Večiti olako troše trenere

TRENERSKE klupe Partizana i Crvene zvezde postale su crne rupe kroz koje propadaju i neka od naših najvećih fudbalskih imena. Kako drugačije objasniti podatak da je samo u poslednjih deset godina kroz Ljutice Bogdana i Humsku prošlo i nestalo po deset ili 15 vrhunskih stručnjaka.

Neki među njima ovenčani i svetskom slavom. Po odlasku iz tabora večitih neki su se gubili po bespućima manje važnih evropskih liga ili “egzotičnih” fudbalskih destinacija, a neki su i “progledali”, pa dokazali svoj kvalitet u elitnim šampionatima.

Dvojica nekadašnjih trenera večitih, Goran Stevanović i Milorad Kosanović daju jednostavna, ali tako bolna objašnjenja sudbine ovdašnjih trenera koji teško dolaze, ali lako “stradaju” na klupama Partizana ili Zvezde.

- U Srbiji nema jasne klupske strategije na duže staze. Kao i u mnogim sferama društva radi se “adhok”. I fudbalski treneri su u grupi ljudi koji zbog hira nekog čelnika gube svoje dostojanstvo. Najčešće ispada da je trener u fudbalskom klubu, pa i tako velikom kao što je Partizan, potpuno nebitna ličnost. Najlepše trenutke u karijeri doživeo sam u Partizanu kao igrač i kao trener. Dobijao i one najvažnije, najslađe utakmice, ali kada sam sabrao sve utiske, ispalo je da nisam dobio pravu šansu u Srbiji. Klupu sam napustio bez ijednog poraza u prvenstvu! Tvrdim da je u Srbiji problem ako kao trener imaš neku viziju, što je naravno apsurd - kaže Stevanović.

Nekadašnji as crno-belih ističe i jednu mnogo “tešku” misao koja je izgleda trenutni usud srpskog fudbala.

- Ja tvrdim da je u domaćem fudbalu godinama na snazi neka vrsta osvete loših đaka. Došli su, vladaju domaćom scenom i najbolji su dokaz da u Srbiji nemaš izbor ako si trener. Ovde možeš da klimaš glavom i imaš posao, ili da imaš viziju, a nemaš posao - kaže Stevanović koji je posle Partizana trenirao selekciju Gane, grčku Veriju i kineski Ćindao, a trenutno je bez angažmana.

I Milorad Kosanović, iskusni stručnjak koji je na klupi Zvezde bio u dva mandata (od 1997. do 1998. i 2007. godine) žali što se trag domaćih stručnjaka skoro gubi po odlasku sa klupa večitih rivala.

- U Zvezdi se uvek radilo pod ogromnim pritiskom. Čim krene loše, stradaju treneri. U drugim zemljama nije baš uvek takav slučaj. Treneri se u Srbiji ne pitaju baš mnogo, čak ni oko dovođenja igrača. Znam mnoge kolege kojima uopšte nije do posla. S druge strane, drago mi je da nas izuzetno cene van granica Srbije - slikovit je Kosanović.

BEZ PRAVE ŠANSE
KOLIKO je teško dobiti, a još teže sačuvati trenerski posao u Srbiji, zaključuje se i iz ove izjave Gorana Stevanovića:

- Ja sam na klupu Partizana seo posle osam dana pregovora, a na njoj ostao osam meseci. I ne zna se u našem poslu, u okruženju koje je vrlo specifično, da li je veći pritisak pre ili posle utakmice.