ZAOBILAZNICOM do ispunjenja mladalačkog sna. Usred američke trenerske odiseje duge 20 godina, jedan poziv vratio je Igora Kokoškova kući. Poziv koji svi čekaju, a samo retki dočekaju.


Novog selektora Srbije verno prati "sreća" u trenerskoj tomboli: od zvanja prvog evropskog asistenta u koledž i NBA košarci, prvog neameričkog pomoćnog trenera sa NBA titulom i člana stručnog tima na ol-star meču, do promocije u prvog glavnog trenera NBA tima rođenog i odraslog van američkog tla. Ovakvu biografiju, prožetu senzacionalnom titulom prvaka Evrope sa Slovenijom, nije moguće ispisati srećnom rukom.


“Game changer”, odnosno čovek koji redefiniše standarde, kao trener početnik nije maštao o američkom snu.


- Nisam imao takve pretenzije pre 20 godina - iskren je prvi asistent u "stafu" Sakramento Kingsa. - NBA je bila tabu tema, nedodirljiv svet za igrače, posebno za trenere. Moj dolazak u NBA bio je sticaj okolnosti, donekle i sreće. Odrastao sam u Beogradu, učio od srpskih i jugoslovenskih trenera. Nacionalni tim bio nam je mnogo bliži i realniji, nešto što smo mogli da dodirnemo i gravitirali smo ka tome.


PROČITAJTE JOŠ: Jokić slavio u srpskom derbiju protiv Bogdanovića i Bjelice

PONOVO BIH UZEO FINIKS POGLED na sezonu u Finiksu u ulozi glavnog trenera:
- Sjajno životno iskustvo. Kada vratim film, ponovo bih se prihvatio tog posla. Nažalost, neke stvari jednostavno ne kliknu, ali u meni nema loših sećanja na tu sezonu. Tim je bio izuzetno mlad, balans "rostera" je bio takav da nismo mogli da imamo bolji rezultat. Čovek uči iz svake sezone, posebno iz one u kojoj se neke utakmice gube. Pobede pri kraju govore da taj mladi tim nije odustao od borbe i da smo izvukli maksimum u tom trenutku.


Ovako definiše razliku u doživljaju dve bitne stanice u karijeri - NBA "head coach" u Finiksu i trener svog nacionalnog tima.


- Pored svih obaveza i mog posla u NBA timu, dela porodice koji živi u Americi, odluka da se na neki način trenerski vratim u Srbiju je čisto emotivne prirode. Bazira se na osećaju da se vraćaš tamo gde pripadaš i odakle si krenuo. NBA je posao i deo moje svakodnevice, rad sa reprezentacijom zadovoljstvo i čast.


Na izvor se vratio ploveći američkim vodama, ali i rukavcima koji su ga vodili do selektorskog posla u Gruziji i Sloveniji.


- Duže od deset godina sam u FIBA košarci, taj kontakt sa nacionalnim selekcijama bio je i način da zadržim posao u NBA. Radio sam osam godina sa gruzijskom reprezentacijom i dve sa slovenačkom, što mi je dalo mogućnost da ostanem na NBA tržištu. Sa druge strane i da budem prisutan na evropskom i, iskreno, da se takmičim sa evropskim timovima i trenerima, da učim od njih i postanem bolji. Uz dužno poštovanje prema gruzijskoj i slovenačkoj reprezentaciji, to ne može da se poredi sa ovim. Ja sam Srbin, Beograđanin, u Srbiji su moji porodični i profesionalni koreni.


PROČITAJTE JOŠ: Bogdan pogađa, Bjelica psuje: Srbi pokušavaju na sve načine da razdrmaju navijače Sakramenta (VIDEO)


Iza nacionalnog tima je neuspeh na Svetskom prvenstvu u Kini, ispred imperativ plasmana na Olimpijske igre u Tokiju preko kvalifikacionog turnira u Beogradu. Neko bi rekao - delikatna situacija.


- Kalkulacija nije bilo, nisam imao takav racionalan stav po pitanju šta se dešavalo do sada i koji je sledeći korak. Upućen sam u zbivanja, rezultate, ukrštali su nam se i putevi. I sa Gruzijom i sa Slovenijom igrao sam protiv Srbije. Znam da su sledeće godine Olimpijske igre, ali to nije uticalo na odluku. Preuzeo bih reprezentaciju i da se igraju samo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2021, tako je bilo i sa Slovenijom koja se tada nije kvalifikovala ni za jedno veće takmičenje. Uvek je delikatna situacija, svima su nam poznati standardi koje su postavile generacije prethodnih decenija.



Foto: N. Paraušić
Elegantnim profesionalizmom prelazi preko odgovora na pitanje da li dalji angažman zavisi od plasmana na OI.


