Савићевић: Звезда морала да има шесту звезду

ГЕНИЈЕ. У само овој, једној речи, осликава се на најбољи начин живот и дело Дејана Савићевића (15. 9. 1966, Подгорица). Новинар "Газета дело спорт" дао је овај надимак црногорском фудбалском жонглеру и погодио у мету. Јер, Дејо није био само планетарни ас, већ и велики човек, хуманитарац...

Пет година у Будућности (130-36)?

- У Будућности сам стасао као играч. И за клуб и град, наравно, вежу ме лепе успомене. Жао ми је једино што бар једне године нисмо изборили Европу, јер смо заиста имали сјајну генерацију. Уосталом, побеђивали смо и оне најбоље: Звезду, Партизан, Динамо, Хајдук.

Ваш прелазак у Црвену звезду (72-23) је био турбулентан, на крају је, ипак, све легло на своје место?

- Шта легло, ништа није легло. Партизан је био клуб генерала, а Звезда политичара и полиције. У Будућности су, наравно, били за то да потпишем за Партизан, ја сам хтео само у Звезду. И онда, потерали су нас десеторицу у ЈНА, ту је био и Дарко Панчев, јер су и челници Вардара били партизановци. Било је битно да нас двојица не дођемо у Звезду, а осталих осморица су били колатерална штета.

Ипак, обојица сте дошли на црвено-бели део Топчидерског брда?

- Знали смо и ми за јадац. Нјихова идеја је била да обучемо униформу и онда не бисмо могли да потпишемо за Звезду. Е, Даре и ја смо сачекали први дан прелазног рока, потписали и у касарну стигли са закашњењем од неколико дана.

Освојили сте три узастопне шампионске титуле, два национална Купа, Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп?

Прочитајте још Владимир Југовић: Фудбал сам играо јер сам га волео, никада нисам јурио славу

- Немам ту нешто посебно да кажем. Имали смо заиста прејаку екипу за југословенски фудбал и лако смо побеђивали све ривале. Али, потом смо и Европи и свету показали колико смо јаки. И то је то.

Које бисте утакмице издвојили као најбоље, ја имам три: против Бајерна у Минхену, Јунајтеда у Манчестеру и Барселоне у Атини у дресу Милана?

- Не знам шта да кажем, било је бар десетак утакмица у којима сам веома добро играо. Добро, у Атини против Барселоне је било највише људи, постигао сам заиста и леп гол, лопта ме је слушала и у Манчестеру, али смо много шанси промашили. Био сам добар против Келна, Галатасараја у Београду, па против Динама из Дрездена...

Освојили сте две титуле првака Европе, са Звездом и Миланом, до које је било теже доћи, која је слађа?

- Сигурно је теже било са Звездом, јер Олимпик је био јачи од нас. Можда је та утакмица у финалу била и наша најслабија у Купу европских шампиона. Али, срећа нас је погледала са пенала.

За најбољег играча Европе те године изабран је Жан-Пјер Папен, Панчев и ви сте поделили друго место, што је била неправда?

Прочитајте још Слободан Маровић: Станковић могао да ми уништи каријеру

- Наравно да ми је било криво, неко од нас који смо постали шампиони Европе морао је да добије то признање. Ко, то је већ питање ко шта воли. Да ли Панчев који је тресао мреже као од шале, Роби Просинечки или ја који смо пленили лепом игром... Било ко, само не Папен!

Да ли вам је било криво што нисте, као капитен, због искључења подигли пехар у Токију када је Звезда постала првак света?

- Мени је најбитније било да смо на крају славили. То, ко ће да подигне пехар, најмање је важно. Око тога се правила фама, али мене никада то није дотицало. Али, да смо изгубили због моје глупости, е, то бих памтио по злу до краја живота.

Многи мисле да сте морали да будете шеста Звездина звезда?

