Šćepanović za “Novosti”: Posle podbacivanja lopte ne poznajem više ni majku rođenu

U HALU sportova "Ranko Žeravica", pred sudar dva košarkaška diva, srpskog i crnogorskog, Partizana i Budućnosti (21.00), trener gostiju Vlado Šćepanović uneće emocije. One najlepše iz sezona kada je u crno-belom dresu osvajao trofeje, ali i srca navijača beogradskog kluba.

- Svakako da ih ima, dve godine sam proveo sa crno-belima, napravili smo odlične rezultate, napredovao sam kao igrač, Partizan je osvajao titule, pa je bilo obostrano zadovoljstvo. Sport svakako ne ide bez emocija, ali nikako ne treba da se mešaju u samoj utakmici, jer profesionalizam je profesionalizam. Posle podbacivanja lopte ne prepoznajem više ni majku rođenu, a ne bilo koga drugog - iskren je Šćepanović za "Novosti".

I danas, 12 godina posle drugog igračkog mandata u Humskoj, simpatizeri Partizana vas "vode" kao svog, iako ste tokom bogate karijere nosili dresove još devet timova, između ostalih i Budućnosti u kojoj ste zadužili dres nacionalnog tima.

- Partizan je u tom periodu nizao ozbiljne rezultate, igrao Evroligu, pa je ljudima verovatno to malo bliže, nego kada sam bio u Budućnosti. U svakom slučaju Partizan je veliko košarkaško ime. Ne samo ja, nego se mnogi po njemu prepoznaju. Čak i kad pričaju o Divcu, kažu igrač Partizana, Danilovića pominju kao asa crno-belih, a manje bolonjskog Kindera.

Na ulogu trenera popularni Šćepa se navikao:

- Relativno brzo. U startu mi je bilo jasno šta i kako treba da radim. Nedostaje mi iskustvo, ali trudim se iz dana u dan da to "hendlujem". Potrebno je da prođe određen period kako bih stekao iskustvo, koje ne unosite sa prethodnim igračkim znanjem. Ali, ako dobro radite, brže dolazite do njega.

Rezultati Budućnosti potvrđuju da je na pravom putu.

- Daleko smo od onoga što hoćemo, ali do sada moramo da budemo zadovoljni rezultatski u ABA ligi, računajući kompletnu situaciju koja nas je dočekala prvog dana priprema, kada su se igrači vraćali iz reprezentacija ili povreda.

Početak trenerske karijere nije mogao da bude teži, pogotovo što uz veliki klub sleduju i velika očekivanja.

- I za neke iskusnije stručnjake je opisana situacija komplikovana. Ali čoveku je dovoljno, ne samo kao treneru, nego i igraču, da veruje u sebe i u ono što radi...

Vidi se da igrači imaju ogromno poverenje u trenera.

- Verovatno je tu jedna doza igračkog autoriteta koji utiče na njihovu veru u mene koja će sigurno rasti kada se još više zbližimo, napravimo pravi odnos trener - igrač. Treba da iskoristim igrački autoritet, koji je bio neosporan, da ga prenesem na treningu i utakmicama.

Niz od šest pobeda povećava pritisak...

- Generalno, u sportu je uvek prisutan. Narod smo kome sa uspesima rastu apetiti, ali sasvim je to normalno i možda tako i treba da bude. Čovek radi najbolje pod pritiskom.

Ciljevi su uvek isti ili bar slični:

- Kao prethodne sezone, da uđemo među četiri u ABA ligi i nadam se da je to realno za ovu godinu, koja je tek krenula. Sve preko toga bio bi veliki uspeh.

VILIJAMS

KADA je Budućnost angažovala Markusa Vilijamsa, mnogi su sumnjičavo odmahivali glavom. Ipak, postao je značajna poluga Podgoričana.

- Nismo još uspeli da ga igrački "vratimo", ali verujem da hoćemo. Nije igrao praktično godinu dana, međutim poseduje neosporne kvalitete. Tu nema reči. Možda je bilo malo čudno što sam se, i to kao trener početnik, odlučio da rizikujem. Ali, volim malo ekscentrične košarkaše, s kvalitetom kojim znaju da prave veliku razliku. A Markus to zna.