Stanić posle 20 godina prvi put kod kuće za Vaskrs: Prasetina pre jagnjetine

On je miljenik publike. Ove beogradske (Kombank arena), tačnije srpske, one u Skoplju (Boris Trajkovski), odnosno makedonske, brzo je postao i nemačke. Srpski „ministar odbrane” Darko Stanić zaslužio je takav odnos sa navijačima dajući uvek sto odsto sebe na terenu, čineći čuda među stativama, vrlo često vodeći ekipu, ili reprezentaciju do trijumfa.

- Nisam sam u tome. Kada odbrana odradi zadatak kako treba, meni ostaje lakši deo posla - da odbranim ono što je njoj promaklo - skromno će Stanić.

Dobro, nećemo o tome. Rekli smo ni „r” o rukometu.

- Vi ste počeli - kroz osmeh će Darko.

Ove sezone jedan od najpoznatijih Mojkovčana promenio je tri dresa. Na početku sezone je branio za Metalurg, preselio se u nemački Bitenhajm, „odradio” mesec dana u Kuvajtu, a praznik će da dočeka u rodnom Mojkovcu.

- Prvi put, posle 20 godina, biću kod kuće za Vaskrs. Taj podatak, sam po sebi, daje posebnu draž prazniku. Ne pamtim kada sam u krugu porodice slavio bilo koji verski praznik, ili čekao Novu godinu. Ovaj „poklon” nisam smeo da propustim.

„Ministar odbrane” je u Crnu Goru stigao nekoliko dana pred praznik. Imao je vremena za sve. Da bude kod kuće sa roditeljima, da vidi sa prijateljima.

- Radujem se što će porodica da bude na okupu. Majka Bojana je već preduzela sve mere. Sem što je bila zadužena da uskršnja jaja ukrasi što lepše, žena se „polomi” da ugodi sinu - kroz osmeh će Darko. - Ne smem ni da spomenem šta mi se jede, čega sam se uželeo, inače ću da se vratim u Nemačku vidno teži.

Ipak, za glavno jelo na vaskršnjoj trpezi pobrinuće se otac Tomica.

- On je zadužen za muške poslove - okretanje praseta, jagnjeta... Ovo prvo mi je nekako draže.

Ove godine ima i pomoć...

- Ne, ne... Neka. Ja više volim onaj drugi deo fešte - degustaciju.

Darkovu porodicu čini i sestra Branka.

- Ona je udata, živi u Podgorici, ali neće da propusti priliku da za praznik budemo na okupu.

Poznato je da vas „ne drži mesto”.

- Sreća što je praznik, inače me ukućani ne bi videli - u šali će Stanić.

Zato bi se obradovao kum, Milan.

- Kad god sam u Mojkovcu, vreme provodim sa kumom. „Skoknemo” do grada, nekada i dalje od Mojkovca. Prošetamo, ispričamo se. Tako je i sada. Vaskrs ću, svakako, da dočekam sa njim - zaključuje Stanić.