KOPAR

Od izveštača "Novosti"


DOLAZEĆI na "Marakanu" u ovim zrelim igračkim godinama Saša Stojanović je svestan da će se svaki njegov potez meriti kroz duple naočare. Ono što mu se nije dogodilo pre 16 godina, jeste 21. januara, jer je na 32. rođendan debitovao za Zvezdu. I protiv Ankarana je demonstrirao da njegove lopte imaju "oči", snagu, brzinu i preciznost, u nekoliko navrata ga saigrači i nisu razumeli iako su ideje bile odlične.

Iako je zatresao mrežu, a gol bio poništen zbog ofsajda koga nije bilo, Caki ili "deda", kako su mu uz duvanje svećica pevali saigrači, uvek je umeren u izjavama...

NISAM KLINAC PORODICA Stojanović vratila se pre godinu i po dana u Niš, ali je prošlu jesen proveo u Univerzitatei iz Kluža.
- Imam ženu i dve ćerkice, zbog njihovog polaska u školu sam se najviše i odlučio za povratak kući. Iako nisam razmišljao o inostranstvu, Rumuni su me nekako ubedili, ali sam tamo doživeo balkanska posla. Trener i direktor su se promenili, rekao sam im da nisam klinac i da mi plate ono što sam zaradio kako bih otišao kući.

- Debi je bio poseban dan za mene, sve se lepo poklopilo. Iako radimo naporno, polako se vidi naša ideja - ističe Saša. - Svestan sam očekivanja, velike odgovornosti i pritiska koji me čeka. Ali spreman sam na to. Mislim da može da ovo bude velika polusezona i za mene i za klub.

U Zvezdi nije klasična "desetka", uloga u timu je malo modifikovana...

- U Nišu sam bio pravi plej, iza špica, i bio ofanzivniji. Ovde igramo samo sa jednim zadnjim veznim i nas dvojicom prednjih. Možda sam malo defanzivniji nego što mi odgovara, ali i to mogu da igram.

Za ovu fazu priprema, smatra Saša, najbitnija je da se ekipa pripremi, upozna, a tek u Turskoj očekuje da Zvezda pokaže koliko može. Mladi talas u veznom redu ima izuzetan potencijal, hvali 32-godišnji vezista.

- Biće oni svi veliki igrači, ali im je potrebno iskustvo. Sa 11 mladih ne može se igrati Liga i osvojiti trofej. Potrebni smo im mi stariji, a da li će igrati nas pet-šest ili sedam odlučivaće trener.

PIKSI IDOL NE treba ni pitatu Sašu ko mu je bio idol.
- Piksi je svima bio idol u to vreme, naravno i meni. Sa njim sam samo dva ili tri puta pričao. Jednom kao klinac pre odlaska u PSV, drugi put kad je bio predsednik Saveza, i kad je bio predsednik Zvezde. Posle toga se nismo videli i čuli.

Osim što je rođen u Pasi Poljani, Saša je kao hit tinejdžer bio najavljivan kao pravi naslednik zemljaka Dragana Stojkovića u Zvezdi. Žario je i palio u omladinskoj ligi igrajući za Radnički, bio lider i kapiten svoje generacije u selekciji Srbije i Crne Gore.

- Zanimljivo je da smo samo Piksi i ja napravili profi karijere od igrača rođenih u Pasi Poljani. Samo što ja ne mogu ni da se poredim sa Stojkovićem. Bilo je još velikih talenata iz našeg mesta, ali su oni završavali karijere u omladincima. Šteta...

Da je umesto u PSV Ajndhoven tada došao u Zvezdu, možda bi imao šanse da ostvari karijeru približnu Piksijevoj.

- Imao sam tada veliku želju da dođem. Dolazili su iz Beograda na razgovore, ali se kockice nisu spojile. Nisam se ni ja mnogo pitao, egzistencija Radničkog je bila u pitanju. A sećam se da je to bio najveći transfer u istoriji kluba. Ne bih o ciframa, davno je to prošlo vreme. Već kad nisam mogao u Zvezdu, želeo sam samo u inostranstvo, a izabrao PSV...

Rekao je sebi, Holandija je prava zemlja za napredak. Sudbina mu nije bila naklonjena.

- PSV je tada imao drim-tim sa Van Bomelom, Kokuom, Romendalom, Robenom, Kežmanom... Tada su igrali polufinale Lige šampiona, a do danas nisu imali jači tim. Doveo me trener Erik Gerec, igrao sam za drugi tim, bio u Rozendalu i Ajndhovenu na pozajmicama. I za sedam godina nisam odigrao meč...

Nije mu bilo lako u Holandiji kao tinejdžeru, smenjivali su se roditelji i brat kako bi mu bilo lakše. Ne krije da bi danas neke stvari uradio drugačije.

- Nisam izabrao pravi put. Možda je trebalo treće godine da presečem. Da promenim zemlju, ligu. Šta je, tu je. Sad nema povratka. Put me preko Kipra, Izraela, doveo u Niš, pa sad na stadion "Rajko Mitić". Zatvorio sam neki krug, ispunio želju. Zvezda je malo koga dva puta zvala...

Nametnut izbor iz prošlosti obio mu se o glavu i kad je reprezentacija u pitanju.

- Igrao sam za sve selekcije, pa i za mladu kod Vladimira Petrovića Pižona. Bio sam kapiten Milijašu, Danku Lazoviću odigrao taj meč protiv Bosne i nikad me više nisu zvali. Sve se to vremenski poklopilo sa mojim transferom u PSV. Zašto su se i kako stvari promenile preko noći nisam nikad istraživao. Znam samo da sam nastavio da igram za "plave" ko zna šta bi bilo...

Iako nije bio miljenik sreće, ne kuka nad svojom karijerom.

- Svestan sam da sam morao više, ali je moglo da bude i gore. Imao sam brojne primere pred sobom. Uhvatio sam neku sredinu, ali sam ispunio evo u 32. godini svoj san da obučem crveno-beli dres. Nadam se da ću imati ovde mnogo razloga za zadovoljstvo - očekuje iskusni plejmejker.

LIČNA KARTA

o DATUM i mesto rođenja: 21. 1. 1983. Niš

o POZICIJA: vezni igrač

o KARIJERA: Radnički (N) mlađe kategorije, seniorska karijera: 2001-2006. PSV Ajndhoven 0 (0), 2005-2007. Ajndhoven (drugi tim) 69 (18), 2007-2009. Rozendal 62 (13), 2009-2010. Aris Limassol 22 (7), 2010-2011. Hapoel Haifa 27 (3), 2011-2012. Etnikos 10 (0), 2012-2014. Radnički Niš 46 (10), 2014 Kluž 10 (0), 2015- C. zvezda...


PROČITAJTE JOŠ:

Nikolić: Deficit u odbrani rešavamo u naredna dva, tri dana

Hamburg uzima Škuletića. Božović: Tumbaković upropaštava Partizan

Antić se vraća u Kinu

Milutinov ne razmišlja o rivalu u plej-ofu: Imamo šansu za Evroligu

Tragedija u Bihaću: Mladi košarkaš preminuo na treningu

Đoković: Godinama sam sumnjao u sebe

Šekularac: Ne može bek da bude vođa, Tumbaković: Matić ozbiljan momak