Maljković: Ko bude delio kredite zna tajnu ovog virusa

KAO čovečanstvo smo možda i zaslužili sve što nam se sada događa. Naneli smo mnogo nepravde prirodi, koja nam sada žestoko vraća. Pokazuje nam da je jača od ljudi, a mene više od svega brine šta će biti sa svetom kada se izborimo sa virusom korona. Čeka nas velika kriza na mnogim poljima - analizira, u intervuju za "Novosti", Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Kako izgleda jedan dan u izolaciji, kako trošite vreme, šta radite, što pre vanrednog stanja nikad niste?

- Zbog trenerskog posla u sedam zemalja do kuće sam samo svraćao. Premalo vremena sam u domu provodio i kao dečak. Pošto sam jedinac, spas sam tražio napolju, na ulici, u sportu. Dakle, kod kuće bih samo prespavao. Sad je totalno drugačije. Dobio sam silom prilika šansu da upoznam moje stvari koje sam nagomilao svih godina. Iznenađen sam šta sve imam! Neke fotografije me obraduju, ili stvari koje sam zaboravio da su kupljene davnih godina. Upoznajem sopstvenu kuću...

Koliko vremena provodite uz telefon, uz televizor? Šta radite, da li dan brzo prođe?

- Dan ne prođe brzo, svako ko kaže da prođe - laže. Pogotovo meni, s obzirom na tempo i način života. Nekad sam, kad nije bilo obaveza, redovno sebi nametao zadatke. Odlazio bih do Knjaževca, Skoplja, Subotice... i vratio se istog dana. Sada sam kao vozač F1 kojeg su na silu izvukli iz bolida i prebacili ga u miran penzionerski život. Ne može da mi bude lepo.

Šta vam najviše nedostaje, što je redovna navika, a sada nemoguća misija zbog vanrednog stanja?

- Unuka Lana! Viđam je i čujem samo na "Skajpu". Ona mi najviše nedostaje, a onda svakodnevne aktivnosti. Odlasci u OKS. I bolestan sam redovno odlazio.

- Sigurno, da vidim unuku. A teško mi pada i što sam u ugroženoj grupi od preko 65 (Maljković će 20. aprila napuniti 68, op. a). Onda neminovno pomislim "ala si brzo ostario", jer prijatelji redovno zovu i nude pomoć ako je potrebna u izolaciji. Život trči pored nas i iznenađuje brzinom.

Ne izlazite, jedina šansa vam je nedelja rano ujutro?

- Nikad nisam išao u prodavnice. Volim pijacu kad imam vremena, tamo osećam miris sela i bogatstvo Srbije. Gledam seljake, dobre ljude, neiskvarene. Oni su najčistiji deo srpskog naroda. Ali, čim više od mesec dana budu u Beogradu pokvare se kao i paradajz. Na sreću, ima ih još uvek.

Koliko vam nedostaju prenosi sportskih događaja?

- Ova nesreća sa virusom je u stvari pokazala koliko je život siromašniji ljudima bez sporta. Stotine sa kojima se čujem mi isto kažu. Platili bismo da gledamo. Sad se vidi koliko sport znači i u zabavi, ne samo zdravstveno.

Kako vam izgleda sve što se događa u celom svetu, kompletan haos koji je izazvao virus korona?

- Imam redovne kontakte sa brojnim ljudima u mnogim zemljama, pa i u onima koje je virus najteže pogodio. Slažemo se da se neprijatelj ne poznaje. Imamo skauting, kao pred utakmice u košarci, ali veoma malo znamo o virusu iako medicina stalno napreduje. Dve zemlje su osumnjičene za sve, jedna je Kina, druga SAD. A mi smo, kao čovečanstvo u ovoj epohi, zaslužili sve što nam se događa. Priroda nam žestoko vraća. Mislim na sve nepravde, od otopljavanja, nepoštovanja njenog očuvanja, nuklearne probe znane i neznane, način ishrane, korišćenje hemije a ne prirode. Ona nam sad pokazuje da je jača od ljudi, jer se naljutila.

Najavljuje se kriza, niko ne zna šta nas čeka kad se planeta izbori sa aktuelnim mukama?

Kako vidite borbu Srbije, da li smo spremni za veliki izazov?

- U odnosu na finansijski potencijal i razvijenost, Srbija se izvanredno bori. Mislim da su naše mere prave. Nažalost, kod nas se narod ne boji države. Ima zemalja gde se boji, gde je disciplina mnogo veća, ali smo na dobrom putu, neophodna je još već disciplina.

Ljudi različito gledaju na izolaciju, policijski čas?

- Svima koji smo služili JNA i navikli da budemo i po tri dana u rovu sa haubicama 155 mm i VBR-om, da čuvamo Tita kao treći prsten obezbeđenja po hladnoći, kiši, snegu... ona ne pada teško. Da ne ispadne da se hvalim, ali ja sam mogao da istrčim tada 10 km pod punom ratnom opremom. Ne pada teško ni onima koji su krvarili, dobijali žuljeve na radnim akcijama. Pada teško ljudima koji nisu potrčali za loptom, koji nisu razbili nijedan prozor, ne trpe bol, nisu navikli da stisnu zube. Kad sve ovo prođe, moramo i društvo da popravimo, da vratimo profesore fiskulture koji su bili važniji od profesora matematike ili hemije.

Šta za OKS znači odlaganje Igara u Tokiju?

KUM Vladimir Kostić je predsednik SANU. Da li je njegovim dolaskom na čelo ove organizacije ona postala društveno angažovanija, jer su joj mnogi godinama zamerali da se ne oglašava o najbitnijim pitanjima za Srbiju?