- Savez ima strategiju i dugogodišnji plan, ali je moj lični stav mnogo važniji od dogovora, a to je da se ostvare ambicije i zacrtani ciljevi. Postavljam ih sebi kao takmičaru i to ne dolazi iz Saveza.


Ćutanjem odobrava konstataciju da je njegov najveći uspeh zlato sa Slovenijom na Evrobasketu 2017. U finalu je pobedio svoju Srbiju.


- Treba biti realan. Nisam preuzeo Sloveniju znajući da ćemo za dve godine igrati u finalu Evropskog prvenstva, i to protiv Srbije. Naš nacionalni tim imao je veoma dobrog selektora, koji je u prethodnih pet-šest godina ostvario zapažene rezultate. Nisam mogao da čekam da se otvori to mesto da bih mogao da vodim svoju zemlju. Mnogo veći treneri od mene nikad nisu dobili tu šansu. Činjenica je da ne bih dobio mogućnost da budem selektor Srbije da nismo napravili takav uspeh sa Slovenijom. Kada je sticajem okolnosti došlo do te utakmice, mogao sam samo da uživam u takmičenju sa asovima na terenu i van njega, da ukrstimo koplja i vidimo ko je bolji. Ne mislim da je neko očekivao da ću da napustim slovenački tim zato što u finalu igram protiv svoje zemlje.


PROČITAJTE JOŠ: Dominacija Jokića protiv Memfisa: Rekordom sezone vodio Denver do pobede (VIDEO)


Očekuje smotru radnog naziva "najbolje iz Srbije" na junskom predolimpijskom turniru u "Areni".


- Svi ti momci su velike patriote, ambasadori srpskog sporta i uvek su rado igrali za nacionalni tim. To je njihova odluka, nije obaveza. Bitno je da ne postoji presija, to zadovoljstvo mora da ide iz čoveka. Želim im da imaju dobre sezone i budu zdravi, da okupimo najbolje što imamo sledećeg leta i prođemo zajedno kroz te utakmice.


Svi se nadaju sa - Nikolom Jokićem.


- U kontaktu sam sa svim igračima, sa Nikolom takođe. Ne može se očekivati da bilo ko od tih momaka u ovom trenutku da čvrstu garanciju da želi da igra. Oni ne igraju za selektora, već za nacionalni tim. U ovom trenutku pričamo o njima, njihovim sezonama. Ne vidim razlog da ne budu motivisani da igraju za reprezentaciju u olimpijskoj godini.


Za zemlju košarkaške tradicije kakvu ima Srbija, period od 17 godina bez titule deluje kao večnost.


- Mislim da je košarka i dalje sport broj 1 u Srbiji, da imamo očekivanja i standarde koji nisu mali. Uvek treba da postoji doza realnosti, svest da ostale nacije napreduju. Košarka je globalni sport i ništa ne ostaje isto. Takođe moramo da budemo svesni problema koji postoje u proizvodnji mladih igrača, u razvoju srpske košarke, da sagledamo gde je naša klupska košarka u ovom trenutku. Sve te stvari utiču na finalni proizvod, a to je nacionalni tim. Imali smo sjajne rezultate prethodnih godina, ali se slažem da zlato ipak drugačije sija.


PROČITAJTE JOŠ: Gudurić: U NBA se igra drugačija košarka, dobio sam savete od Bogdanovića i Bjelice


Simbolično, novogodišnji intervju "Novostima" zatekao je Kokoškova u Indijanapolisu. Tamo gde se 2002. naša košarka poslednji put pozlatila.


- Tada sam radio u Klipersima i kao gledalac bio svedok te zlatne generacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo. Nisam neko ko obećava, ne koristim velike reči. Mogu samo da obećam da ćemo se spremiti najbolje što možemo i pokušati da dobijemo svaku utakmicu i svaku četvrtinu.


AMBASADORI

KOKOŠKOV u Sakramentu ima na oku Bogdanovića i Bjelicu, Jokić je zaštitno lice Denvera, dok su Marjanović i Gudurić retko pod NBA reflektorima.

- Nikad ne treba zaboraviti da igraju u najboljoj ligi na svetu i da treba da budemo ponosni na njih, što ne znači da su ostale lige manje bitne. Pravi su ambasadori srpske košarke, o njima se i u Americi dosta piše. Generalno, imaju solidne sezone i očekujem da igraju još bolje.


IMAMO DOVOLjNO NAŠIH IGRAČA

PITANjE da li i Srbija treba da krene putem naturalizacije stranih igrača izazvalo je oštru polemiku.

- Stav o tome donosi Savez kao ozbiljna institucija, a ne trener. Čak ne vidim ni o kome konkretno pričamo u ovom trenutku. To su neke tabloidne teme ili pitanja više hipotetičkog karaktera. Imamo više nego dovoljno naših igrača. U ovom trenutku, interno u okviru Saveza nemamo diskusiju o tome.