Gledam seljake, dobre ljude, neiskvarene. Oni su najčistiji deo srpskog naroda. Ali, čim više od mesec dana budu u Beogradu pokvare se kao i paradajz. Na sreću, ima ih još uvek.

Koliko vam nedostaju prenosi sportskih događaja?

- Ova nesreća sa virusom je u stvari pokazala koliko je život siromašniji ljudima bez sporta. Stotine sa kojima se čujem mi isto kažu. Platili bismo da gledamo. Sad se vidi koliko sport znači i u zabavi, ne samo zdravstveno.

Kako vam izgleda sve što se događa u celom svetu, kompletan haos koji je izazvao virus korona?

- Imam redovne kontakte sa brojnim ljudima u mnogim zemljama, pa i u onima koje je virus najteže pogodio. Slažemo se da se neprijatelj ne poznaje. Imamo skauting, kao pred utakmice u košarci, ali veoma malo znamo o virusu iako medicina stalno napreduje. Dve zemlje su osumnjičene za sve, jedna je Kina, druga SAD. A mi smo, kao čovečanstvo u ovoj epohi, zaslužili sve što nam se događa. Priroda nam žestoko vraća. Mislim na sve nepravde, od otopljavanja, nepoštovanja njenog očuvanja, nuklearne probe znane i neznane, način ishrane, korišćenje hemije a ne prirode. Ona nam sad pokazuje da je jača od ljudi, jer se naljutila.

Najavljuje se kriza, niko ne zna šta nas čeka kad se planeta izbori sa aktuelnim mukama?
UDARAC NA KASUJAPANCI su saopštili da odlaganje znači i enormne dodatne troškove. Kakav finansijski udar će pretrpeti OKS?
- Ne znam precizno, nisam finansijski stručnjak. Došli smo u brutalno kontroverznu situaciju. Hteli smo što pre da kupimo avio-karte za Igre u Japanu, kako bi bile što jeftinije, jer vodimo računa o svakom državnom dinaru. Odavno smo platili, nisu propale, ali biće štete. Tu su i troškovi mnogih priprema. Na primer, džudista i rvač se spremaju i za deo borbe na tlu i na nogama, pa moraju na pripreme i na Kubu i u SAD. Moramo svi u OKS da zapnemo, da vratimo novac kroz nekog novog sponzora, koji bi obogatio pul.

- Ne brine me toliko opasna bolest koja je odnela hiljade života. Mislim da ćemo uspeti da se izborimo ili će bolest da nestane. Brine me situacija posle toga. Svet će da uđe u veliku krizu, mislim na sve segmente života. Plašim se da se sve ne pretvori u pakao sa mnogo težim posledicama. Čekaju nas otpuštanja, štrajkovi, nemiri, uništavanje lepih gradova koje su generacije decenijama pravile, kao što je Pariz. Neki će želeti da zapale dobar deo sveta. Štete su već nenormalne. A onaj od koga budemo uzimali kredite, i mi i ceo svet, verovatno zna tajnu ovog virusa ili ima ključeve svega.

Kako vidite borbu Srbije, da li smo spremni za veliki izazov?

- U odnosu na finansijski potencijal i razvijenost, Srbija se izvanredno bori. Mislim da su naše mere prave. Nažalost, kod nas se narod ne boji države. Ima zemalja gde se boji, gde je disciplina mnogo veća, ali smo na dobrom putu, neophodna je još već disciplina.

Ljudi različito gledaju na izolaciju, policijski čas?

- Svima koji smo služili JNA i navikli da budemo i po tri dana u rovu sa haubicama 155 mm i VBR-om, da čuvamo Tita kao treći prsten obezbeđenja po hladnoći, kiši, snegu... ona ne pada teško. Da ne ispadne da se hvalim, ali ja sam mogao da istrčim tada 10 km pod punom ratnom opremom. Ne pada teško ni onima koji su krvarili, dobijali žuljeve na radnim akcijama. Pada teško ljudima koji nisu potrčali za loptom, koji nisu razbili nijedan prozor, ne trpe bol, nisu navikli da stisnu zube. Kad sve ovo prođe, moramo i društvo da popravimo, da vratimo profesore fiskulture koji su bili važniji od profesora matematike ili hemije.

Šta za OKS znači odlaganje Igara u Tokiju?

- To je jedina ispravna odluka. MOK sa Tomasom Bahom na čelu je veoma ozbiljna organizacija. Japanci su mnogo uložili u OI. Bili smo tamo, kao predstavnici OKS, početkom jeseni. Igre su već tada mogle da počnu u možda najozbiljnijoj zemlji na svetu. Izdvojiću vam detalj da se vidi koliko vode računa o svemu. "Tojota" je na Belom dvoru imala promociju vezanu za OI. Tamo sam sreo Miroslava Cerara, velikog gimnastičkog šampiona. Pitao me je šta su mu Japanci poklonili kad je bio njihov gost. Nisam, naravno, znao. A dobio je konja sa hvataljkama na kojem je na OI 1968. osvojio zlato, obezbedili su mu i prevoz do Slovenije. Kakva je to zemlja! Dobio je najvredniji trofej u briljantnoj karijeri.

KOSTIĆ VRATIO SVETLO U SANU
KUM Vladimir Kostić je predsednik SANU. Da li je njegovim dolaskom na čelo ove organizacije ona postala društveno angažovanija, jer su joj mnogi godinama zamerali da se ne oglašava o najbitnijim pitanjima za Srbiju?

- Kostić je fantastičan čovek i intelektualac, jedan od najboljih studenata medicine svih vremena, bez devetke, samo je znao za desetke. U SANU je vratio svetlo, ljudi tamo ozareni i ulaze i isto izlaze. Vide da postoji nova politika, novo razumevanje, za dobre ideje. Digitalni centar je dostignuće vredno najveće državne nagrade, imali su seriju briljantnih izložbi. Ona OKS vezana za Tokio je odložena za sledeću godinu. Ko se razume u pomorstvo, zna da kum ima i ehosonder i perimetar u svom vlasništvu. Ali da ga ne hvalim, biće i ovako mnogo ljut.