“Sanjam medalju na Olimpijskim igrama”: Andrea Arsović za “Novosti” o Tokiju, karijeri, planovima, ulozi u Partizanu

STRELjAŠTVO u Srbiji je oduvek bio trofejni sport koji je doneo mnogo olimpijskih medalja i izuzetnih međunarodnih uspeha kroz decenije zlatne prošlosti. Međutim, sadašnjost je isto tako slavna i ogleda se u liku i delu Andree Arsović (33), jedne od najuspešnijih srpskih strelaca sa kojom smo u razgovoru za "Novosti", posle osvajanja bronzane medalje na EP u poljskom Vroclavu, napravili retrospektivu dosadašnje karijere.

Vratili smo se na same početke treniranja streljaštva, prisetili se najslavnijih trenutaka, neispunjenih snova, kakva je budućnost streljačkog sporta u Srbiji i uopšteno govorili šta je sve potrebno kako bi se postao vrhunski sportista.

- Prvi kontakt sa streljaštvom sam imala u šestom razredu, odmah posle bombardovanja, tako što me je komšija nagovorio da treniram sa njim. Prvo sam mislila da je to muški sport i da nije za mene, ali sam se iznenadila kada sam videla da ima više devojčica nego dečaka. U početku je to bilo više zbog društva i neke vanškolske aktivnosti - počinje svoju priču Andrea.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija želi organizaciju Evropskog prvenstva u streljaštvu

Ipak, 20 godina kasnije, Andrea je jedna od najboljih u Evropi i svetu.

- Videla sam da mi ide od ruke, odmah sam počela da osvajam medalje i da ostvarujem odlične rezultate. Uvek sam se lepo osećala na strelištu, prevashodno zato što je to individualni sport i želela sam da sve zavisi od mene kao i činjenica da sam imala odlične trenere. Moj prvi trener je i moj sadašnji trener - Dragan Donević koji me najbolje razume i oseća. Video je šta mi prija i na najbolji način me je usmerio. 2005. godine sam ušla u juniorsku reprezentaciju i to je prelomni trenutak za mene, kada sam odlučila da je streljaštvo sport u kojem vidim sebe. Bila sam i juniorski prvak Evrope, treća na svetu i ređala sam zavidne rezultate koji su me samo sve više i više približavale odluci da se upustim u profesionalne vode. Još jedna bitan stvar je podrška roditelja koju sam uvek imala.

- Najvažnija stvar je da to nešto čime se bavite iskreno volite. Iz dubine duše. A ako je tako onda će i svaka prepreka na koju naiđete biti lakše premostiva. Ja imam neverovatnu ljubav prema svom sportu i motivacija za osvajanjem novih odličja je ostala ista kao i prvog dana. Neopisiva energija me obuzme kada stanem sama ispred mete. Kada to nestane, znaću da je došao kraj i u trenutku ću prelomiti, ali zasada je taj trenutak još daleko.

PROČITAJTE JOŠ: Uvek deo samog vrha: Strelci ponosni posle pet osvojenih medalja na Evropskom prvenstvu u Poljskoj

U nastavku sezone, sav fokus je stavljen na OI u Tokiju, koje počinju za nešto više od četiri meseca, i gde Andrea kao i uvek očekuje i cilja najviši plasman.

- I mi kao i teniseri imamo četiri velika turnira kao i završni turnir na kraju godine. Prvi sledeći se održava u Indiji i počinje za koji dan. Međutim, pošto nisam imala odmora ove sezone zato što je sve bilo podređeno osvajanju kvote za Igre, propustiću taj turnir kako bih se malo odmorila i trenirala u Srbiji. U aprilu me očekuje predolimpijski turnir i to će predstavljati odličnu uvertiru zato što će se održati na istom strelištu kao i same OI. Ambicije su uvek najviše. Nekad se desi da je u pravom trenutku tempirana forma, ali se ne poklope sve kockice. Jedva čekam da nastupam za Srbiju i predstavljam je u najboljem svetlu. Sanjam olimpijsku medalju, a verujem da i svi drugi sportisti isto misle. Ne postoji bolji osećaj nego boriti se za svoju zastavu - ushićeno govori devojka rodom iz Drvara.

