Srpski sadašnji i bivši sportisti pomogli su na razne načine državnim institucijama u borbi sa virusom korona. Jedan od njih je i nekadašnji fudbalski reprezentativac Gordan Petrić, čija je donacija od 50.000 evra dospela u žižu interesovanja u Škotskoj.

Podsetimo, Petrić je u toj zemlji proveo sedam godina, igrajući za Dandi junajted, Glazgov Rendžers i Harts.

- Istina je, donirao sam neki novac. Srećan sam čovek što mogu to da uradim i što uopšte imam šansu da pomognem. I nisam samo ja to uradio u Srbiji. Novak Đoković, Ana Ivanović i još neki fudbaleri su takođe pomogli - rekao je Petrić za škotske medije i dodao:

- Ne kažem da svi bivši sportisti treba da to urade. Svaka osoba ima različitu situaciju. Vidim koliko se muče ljudi u Srbiji, Španiji, Italiji, Škotskoj u ovoj vanrednoj situaciji i bilo mi je drago što sam mogao da pomognem.  

Škote je zanimalo kakva je situacija u Srbiji.

- I u Srbiji je bilo kao u ostalim zemljama. Na početku epidemije korona virusa, ljudi su mislili: ’Neće se desiti u mojoj zemlji ili mom gradu’. Ali desilo se. Već četiri nedelje je kako imamo epidemiju u Srbiju. Slušamo šta doktori kažu i prihvatamo savete koje nam daju vlasti.

Petrić je otkrio kako se on privikao na mere izolacije.

- Što se mene tiče, vrlo lako. Mnogo je lakše pratiti instrukcije kada ste bivši fudbaler. Inače, ljudi koji su se bavili i bave sportom se lakše adaptiraju na stanje karantina. To sam radio i kao igrač, pa mi nije ništa novo. Bilo je: trening, hotel, utakmica, hotel, trening, hotel... Takav je naš život.  

Petrić je naveo Škotima primer legendarnog trenera Miljana Miljanića koji je bio poznat po stavljanju tima u karantin.

- Miljan je jedan od naših najboljih trenera svih vremena. Kada je bio trener Crvene zvezde 70-ih godina prošlog veka, praktikovao je karantin pre i posle svakog treninga, pre i posle svake utakmice. Verovali ili ne, jedne sezone je proveo 260 dana u karantinu sa svojim igarčima. Ista situacija je bila i kada je bio trener reprezentacije. Miljanić je bio veoma važan čovek kada sam ja počinjao da treniram fudbal. Kasnije je postao i prvi čovek jugoslovenskog fudbala. Pomogao nam je da osvojimo Mundijalito u Čileu 1987. godine. Iako nije bio trener te generacije, on je napravio selekciju igrača. Imao sam sreće da sam radio sa takvim čovekom. Bio nam je svima kao otac.

U vreme kada je Petrić bio profesionalni fudbaler karantin je bio svakodnevica i tokom klupskih obaveza.

- Kada sam došao u Partizan, takođe smo imali ta pravila o karantinu. Morali smo da ostajemo u hotelu pre i posle svake utakmice. To je značilo da možemo da se opustimo i odmorimo kao ljudi. Karantin mi nikada nije teško padao.

Ipak, to je bilo nekad...

- Ako bi današnjim igračima predložili takve mere, verovatno bi oni rekli: ’to je j....a sramota!’. Ne znam ni da li bi se moji nekadašnji saigrači poput Brajana Laudrupa ili Pola Gaskojna  složili sa takvim merama. Ali tako je bilo nekad. I možda je tako bilo bolje nego danas!

Petrić poziva na oprez i kada se sve ovo završi i kada fudbal opet krene.

- Posle samo dve nedelje bez treninga, fizička sprema igrača počinje da pada. Čak i ako vežbaš u zatvorenim uslovima. Biće potrebno da se igrači adekvatno pripreme za nastavak sezone. U Srbiji je ostao još znatan broj mečeva u prvenstvu i kupu i igrači će rizikovati povrede i probleme ako ne budu dobro pripremljeni. Treba vremena da se spreme. Neće moći da se igra u ritmu ponedeljak – sreda – subota. Ubićete igrače ako se to bude tražilo od njih. Nije lako sada proceniti šta i kako da se radi... Ako se donese odluka da se igra u brzom ritmu pre nove sezone, onda ozbiljno rizikujete da izgubite bitne igrače za sledeću sezonu - kaže Gordan Petrić.