NJemu se klanjao i Maradona: Bio je genijalac i čudak u jednom, za neke romantični fudbaler, a za druge propalica, sada živi od milostinje

Dok se svet prepirao oko toga ko je najbolji na svetu, Mesi, Maradona, Pele... jedan čovek, pomalo boemskog izgleda, sedeo je u staroj fotelji u svome domu u Rozariju, promatrao i razmišljao što bi bilo da je ozbiljnije shvatio fudbal. On je fudbaler za kojeg je Diego Armando Maradona rekao da je najveći u istoriji.

Pre 71 godine rođen je Tomas Felipe Karlovič, nadimka El Trinče (viljuška), u Rozariju, mestu gde su rođeni Marselo Bijelsa, Leo Mesi, Če Gevara... Ovaj argentinski fudbaler bio je jedan od najvećih talenata u istoriji, ali njega sav taj glamur i kamere vezane uz fudbal nisu zanimale. On je voleo buntovni život, treninge je zaobilazio u širokom luku i trenirao jetru u lokalima. Karlovič je sin hrvatskih emigranata Marija i Elvire koji su 1940-ih doselili u Rosario.

Živeo je u skromnoj porodici sa šestoro braće i sestara, a u fudbal se zaljubio već u najranijem detinjstvu. Igrao je fudbal svugde gde je mogao. Ulici, pašnjacima, igralištu. Njemu nisu trebale ni patike, njegova porodica nije bila baš imućna i nekada su mu nove patike bile samo san. Ali to njemu nije predstavljalo problem. Obukao bi pantalone, otišao s prijateljima na pašnjak i zaigrao fudbal bosonog.

Fudbalsku karijeru započeo je u Rozario Centralu gde je i debitovao u prvoj ekipi s 20 godina, a igrao je u veznom redu, na poziciji kreatora. Bio je neverovatno lagan na nogama, a uz sve to se nadovezala i nestvarna tehnika, te argentinski vic u igri.

- Kad bi dohvatio loptu, nisu mu je mogli oduzeti', 'imao je eleganciju, veštinu, šarm', izvodio je poteze suprotne sili teže - pričali su svedoci u dokumentarnom filmu El Trinče je najveći...

Igrao je za Flandriju, Independiente Rivadaviju, a najveći trag ostavio je u Central Kordobi gde je u tri navrata proveo devet sezona. Privlačio je poglede hipi izgledom. Duga i nemarno razbacana kosa, brkovi i bradica. A uz to cigareta u levoj ruci, a čaša s viskijem u desnoj ruci. Treninge nije voleo, jer mu treninzi nisu trebali. Više je voleo lokale odakle su ga saigrači često vukli na utakmice i treninge, a voleo je i da spava dugo.

Jedan je od retkih koji je kao od šale izvodio dvostruko guranje lopte kroz noge. Gurnuo bi protivničkom igraču loptu kroz noge, a onda bi se okrenuo prema njemu i ponovio isto. S tribina ga je često gledao i argentinski trener Marselo Bijelsa koji je uživao u njegovim partijama i upijao sve.

Brojne priče spominju se uz Karloviča, a jedna od njih je ta da je 1974. odbio poziv argentinskog selektora. Uvertira je bila dve godine ranije kada je selekcija Rozarija igrala protiv argentinske reprezentacije koja se pripremala za Svetsko prvenstvo 1974. godine. Rozario je na poluvremenu vodio 2-0, a El Trinče se poigravao s argentinskim zvezdama. To je bacilo u očaj njihovog selektora koji je zamolio trenera Rozarija da izvadi Karloviča iz igre.

Dve godine posle legendarni argentinski izbornik Ćezar Menoti pozvao ga je u reprezentaciju, ali Karlovič je to odbio.

- Ne sećam se više je li otišao na pecanje ili na neko ostrvo. Javio mi se da nije mogao da se vrati u grad jer je reka nabujala - ispričao je Menoti koji je 1978. odveo Argentinu do titule Svetskog prvaka.

- Karlovič je jedno od one dece čija je jedinstvena igračka bila lopta otkako su se rodili. Impresivno ga je bilo gledati kako igra fudbal.

Tu su i brojne anegdote poput jedne kada mu je sudija dao crveni karton, ali ga je vratio u igru nakon što su se navijači bunili. Jer jednostavno, nisu došli gledati fudbal. Nego došli su gledati El Trinčea. Jednom je prošao sve protivničke igrače od centra pa do njihovog gola, stao na gol liniji, i krenuo opet driblati prema centru.

- Čemu bi služilo gurnuti loptu u mrežu? Pa već je bio gol! Za mene je to bio gol iako nije upisan na semafor - kazao je.

Bio je genijalac i čudak u jednom. Za neke romantični fudbaler, a za druge 'propalica' koji je propustio ogromnu priliku da postane najbolji u istoriji. On je fudbal igrao radi drugih ljudi. Ne radi slave, ne radi novca i moći, već samo radi zabave i da drugi mogu uživati u toj njegovoj zabavi.

- Što je to „pobediti“? Istina je da nisam imao druge ambicije nego igrati fudbal. I, iznad svega, ne otići predaleko od mog komšiluka, od kuće mojih starih, da budem s Vaskom Artolom, jednim od mojih najboljih prijatelja - govorio je Karlovič.

Nažalost, takav boemski stil života koštao ga je u starosti.

- Nije mu se lako približiti. Ne radi. Živi zahvaljujući ljudima koji mu pomažu. Njegovoj kćeri klub šalje prihod od ulaznica. Ponekad 50 posto, ponekad 100 posto - rekao je Horhe Eines, čovek koji je režirao dokumentarni film o Karloviču.

A od svih anegdota i ponekih mitova, najbolje ga opisuju reči Dijega Armanda Maradone kada je 1993. godine dolazio u Njuels Old Bojsima iz Rozarija.

Kada su mu novinari rekli da su ponosni što će najveći fudbaler svih vremena igrati za njihov klub, Diego je rekao:

- Najbolji fudbaler na svetu već je igrao ovde, on se zove Karlovič.

Autor: 24 sata.hr