Lukoviću i karijera bila ugrožena: Posle operacije ću biti kao nov

NAJVEĆE pojačanje u zimskom prelaznom roku posmatraće prolećnu poteru za Partizanom sa tribina. Aleksandar Luković neće moći sa trakom oko ruke da predvodi srpskog šampiona zbog povrede tetive koju je zaradio na pripremnom meču u Turskoj, ali kapitenski ne dozvoljava nikome da klone duhom i poručuje da Zvezda može bez njega da odbrani tron.

- Saigrači me zovu po deset puta dnevno, svi su zabrinuti. Zapitkuju da li ću moći da zaigram, kada se vraćam - otkriva Luković u razgovoru za "Novosti".

Bez oklevanja je as crveno-belih pristao da ide pod nož.

- Ne treba se igrati sa tetivom, opasno je. Operacija je u svakom slučaju najbolje rešenje, jer ti sve nameste kako treba, ojačaju tetivu. Bez operacije ne može lepo da zaraste, a ja sam ipak u godinama koje su rizične. Još jedna ovakva povreda i završio bih karijeru verovatno.

Prethodne povrede u karijeri deluju kao blaža prehlada u odnosu na neugodan problem sa tetivom.

- Nikada nisam imao ovakvu vrstu povrede, a skoro mi je 33 godine. Najviše sam do sada pauzirao po mesec, mesec i po dana, uglavnom zbog mišića, lakta i tome slično.

Nekadašnji reprezentativac Srbije ne smatra da je uzrok povrede odsustvo sa terena pre dolaska u Zvezdu.

- Istina je da sam izgubio šest meseci, mogao sam i letos da dođem. Ali, sve vreme sam održavao formu, vredno sam radio. Ovakve stvari se, nažalost, dešavaju, ali posle operacije ću biti kao nov.

Na dve i po godine je Aleksandar potpisao ugovor sa crveno-belima, a veruje da će od starta priprema za sledeću sezonu biti na raspolaganju treneru Lalatoviću.

- Hvala Dejanu Stankoviću i mom bivšem klubu Udinezeu što su odmah reagovali i obezbedili mi preglede kod čuvenog doktora Sakarija Orave, koji je izlečio Bekama, Gebreselasija, Merlin Oti i mnoge druge zvezde. Odmah je prhvatio moj slučaj i ponaša se prema meni kao da sam mu brat. Verujem da će se sve dobro završiti - zaključio je Luković.

NAVIJAĆU NA SVAKOM MEČU
SJAJNI bek nosio je crveno-beli dres od 2002. do 2006, ali će morati da sačeka još nekoliko meseci za povratak na voljeni teren.

- Trudiću se da stalno dolazim na stadion i radim sa ekipom, ali po odvojenom programu. I meni će tako biti lakše da provodim vreme. Biću uz momke na svakoj utakmici, navijaću iz sveg srca.