FUDBALERI Partizana i Astane su došli do poslednje stepenice u ovogodišnjoj Ligi Evrope. Ovi prvi i te kako imaju za čim da žale, ovi drugi odavno nemaju za čim da žale, pošto se ispostavilo da im je duel u Beogradu u stvari - poslednji stepenik u godini. Za "Novosti" je o svemu pričao Antonio Rukavina (35), bivši partizanovac i desni bek bez kojeg i dalje ne može reprezentacija Srbije.

- Mi smo u Astani praktično utakmicom poslednjeg kola prvenstva 10. novembra završili nacionalni šampionat i ispunili osnovni cilj. Domogli smo se, možda teže nego ikad, šeste uzastopne titule prvaka Kazahstana. Međutim, igre i rezultati u ovogodišnjoj Ligi Evrope nisu ispunili ničija očekivanja u klubu, u stvari, bili su jedno veliko razočaranje - kaže Antonio Rukavina.

Astani se može. Klub je prebogat. Državni trezor je, možda zvuči čudno, u stvari glavni sponzor kluba, pa je sedmodnevni smeštaj i pun pansion u elitnom beogradskom hotelu možda i "simboličan" trošak za najmoćniji klub u Kazahstanu.

- Trenirali smo dva puta na stadionu Sinđelića, pa dva puta u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. Naši ljudi u klubu su se, po običaju, potrudili da imamo vrhunske uslove i po tome smo već prepoznatljivi i u evropskim okvirima. Mečevi pretposlednjeg kola Lige Evrope sa Mančester junajtedom kod kuće i ovo gostovanje u Beogradu su praktično bile produžene obaveze za nas. Prvu smo dobili, istina protiv kombinovanog sastava Mančestera, a i meč u Beogradu ćemo da shvatimo ozbiljno - ozbiljan je Rukavina.
PARTIZAN, PA ODMOR KADA slovački sudija Filip Glova odsvira kraj utamice Partizan - Astana, biće to i bukvalno znak da fudbaleri iz Kazahstana idu na odmor.
- Svako će na svoju stranu do prozivke 13. januara. Posle toga idemo na pripreme u Portugaliju i Tursku. Sezona nam počinje u martu - kaže Rukavina.

Na potpitanje ima li žara u očima i nogama kada se zna da duel u Beogradu ni Partizanu ni Astani ne može da donese proleće u Evropi, ali može da popuni klupsku kasu za 570.000 (pobeda) ili makar 190.000 (remi), iz Rukavine progovara profesionalac od glave do pete.

- U fudbalu nema manje bitnih ili nebitnih utakmica. Kada sam video žreb pred početak Lige Evrope, goreo sam od želje da baš utakmica poslednjeg kola u Beogradu sa Partizanom znači nešto ili nama ili crno-belima. Nažalost, ispostavilo se da ni nama, ni njima ne znači ništa. To verovatno znači da će i tribine biti nešto praznije. Ali, naše je da odigramo onako kako umemo. Partizan je bio možda i na korak do plasmana u drugi deo sezone i baš mi je krivo što nije uspeo - dodaje Rukavina.

Ispostavilo se pre dve nedelje da je Astana odradila i pola posla za crno-bele. Pobedila je kod kuće Mančester junajted 2:1 pobedonosnom autogolu Engleza kumovao je baš Rukavina. Ali šta to vredi kada je dva sata kasnije u Hagu Partizan "ubio" sam sebe na meču sa Alkmarom.

- Takav scenario se viđa jednom u 20 ili 30 godina. Neverovatan splet okolnosti desio se u Holandiji. Taj isti Alkmar je nas pobedio 6:0, pa 5:0. Partizan je zaslužio mnogo više. To znači nadu da u poslednjm kolu čeka svoju priliku za proleće u Evropi. Bio bi to stvarno fudbalski praznik pred punijim tribinama u Beogradu - žali Rukavina za propuštenim prilikama svog nekadašnjeg kluba čiji dres nosi njegov kum Zoran Tošić.

U BEOGRADU OD PETKA
VREMENSKA i kilometarska razlika između prestonica Kazahstana i Srbije dovela je goste iz Nursultana u Beograd rano.

- Od prošlog petka smo ovde. Rekao sam već, 10. novembra smo završili obaveze u prvenstvu Kazahstana, sledeća počinje sredinom marta 2020. godine, pa su mečevi Lige Evrope sa Mančester junajtedom i Partizanom samo produžetak obaveza. Zato smo i došli ranije u Beograd. Zbog aklimatizacije, da izbegnemo niske temperature, a i meni je nekako lakše, jer sam praktično kod kuće - dodaje Rukavina.