Vaskrs braće Srnić: Jaja iz Bogosavca čuvaju našu beogradsku kuću

Kada je u porodici Srnić, u Bogosavcu, Radenkova supruga Snežana otišla drugi put na porođaj u obližnji Šabac, ni slutili nisu da će upravo oni podariti Srbiji fudbalere blizance. Štaviše, priželjkivala se ćerka, jer je u seoskom domaćinstvu već odrastao četvorogodišnji Dejan. Iznenađenje je bilo još veće kada je Snežana pretrpela prvi porodiljski napon i pomislila da je sa mukama gotovo, videvši Slavoljuba. Doktor je, potom, najavio još jednu bebu, pa je, pet minuta kasnije, svetlo dana ugledao i Dragoljub.

Ta zima 1992. bila je puna dečjeg plača i brige za blizance, a muku je otežavao i stariji Dejan. Sinovi su odrastali i pokazivali nestašluke, ćudi... Slavoljub i Dragoljub su od prvih sigurnijih koraka, međutim, potrčali za loptom i to im je bila glavna zabava. Ponosni otac je sebe video kroz blizance, jer je svojevremeno „pikao” loptu u lokalnoj Slogi, a potom i Grafičaru iz Šapca. No, ni slutio nije da će sinovi veoma brzo stići do „Marakane”, zatim i reprezentacije, Čukaričkog, biti meta „belosvetskih” menadžera.

Braća Srnić su se rano otisnula u Beograd, kojem su podarili sve ono što su poneli iz Bogosavca. U smerne misli i njihov pravoslavni duh obojice, uverili smo se u njihovom privremenom domu na Banovom brdu, odmah ispod stadiona. U goste smo bili na Veliki petak, dva dana pred najveći praznik, Uskrs. Za reč se prvi javio stariji brat...

- Fudbalski put nam je trasirao otac, jer smo počeli u selu, a sa osam godina prešli u Mačvu - počinje Slavoljub.

* Od Bogosavca do Šapca ima 12 kilometara. Kako ste putovali na treninge, obzirom da ste imali tek po osam godina?

- Leti je bilo lakše, jer smo vozili bicikle, a kada je stizalo lošije vreme, morali smo autobusem.

* Maršruta Bogosavac-Šabac trajala je do okončanja osnovnog obrazovanja?

- Fudbal se prati u Šapcu. Videli su nas emisari Crvene zvezde i usledio je poziv na „Marakanu”. Sreći nije bilo kraja kada su roditelji aminovali naš boravak u Beogradu - upada u priču Dragoljub.

* Među crveno-belima ste proveli četiri godine, igrali za sve mlađe kategorije, stigli i do seniora?

- U početku nam je bilo teško van roditeljske kuće. Nedostajali su mamini doručci i ručkovi, srpska tradicija. Vremenom smo se privikli na odvojeni život, a bilo nam je lakše jer smo uvek imali jedan drugoga. Prošli smo kadete, omladince, bili priključeni i prvom timu, kao „bonus” igrači - pojašnjava Dragoljub.

* Ko vas je trenirao u seniorskoj konkurenciji?

- Počeli smo kod Aleksandra Kristića, a potom nas je preuzeo Robert Prosinečki. Čak smo pod njegovom komandom odradili i pripreme u Budvi - priseća se Slavoljub.

* Pa, gde je onda „puklo”?

- Počelo je šetanje. Otišli smo na pozajmicu u Sopot na godinu dana, zatim u Čukarički, na isti period. Svidelo nam se na Brdu. Sa Čukom smo izborili povratak u Superligu i rešili da ne menjamo ono što je dobro. Potpisali smo vernost „brđanima” na četiri godine - kaže mlađi brat.

* Rad sa Vladanom Milojevićem je bilo na obostrano zadovoljstvo?

- Šefa znamo iz perioda boravka u Ljutici Bogdana. Trenirao nas je u omladincima, pa nije bilo potrebe za privikavanjem - konstatuju obojica.

* Sem fudbala, ima li vremena za druge aktivnosti?

- Profesionalizam iziskuje puno odricanja i vremena, ali ima prostora i za ostale stvari. I mi, kao i naši vršnjaci, volimo dobru knjigu, film, muziku, pozorišnu predstavu, devojke... Može sve da se uskladi - pojašnjava otresitiji Slavoljub.

* Kada pomenuste devojke, imate li ih?

- Ljubav sam ostavio u zavičaju. Živi u susednom selu, a viđamo se kad god odem kući. No, Bogu hvala, postoje „skajp”, „vajber”, mobilni telefoni - otkriva Slavoljub, a nastavlja Dragoljub: - Moja veza je kraća, jer sam kasnije podlegao čarima komšinice.

* Obzirom da ste blizanci, da li vam se dogodilo da se zaljubite u istu devojku?

- Nismo baš zaljubljivi. Čuvamo ono što imamo, a ni ukusi nam nisu isti. Slavoljub voli smeđe devojke, a ja crne.

* Kada ćete se videti sa porodicom, devojkama?

- Uvek nastojimo da za vreme velikih pravoslavnih praznika, kao što su Božić, krsna slava, Uskrs, budemo u rodnom domu, sa najmilijima. U subotu smo otišli u Bogosavac, da bismo u nedelju, za Uskrs, bili sa ukućanima - kaže Slavoljub.

* Ko je uspešniji u tucanju jajima?

- Po pravilu, to je Dragoljub. Kao mali je znao da poturi jaje od morke, koje je čvršće od kokošijih, i bude nepobediv u selu. A umeo je da se našali i sa ofarbanim živim jajetom. Možete da zamislite „sreću” onoga kome u ruci razbijete sirovo jaje - otkriva Slavoljub nestašluk mlađeg brata.

* U ponedeljak vas čeka nastavak prvenstva. Dočekujete Rad?

DIPLOMIRALI U ŠAPCU
Profesija fudbaler iziskuje mnogo odricanja i maksimalnu posvećenost, ukoliko se želi uspešna karijera. Znali su to Srnići, pa su se posle selidbe na „Marakanu” vanredno upisali u ekonomsku školu, i završili je.
- Diplomirali smo u roku u Šapcu. Meni je lakše padala i ta obaveza, jer mi se lakše „lepilo” znanje od Slavoljuba - otkriva Dragoljub.

PROČITAJTE JOŠ:
Ćurčić za "Sport": Srbija se nikad ne predaje, prekretnica u Danskoj
Povratnik u srpski fubal Marjan Marković za "Sport": Sudije "super" problem!
Fejsa povratak na teren krunisao golom
Jović: Nisam uspešan u "tucanju jajima", Kalinić: Ništa od porodičnog ručka, spremam se za Partizan
Đurović o polufinalu ABA lige: Zvezda u blagoj prednosti, Akojon igra kao Petrović, Galis, Gaudlok
Đoković: Uvek je poseban osećaj igrati u Monte Karlu
Ćatić osumnjičen da je naručio ubistvo
Stanić posle 20 godina prvi put kod kuće za Vaskrs: Prasetina pre jagnjetine