Posle Londona 2012. i Rija 2016, ovo će biti treće OI na kojima će Andrea nastupati. Iskusnija je, a samim tim i mudrija, i upravo to može da donese prevagu u odlučujućim trenucima na ovogodišnjem nastupu.

- Verujem da svaki sportista ima drugačije faze sazrevanja. Svi imaju neki lošiji period kada jednostavno ništa ne ide od ruke i kada nastupa kriza. To smo između ostalog videli i kod Novaka Đokovića. Kvalifikovala sam se za Rio dve godine ranije i prosto nisam mogla da dočekam tako da sam možda i izgorela pre vremena. Sada je situacija drugačija, iskusnija sam, smirenija i oko sebe imam odličan tim.

Koliko je streljaštvo kao sport u našoj zemlji dobio na popularnosti kod današnje omladine je pitanje koje uvek zanima mnoge.

- Moja generacija je mnogo toga uradila u promociji streljaštva, a i nova tehnologija nam je u tome mnogo pomogla. Svesna sam da se bavim javnim poslom i baš tu činjenicu smo svi u Savezu iskoristili da, pre svega, na osnovu naših rezultata budemo uključeni kroz medije i pomoću toga smo uspeli da naš sport podignemo na viši nivo i da on bude prepoznatljiv.

PROČITAJTE JOŠ: Veliki uspeh Srpkinje: Bobana prvakinja Evrope u streljaštvu!

Talenat je neophodan kako bi imao početnu podlogu za stvaranje vrhunskih rezultata, ali naša sagovornica ističe da su naporni rad i trening najvažnija formula kako od nebrušenog talenta postati šampion.

- Sve je u treningu kao i u svakom drugom sportu. Svako od nas ima određeni talenat, ali isto tako je svako od nas uložio nenormalan trud da bi ostvario svoje ciljeve. Svaki strelac ima drugačiji karakter i baš ta individualnost koju sam ranije spomenula je ta koja nas razlikuje. Neko je mirnije naravi, dok neko izrazito pokazuje emocije tokom nastupa, ali to ne znači da postoje pojedine osobine koje izdvajaju vrhunskog strelca od drugih. Najvažnija stvar je posvećenost i radna etika i to ne važi samo za streljštvo nego i za bilo koju delatnost kojom se čovek bavi u životu - naglašava Andrea.

- U Partizanu postoji pravilo da neki istaknuti sportista kluba ima i poziciju u Sportskom društvu, tako da su me pre pet godina kontaktirali sa tom idejom i u prvi mah sam mislila da je taj poziv prerano došao. Međutim, prihvatila sam i sa svima imam divnu saradnju. Lepo su me dočekali i prihvatili. To je odlično za mene u ovom trenutku zato što mogu mnogo toga da naučim i zato što generalno želim da ostanem u sportu u nekoj ulozi i po završetku karijere - zadovoljno naglašava devojka koja nas je bezbroj puta učinila ponosnim što dolazimo iz zemlje Srbije.

VOLIM PARTIZAN

ANDREA celu karijeru nastupa u jednom klubu - Partizanu, za koji ne krije da je navijati porodična tradicija i koji joj mnogo znači.

- Mojim roditeljima je bilo izuzetno važno da se sestra i ja bavimo sportom i pošto mi tata navija za Partizan, to se lepo poklopilo. Još od osmog razreda smo išli na utakmice, prvo sa streljačkim klubom, a posle i sami, tako da se ta ljubav prema Partizanu proširila dalje. Sasvim je normalno podržati svoje kolege iz drugih sportova i nastaviću to da činim - ističe višegodišnja najuspešnija sportistkinja JSD.