MRKELA ZA “NOVOSTI”: Uspešniji u odelu nego u kopačkama!

CRNA strela - Mitar Mrkela (10. jul 1965, Beograd). Projektovan je u Crvenoj zvezdi za naslednika Dragana Džajića, još u vreme dok je nosio dres OFK Beograda. Brz kao munja, sa ultralevicom, tresao je mreže i sa 40 metara. Debitovao je u plavom dresu tima sa stare Karaburme sa samo 16 godina i 16 dana (45-4).

- Karaburma je uvek u mom srcu, odrastao sam u Višnjičkoj banji, igrao za OFK Beograd od 11. do 18. godine. Šansu mi je dao pokojni Gojko Zec, kome dugujem večnu zahvalnost. U to vreme bio sam najmlađi igrač koji je istrčao na prvoligaške terene. Lepi dani... Vraćao sam se na Karaburmu i kao trener i kao sportski direktor. Žao mi je što je sada srpskoligaš, ali sam uveren da će se vrlo brzo vratiti tamo gde mu je mesto, u srpsku elitu.

PROČITAJTE JOŠ: Zvonko Varga: Napravio sam glupost veka

* Posle dve godine stigli ste u Crvenu zvezdu, da li vas je priča da ste novi Džajić opterećivala?

- Igrao sam na Džajinoj poziciji, ali smo bili različiti igrači. Teško je bilo igrati na mestu na kom je blistao najveći igrač svih vremena sa ovih prostora. Međutim, meni to nije smetalo, znao sam ko sam i šta mogu, tako sam se i ponašao. S druge strane, imponovalo mi je što su me poredili sa nacionalnim Džajom, a kako sam bio svestan da je teško ispuniti ta očekivanja, nisam se opterećivao.

* Na "Marakani" ste proveli sedam godina (154-30), šta je obeležilo to vreme?

- Svakako tri šampionske titule, osvjanje dva Kupa i velike, međunarodne utamice. Sećam se duela sa Panatinaikosom, Rozenborgom, Real Madridom...

* Prema mišljenju mnogih, dvomeč sa "kraljevskim klubom", pred krcatim tribinama i u Beogradu i u Madridu, predstavlja i neku krunu karijere?

- Bili su to zaista mečevi za nezaborav. Nismo bili lošiji od Reala i nesreća je što ih nismo eliminisali. Posle 4:2 na "Marakani", koja je podrhtavala svih 90 minuta, izgubili smo sa 2:0 na "Santjago Bernabeuu", a imali smo nekoliko sjajnih šansi. Ipak, odlučio je sumnjiv penal za Real u Beogradu u smiraj utakmice. A vodili smo sa 4:1. Ipak, za takve utakmice se igra u Crvenoj zvezdi, i onaj koji to nije prošao, osetio, ne može da kaže da je fudbalski uspeo.

PROČITAJTE JOŠ: Vladimir Jugović: Fudbal sam igrao jer sam ga voleo, nikada nisam jurio slavu

* Da li ste zadovoljni svojom karijerom?

- Jesam, mada uvek postoji ono - moglo je i bolje. Zadovoljan sam, iako nisam stigao tamo gde sam mogao. Kad to kažem, mislim na neki veliki evropski klub. Za tako nešto trebalo je i da igram malo više u reprezentaciji.

* Zašto niste?

- Mislim da je glavni problem ležao u tome što je promenjen sistem igre. Ja sam bio klasično krilo, a počelo je da se igra sa dva špica, u formaciji 4-4-2, u rombu. I to je malo usporilo moju karijeru. Tako sam ja u Zvezdi dve-tri godine imao ulogu drugog špica, u tandemu sa Borom Cvetkovićem, što mi i nije odgovaralo.

* U reprezentaciji ista slika?

- Ivica Osim, trener koga izuzetno cenim i kao čoveka, igrao je sa samo jednim špicom, Zlatkom Vujovićem, sa pojačanom sredinom terena i bez krila. I ja sam nekako bio alternativa Splićaninu, koji je bio neprikosnoven.

* U današnje vreme imali biste olakšan posao?

- Da, mislim da bih mnogo više postigao, mada, ponavljam, ne mogu da se žalim kad znam šta sam sve u fudbalu postigao. Odigrao sam na samo pet utakmica u nacionalnom timu, a uvek sam bio na reprezentativnom spisku od 40 igrača za velika takmičenja. Ali mogu da se pohvalim bronzanom medaljom na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Tada su selekciju vodili Ivan Toplak i Ivica Osim i igrali smo zaista odlično.