- Могао је то да буде Панчев, јер је голгетер ван серије и имао је три врхунске сезоне. Могао је и Роби који је знао све у фудбалу и био и омладински првак света, могао сам и ја,свеједно, јер смо били најбољи у тој екипи. Смешно је да нико од првака Европе и света није био шеста Звездина звезда. Најтрофејнија генерација у историји остала је без тог признања иако смо на папиру сви ми проглашени за Звездину звезду, што је ван памети. Међутим, не бих о томе, нека то иде на образ онима који су нас заборавили или намерно прескочили, како год.

Из Звезде у Милано (97-20) са којим сте освојили чак седам трофеја?

- Било је толико? Заиста се не сећам. Али, биле су то лепе године. Барселону смо у финалу КЕШ растурили, играли смо још једно финале са Ајаксом, изгубили са 1:0, али сам ја био повређен.

Крај у Рапиду (44-25)?

- У Бечу ми је било прелепо. Пријало ми је, играли смо без тензија које су ме мучиле у Милану, био сам опуштен и све ми је ишло од руке. Играо сам полушпица, давао голове из игре, слободњака, уживао сам у игри.

У дресу репрезентације било је доста разочарања, како сте се осећали када су нас вратили из Шведске?

Прочитајте још Шестић: Нисам преварио Бороту!

- Била је то политичка одлука и свакако да нам је свима веома тешко пала. Одлука је била смешна, јер, и Сирија је нон-стоп у грађанском рату, а њихова репрезентација се увелико такмичи. Шта смо ми имали са ратом, да нисмо можда узели пушке у руке, пуцали и некога убили? Какве смо ми везе имали са политиком Слободана Милошевића? Ми смо фудбалери и само смо играли фудбал. Били смо у најбољим годинама и да нисмо паузирали због тих, суманутих санкција, уверен сам да бисмо 1994. или 1996. постигли оно што су Хрвати на СП 1998. године.

На Мундијалу у Италији 1990. године освојили сте пето место?

- Црвени картон који је незаслужено добио Рефик Шабанаджовић нас је зауставио! Уверен сам да бисмо победили Аргентину, поготово зато што Марадона није био у форми. Имали смо тим да будемо међу четири најбоље екипе, а да смо стигли у полуфинале, ко зна како би се та мундијалска сага завршила.

Француска 1998?

- Ја сам имао 32 године, био сам повређен и нисам био у првом плану. Био сам тамо, а боље да нисам био. Водили смо против Немаца са 2:0, а онда су "панцери" изједначили, па нас је жреб "послао" на Холандију уместо на Мексико. Против "лала" пречка нам се испречила. Ипак, мислим да нам је највећи минус била повреда Дарка Ковачевића. Био је у сјајној форми и да се није повредио против Немачке, ми бисмо их добили.

Од 15. маја 2001, били сте члан тројне комисија која није успела да одведе репрезентацију на СП у Јапан и Јужну Кореју?

- Русија је тада била привилегована, баш као и Словенија. Није нам свиран једанаестерац у Русији код 1:1, против Словеније нису нам свирана два пенала за нас, тврдим, судије су нас истерале из такмичења.

Прочитајте још Дарко Панчев: Срце за Звезду и поред новца Хајдука и притиска Партизана

Потом сте били самостално селектор, а Азербејджан нам је дошао главе?

- Ух, када се само тога сетим. Узмемо бод Италијанима, а онда смо морали да играмо у Подгорици у термину који нам није одговарао. Имали смо седам повређених играча, водили смо са 2:0, завршило се 2:2. Отишао сам са кормила.

И постали сјајан председник ФС Црне Горе?

- Био бих задовољнији да смо прошли на неко велико такмичење, а били смо тако близу. Водили смо у Јерменији са 2:0, примили трећи гол тако што је њихов играч из нехата погодио мрежу. Против јаких, Пољске, Данске и Румуније смо играли добро. Али, идемо даље, смена је генерација, имамо млад и перспективан тим, надам се да ће Лјубиша Тумбаковић успети да нам испуни жеље.