Шекуларац за “Новости”: Глава није пратила ноге

КАДА кажеш Драгослав Шекуларац (30. 11. 1937, Штип) мислиш - фудбал. И зато, ко мало познаје Шекија, зна да прво питање мора да гласи: да ли сте најбољи наш играч свих времена?

- Не, нисам, јер нисам имао главу која је могла да прати добре ноге. Буран темперамент ме је много спутавао, а нисам трпео неправду, па сам чинио ствари које нисам смео. И зато сам дао дупло мање него што сам могао и - морао. Једноставно, нисам успевао да толику популарност држим под контролом. Али и да нисам био такав, свој глас бих дао Бајди Вукасу и Јосипу Скоблару, који су за мене наша два најбоља играча свих времена.

* Које још играче цените?

- Прво бих поменуо генерацију Звезде која се више неће “родити”, ту мислим на Панчева, Деју, Пиксија, Робија, Белодедића... Не постоји један најбољи на свету, постоји само група играча која је правила чуда, свако у своје време. У тој елити су Пеле, Марадона, Меси, бразилски и португалски Роналдо, Сивори...

* У дресу Црвене звезде сте одиграли 375 утакмица (119 голова), али у вашој каријери је било и црног и белог. “Случај Тумбас” спада у ово прво, шта се тачно догодило?

- Тај немили догађај имао је и своју предигру. Наиме, газда “Фијата” Ђани Ањели дошао је у Београд на преговоре са мном и остао четири дана. Том приликом није посетио крагујевачку “Заставу”, што су наши политичари замерили - мени. Нису ме пустили у Јувентус, а тадашњи трансфер би, ако гледамо данашње време, вредео сигурно око 30 милиона евра. А ја млад, тек закорачио у другу деценију... На тој утакмици у Нишу, Тумбас ми је у једном тренутку рекао: “Шта ти мислиш, да можеш да радиш шта хоћеш, јер си Шеки?”. Пао ми је мрак на очи, али да сам га бар ударио. Замахнуо сам и промашио га, али је мој велики пријатељ Добросав Поповић Синга снимио тај тренутак, ту згрчену песницу која је била главни доказ против мене, и добио сам казну од две године неиграња! Наравно да нема оправдања за такав мој поступак.

* Постоји прича и да је Александар Ранковић, десна рука Јосипа Броза Тита, рекао да не можете у иностранство јер морате да забављате народне масе?

- Да, знам за то, али било је шта је било.

* По одласку из Звезде променили сте 10 клубова, играли у Немачкој, Америци, Колумбији, Шпанији, Канади?

- Моја каријера, она права, трајала је од 17. до 23. године, све остало се сводило да имам велико име и велику муку. Да сам отишао у Јувентус, било би то добро и за мене и за Звезду, али и за југословенски фудбал, јер бих многим играчима широм отворио врата Европе. Све ми се тада пореметило и мењао сам клубове као чарапе, а прво сам отишао у Карлсруе да бих обезбедио егзистенцију.

* У репрезентацији Југославије одиграли сте 41 утакмицу (шест голова), мало или...?

- У моје време се играло много мање репрезентативних утакмица, уз то, ја сам доста био и кажњаван, али и да је све било како треба, не бих прешао 50 утакмица.

* Освојили сте сребро на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године?

- Играли смо заиста добро, али остаје жал за златом, јер смо по квалитету могли и да се попнемо на трон.

* Учествовали сте на два светска првенства: 1958. у Шведској и 1962. године у Чилеу?

- У Шведској смо доста добро играли, али нисмо били кандидати за највиши пласман. Чиле, е то је нешто друго. Били смо једина репрезентација која је могла да парира Бразилцима који су лако постали светски прваци. Али када смо стигли до четвртфинала, руководство се задовољило постигнутим, а онда су почели да беже од нас да нам не би дали очекиване премије. Ипак, стигли смо у полуфинале, али се онда све распало. Изгубили смо од Чехословачке, од које смо били квалитетнији, после тога нас утакмица за треће место није интересовала, па смо поражени и од домаћина. Ја сам за цело Светско првенство, а били смо четврти, добио 300 долара.

- Част ми је што сам био међу 11 најбољих, а “једанаестицу” сам добио у “Франс фудбалу”. Наиме, легендарни француски новинар Роберт Верњ ме је заволео после једног турниру у Паризу где сам играо тако добро да је изашао наслов: “Пеле заборављен због Шекуларца”, па није одолео после заиста моје добре игре против “Уруса” да ми да једну оцену више од највише могуће.

* Тренерску каријеру сте почели у млађим категоријама Црвене звезде, а у сезони 1989/90. освојили сте дуплу круну?

- Почео сам са клинцима, био сам и помоћник Бранку Станковићу. Добио сам шансу када је Звезда била на 11. месту, а водили смо на крају борбу за прво место. Освојили смо и првенство и куп, и кренули у Европу.

* А онда вас је опет казнио буран темперамент, у реванш мечу осмине финала Купа УЕФА у Келну, после утакмице сте ударили редара у тунелу и били кажњени са осам утакмица неиграња?

- Није нас срећа пратила, у Београду смо победили са 2:0, у Келну имали пет стопостотних шанси, последњу у 90. минуту, један гол је био довољан да идемо даље, остало је 3:0 за Немце. Опет сам реаговао непримерено, како нисам смео, та жута минута је црна мрља моје каријере.

* Због те казне сте морали да одете из Звезде?

- Схватио сам да је глупо и немогуће да водим тим с трибина и отишао сам.

* Дошао је Љупко Петровић и уз неколико појачања постао првак Европе?

- Пре свега, Љупку, коме и овом приликом честитам на освајању титуле првака Европе, оставио сам сјајан тим који на нашим теренима седам месеци није изгубио утакмицу. Без жеље да умањим његов успех, мислим да Звезда никада више неће имати такав тим, који је још био појачан Михајловићем и Југовићем.

* Да сте остали на клупи Звезде, да ли бисте и ви славили у Купу европских шампиона?

- Тешко је то рећи, али сам сигуран да је Звезда, као клуб, много учинила да се постигне историјски успех. Мислим да је пресудан био долазак Белодедића, који је играо већ код мене, јер нам је управо такав играч недостајао. Прави играч у право време на правом месту. Коцкице су се склопиле, а како Љупко није много мењао онај мој тим, а дошла су и појачања, имам права да верујем да бих и ја стигао до европског трона.

* После тога опет Јово наново, шетња по белом свету: били сте тренер у клубу Америка, Ал Насру (Ријад), Хајделбергу, Марбељи, Бусану, Српским белим орловима у Торонту?

- Све после је била борба да себе обезбедим за старе дане. Био сам тренер године у Аустралији са Хајделбергом, био сам селектор Гватемале и остаје жал што за један гол нисмо отишли на Светско првенство.

* Данашњи фудбал?

- Не идем на утакмице и не могу да критикујем.

ЈУГОВИЋ МИ НИЈЕ НИКАД ОПРОСТИО
* КОД вас није било места за Владимира Југовића?
- Огрешио сам се о Југовића и он ми то никада није опростио. Али дошао је из ЈНА, конкуренција је била жестока, а ту је био и Стошић, кога сам тренирао у подмлатку и добро га познавао. Знао сам да ће Југа направити сјајну каријеру, али ја тада нисам могао да га чекам. Тренерска мука..