PROČITAJTE JOŠ: Šekularac za “Novosti”: Glava nije pratila noge

* Dobro ste igrali i u inostranstvo, u Tventeu (61-10) ste bili ljubimac navijača?

- I u Holandiji, a potom i u Turskoj, ponovo sam bio klasično krilo, i na toj poziciji sam bio svoj na svome. Holandska liga je bila dosta jaka, skoro svi reprezentativci "lala" su igrali u domaćim klubovima. Da pomenem samo Bergkampa, Vintera, Voltersa, Van Brukelena, Van Tigelena... Igrao je i neverovatni Romario, a kasnije i veliki Ronaldo. U to vreme Tvente je bio četvrti tim u Holandiji, i zaista imam lepe uspomene. Nisu me zaboravili, i danas me zovu. Kada se slavilo 40 godina kluba ja sam izabran među 40 najboljih. Za 50-godišnjicu, opet se moje ime našlo među 50 svih vremena kluba.

Mitar Mrkela Foto: N. Paraušić

- Istekao mi je ugovor i dobio sam ponudu za novi. Međutim, tada je još važilo pravilo da novi klub mora da plati obeštećenje iako igraču istekne ugovor. Te 1993. godine Bešiktaš je Tventeu za mene platio milion dolara. I ja sam finansijski dobro prošao i preselio se u Istanbul.

* Imali ste ugovor na tri godine, ali ste Bešiktaš (23-4) napustili posle samo godinu dana?

- Za to je kriva ona nesrećna situacija, rat. Bilo je mnogo provokacija, ne od igrača ili navijača, već od pojedinih medija. Nisam se osećao prijatno i vratio sam se u Holandiju.

PROČITAJTE JOŠ: Savićević: Zvezda morala da ima šestu zvezdu

* Kako ste stigli u Kambur?

- U sezoni 1993/'94. Kambur je imao loš učinak posle pet-šest kola, zakucao se za dno i tražili su pojačanja. Tada su doveli Henrija Mareja iz Groningena, verovatno ga se sećaju navijači Partizana, Japa Stama, a onda sam stigao i ja, iako sam dugo raskidao ugovor sa Bešiktašom. Dobro smo odigrali tokom polusezone, ali nismo uspeli da sačuvamo prvoligaški status.

* Posle dve godine vratili ste se u zemlju, igrali šest meseci za Spartak, pa se otisnuli "preko bare"?

- Tako je, pojačao sam Subotičane i posle šest meseci otišao u Ameriku. Igrao sam za Sent Luis mali fudbal tokom jedne sezone. Sve je bilo dosta drugačije, imao sam 32 godine, a trebalo se navići na podlogu, mantinele... Ipak, bilo je to lepo iskustvo i kraj karijere.

* Iz kopački pravo u funkcionersku fotelju?

- Sudbina je to, skoro četiri godine sam bio gradski ministar za sport, što mi je donelo drugi, organizacioni pogled na sport. Veoma je važno da zaboraviš da si igrao i da razmišljaš na drugačiji način.

* To vam je kasnije mnogo pomoglo na drugim radnim mestima?

- Sve je išlo po, za mene, neobičnom scenariju. Prvo sam četiri godine bio predsednik FS Beograda, pa dve godine trener mlađih kategorija u OFK Beogradu, da bih postao direktor mlađih kategorija u Crvenoj zvezdi. Posle četiri godine na "Marakani", vratio sam se u OFK Beograd i dve godine bio sportski direktor.

* Sledi povratak u FS Srbije, i to na velika vrata?

- Sedam godina sam bio direktor mlađih selekcija, i zaista nam je to vreme donelo mnogo dobra. I eto, sada sam sportski direktor u Zvezdi. Ali moram da istaknem da sam sve ovo vreme učestvovao u radu FS Jugoslavije, pa Srbije, kao član IO i kao predsednik Odbora za omladinski fudbal. U četiri-pet mandata sam bio u Sportskoj komisiji olimpijskog komiteta.

* Kada se sve sabere i oduzme, ispada da ste bili uspešniji kao funkcioner nego kao fudbaler?

- Pa, može da se kaže. Sa Zvezdom sam osvojio pet trofeja, plus jedan sa olimpijskom reprezentacijom. A sa mlađim selekcijama, kao funkcioner, bili smo prvaci Evrope(U19) i sveta (U21). Zaista sam ponosan što sam bio deo te zlatne priče